Režija: Robert Heath
Uloge: Florence Hall, Jennie Jacques, David Oakes
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1838722/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=QIVrKwFsgec
Pogledajte još: Rogue River (2012)
Truth or Dare iliti Truth or Die je britanski tinejdžerski horor film koji posle dosadnog i odvratnog uvoda ipak prerasta u nešto dovoljno zanimljivo da bi se pogledalo do kraja. Film celim tokom balansira između katastrofalnog i prolaznog te mu treba pristupiti bez nekih prevelikih očekivanja, a stariji gledaoci treba da se naoružaju i ogromnom dozom živaca i strpljenja.
Ovo prethodno kažem jer film počinje sa dvadesetominutnim uvodom koji je odvratan do-zla-boga. Još jednom imamo priliku da gledamo odvratne mlade ljude, džabalebaroše, nasilnike, narkomane, sponzoruše i devojke sumnjivog morala u tzv.”provodu”, koji traje li traje, a oni jadni ne mogu da se dobro provedu ako se dobro ne alkoholiziraju, drogiraju i nekoga izlože sprdnji. U svom tom sexu, alkoholu i obaveznom šmrkanju ‘nepoznate praškaste materije’ (što bi rekli nadležni organi), nađe se mesta i za igru ‘istina ili izazov’ koja se neće dobro završiti po Felixa, povučenog i pomalo čudnog momka iz bogate porodice. Njega će ismejati i fizički napasti hrabri momci sa žurke koji nisu toliko hrabri da udare na jačeg od sebe, ali ni njihova neće goreti do zore, što bi narod rekao. Nekoliko meseci nakon žurke svima im stiže poziv od Felixa da dođu na njegovu rođendansku žurku, što oni prihvataju. Nisam siguran koliko je ovaj uvod baš logičan i realan ali dobro.
Šestoro Felixovih “prijatelja” kreće put njegove udaljene kuće, a kad stignu tamo njegov otac ih uputi u šumsku kolibu kilometar daleko u šumi “gde ih čeka Felix”. Kada su stigli u kolibu dočekao ih je Felixov brat, bivši američki vojnik iz Avganistana, i saopštava im da njegov mlađi brat nije tu ali da se žurka ni u kom slučaju ne odlaže. Problem je samo što “žurka” na jeziku pomahnitalog & pormećenog ex-vojnika znači torture-horor a sve u cilju dobijanja nekih informacija koji se tiču Felixa. Da ne bih kvario užitak potencijalnim gledaocima filma neću navoditi nijedan od nekoliko twistova, koji su ujedno i ono najzanimljivije što ovaj film ima da ponudi. Iako neki od preokreta nisu toliko ubedljivi oni su svakako dobrodošli u hororima jer da je film rađen bez obrta i pravolinijski bio bi znatno slabiji.
Nakon pomenutog izuzetno lošeg uvoda, kada sam bio na ivici da ugasim film, on se pretvara u nešto što je dosta gledljivo jer je gledalac svestan da stvari u filmu nisu takve kakve izgledaju a šta se zaista desilo saznaće, jelte, na kraju. Kada krene tortura izludelog brata likovi su manje odvratni ali je šteta već počinjena na početku filma: ne verujem da će ikome biti žao kada krenu da stradavaju jedan po jedan, i to je problem koji se vuče u teen-horor filmovima već godinama. Jednostavno, umesto da navijam da se oslobode pomahnitalog krvoloka likovi su mi toliko odbojni da jedva čekam da ih umlati da ih više ne gledam. Anyway, sa glume prelazim na ponašanje likova koje je tradicionalno nerezonsko, pa iako ponekad imaju priliku da dokrajče svog mučitelja oni to ne koriste a oružje oklevaju da upotrebe ili ga ostavljaju negde gde se pri potrebi neće moći dohvatiti. Znam da se negativac ne može ubiti na pola filma, ali su takve scene trebale biti izbegnute ili zamaskirane, kao što je trebalo i milijardama puto do sada u raznim filmovima.
Kada se sve sabere i oduzme to otprilike izgleda ovako: uvod je za dvojku. Nastavak filma sa svim obrtima, relativno originalnom pričom i ponekad nelogičnim ponašanjem likova zaslužuje šesticu. Osrednji specijalni efekti, osrednji i odbojni likovi zaslužuju tek četvorku, što suma sumarum daje konačnu ocenu četiri. Ukoliko ste mlađi gledalac komotno dodajte ocenu više i trudite se da ništa ne naučite od vršnjaka iz filma.
0 comments:
Post a Comment