Režija: Tom Mattera, David Mazzoni
Uloge: Joshua Ormond, Cloris Leachman, Bev Appleton
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1401236/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=1eMonk1dq0c
Pogledajte još: Husk (2011)
S jedne strane priča bazirana na stvarnim događajima i nepregledna jeziva kukuruzna polja a s druge strane nemaštoviti naziv filma i gomila debitanata, uključujući režisere, scenaristu i neke glumce. Da li ovakav film može biti zanatski urađen, dovoljno zanimljiv, drugačiji od ostalih filmova i vredan gledanja?
„Polja“ su smeštena u zanimljiv vremenski period, u godinu 1973. i bavi se teškim trenucima u životu dečaka Stevena. Steven ima problematičnu majku i malo manje problematičnog oca što rezultira čestim svađama i fizičkim razračunavanjima, pa oni rešavaju da ga pošalju kod muževljevih roditelja na selo dok se njihovi odnosi ne srede. Steven tako odlazi u Pennsylvanija, u kuću kod bake i deke koja se nalazi udaljena od sela na ivici nepreglednih kukuruznih polja. Ćutljivi dečak mora da se izbori sa svojim problemima, sa usamljenošću, sa zbilja čudnim i bizarnim likovima koji ga okružuju, sa raznim informacijama iz okoline ali i sa nevidljivom silom koja deluje u poljima kukuruza.
Dečiji neiskvaren um nije u stanju da pronikne ko je glavni krivac za događaje koji slede, pa krivce nalazi u grupi lokalnih hipika, u imaginarnim likovima iz monster horora koje često gleda na TV-u, pa čak i u liku Charlesa Mansona koji ga vrlo često „opseda“. Prisustvo „nečega“ postaje sve učestalije, a kao i obično detetu se ispočetka ne veruje sve dok stvari ne postanu ozbiljne i totalno se zmaknu kontroli. Ipak, nemojte pomisliti da se u filmu dešava nešto previše spektakularno ili dinamično. Film ima suviše sporu radnju za nečiji ukus (meni se dopada sporost ali budite upozoreni) i suviše je malo onoga što je vizuelno prikazano. Ni u jednom trenutku se ne vidi „to“ što preti baki, dedi i unuku već vidimo samo proizvod, kao što su senke, pomeranje predmeta, kretanje kamere u prvom licu i slično.
Manjak specijalnih efekata se ne oseća jer je atmosfera izuzetno kvalitetna i ekipi koja je radila film predviđam svetlu (horor film) budućnost. Atmosfera u filmu je prilično jeziva iako se najčešće ne dešava mnogo toga na ekranu. Nepregledna kukuruzna polja stvaraju poseban osećaj nelagode, koji je potpomognut odličnim kadriranjem i izuzetno prikladnom ali neprimetnom muzikom koja doprinosi atmosferi. Ceo film je sniman kroz poseban filter koji pojačava kolorit i daje dadatno jeziv ali i retro utisak. Još jedna stvar koja je takođe jeziva je prava kolekcija bizarnih i odvratnih likova i lokacija. Prosto čovek da ne zna koga više da se gnuša: nevidljivog i neprijateljskog „nečega“ u kukuruznim poljima ili vidljivih poremećenih i degenerisanih prijateljskih likova. Poslednje, ali ne i najmanje bitno, je dečak u ulozi simpatičnog klinca Stevena koji je iako većinu vremena ćutljiv dosta ubedljiv u svojoj ulozi, a i ostali glumci su na visini zadatka, posebno baba i deda. Tara Reid je više iskorištena kao „navlakuša“ jer i pored istaknutog imena na omotu igra samo epizodnu ulogu.
Mnogo puta do sada sam gledao i opisivao niskobudžetne filmove ali je ovaj definitivno od boljih. On poseduje baš ono što najviše cenim kod filmova, kvalitetnu atmosferu i dobru glumu, a izostavljeno je ono što bi moglo najviše smetati (loši CGI efekti). Preporuka za gledanje stoji, ali iz razloga što je ovo horor drama sa izuzetno sporom pričom, ljubiteljima dinamičnijih filmova preporučujem ipak nešto drugo.
0 comments:
Post a Comment