Režija: Mark Tonderai
Uloge: Jennifer Lawrence, Elisabeth Shue, Max Thieriot
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1582507/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=3Xd2ceHDd-g
Pogledajte još: Psycho (1960)
Da rezimiram odmah na početku: House at the End of the Street je jedan od retkih ovogodišnjih filmova koji vredi odgledati. Nije da ćete videti nešto što do sada nije viđeno, na ovaj ili onaj način, niti ćete se previše prestrašiti, ali sve ono što je prikazano i urađeno u filmu je više nego korektno i zadovoljavajuće. Recimo priča...
...priča se nakon prologa, gde devojčica za vreme svoje poremećenosti ili mesečarenja sa ubilačkim tendencijama, ubija oba svoja roditelja i nakon toga beži u šumu, seli u prošlost i prati dvočlanu porodicu koja se doseljava u susednu kuću. Iako u početku majka i ćerka, Sarah i Elissa, misle da je zarasla kuća u kojoj se u prošlosti dogodio strašan zločin nenastanjena, ispostavlja se da u njoj živi sin nastradalih roditelja, a brat odbegle poludele sestre za koju se pretpostavlja da se udavila u reci. Pomenutog lepo vaspitanog, tihog i povučenog mladića svi izbegavaju, on je čini se u maloj depresiji zbog tereta porodične tragedije a Elissa, budući da se po svojoj prirodi trudi da pomaže ljudima u nevolji, zbližava s njim na opšte zgražavanje okoline. Početno prijateljstvo preti da preraste u ljubav a jedino što može da poremeti situaciju je neka velika tajna koja se krije u mladiću i njegovoj kući na kraju ulice.
U celu priču su upleteni još Elissini prijatelji i “prijatelji”, lokalni policajac i njena majka Sarah koja se trudi da sačuva ćerku od svega što je štetno ali počinje da se gubi poverenje između njih dve i taj momeat mi je bio možda i najmanje zanimljiv, što ne znači da je na to potrošeno previše vremena. Jednostavno, House at the End of the Street je savršeno odmeren film, sa idealnom zastupljenošću porodične priče i tragedije, sa prikazom likova koji su dovoljno dočarani ali ne “dave” pretarno sa svojom problemima, sa pričom koja jeste strašna ali nikoga neće prestrašiti u više od dva-tri navrata i sa dramom koja se dešava između porodične triler horor priče. House at the End of the Street naravno može proći kao horor film, ali može proći i kao jedna bizarna priča koja se dešava u našem komšiluku, što daje dodatnu dozu jeze u odnosu na neke nerelanije filmove. S druge strane, priča je dovoljno nepredvidljiva i poseduje nekoliko manjih i većih obrta tako da će svako biti dovoljno zainteresovan da ostane uz film do kraja, a nakon toga će razmišljati neko vreme o onome što se upravo dešavalo na ekranu.
No, i pored brojnih rasprava koje se vode na internetu priča koja je ispričana u filmu je samo jedna, i ona može biti očigledna svima koji su dovoljno pažljivo ispratili scene Elissinog čeprkanja po kanti za smeće. Tehnički aspekti filma su više nego zadovoljavajući, slika je kvalitetna, krajolici dovoljno pusti i sablasni, a pomisao da dve ženske osobe žive same u blizini šume i kuće u kojoj se desio masakr dovoljno jeziva. Iako (meni) nepoznat režiser je vrlo dobro uradio svoj deo posla, kreirajući neke prilično napete scene, a scenarista (Dream House, 2011) je uglavnom dobro napisao priču gde se tek u nekim momentima, ali nažalost ključnim, ponavlja stalno prisutno nerealno i previše radoznalo ponašanje likova. Poslednje, ali ne i najmanje važno je glumačka postava, koja je po mom mišljenju odlična, i gde se u glavnim ulogama izdvajaju lepa i talentovana Jennifer Lawrence i dovoljno ubedljiv Max Thieriot, te Elisabeth Shue koja je uvek odlična na ekranima još od mešanja koktela sredinom osamdesetih.
Film ima nekoliko sitnijih mana koje se tiču određenih postupaka likova, pa i prikaza nekih likova uopšte, kao i mana koje se tiču nekih nebitnih scena i neoriginalnosti. Tu je i moja primedba koja se tiče drmusave kamere koju nimalo ne volim da vidim u filmovima, a koja je ovde korištena pri krupnim kadrovima likova. Najveća mana pojedinim gledaocima može biti to što film neće biti dovoljno dinamičan niti strašan za njihov ukus. Naravno, pravi ljubitelji ovakvih filmova i ovakvog tempa imaće u čemu da uživaju a po mom mišljenju House at the End of the Street je jedan od boljih ovogodišnjih horor filmova.
0 comments:
Post a Comment