Režija: Kim Henkel
Uloge: Renee Zellweger, Matthew McConaughey, Robert Jacks
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0110978/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=1FUbF7wYp1o
Pogledajte još: The Cabin in the Woods (2011)
Četvrti deo u seriji raznoraznih teksaških masakara nisam do sada gledao a koliko sam video nisam ništa posebno izgubio te sada već daleke 1994. godine. Posle originala, nastavka, remakea i reboota sada smo dobili i nešto što se može okarakterisati kao sve to u jednom, plus neka vrsta meta horora koja rudimentalno čak podseća na gore predloženi „hit“.
Dakle, da li zbog meta žanra ili zbog slabog scenarija tek zaplet deluje isuviše naivno i podseća na tinejdžerske filmove snimane pre više decenija. Srednjoškolska žurka, tupave drugarice i njihovi macho momci, preljube i prevare, sa sve velikim i starim (?) automobilima, a i pojedini kostimi kao da podsećaju na vremena od pre nekoliko decenija. Anyway, besna tinejdžerka, njen momak koji je malopre uhvaćen u preljubi i muško-ženski par koji se na zadnjem sedištu slučajno zatekao radi intimiziranja čine ekipu koja neće moći usled radova na putu da se vrati kući (kako li su onda došli na žurku pored tih radova?) već će pokušati da sporednim putem dođe tamo kuda su naumili. Nažalost, sporedni put je baš onaj put koji prolazi pored kuće jedne poremećene, bolesne i kanibalističke familije... pa, barem je tako trebalo da bude. Sudar, pokvaren automobil, jedan ostane u automobilu a ostali odu da traže pomoć pa se i oni ko-zna-zbog-čega razdvoje... Gomila klišea koji dovode do toga da svi (preživeli) završe u jazbini pomenute poremećene porodice.
Razlika u odnosu na prethodne delove ima mnogo a sličnosti malo. Prvo što upada u oči je da priča nije ubedljiva i nije originalna (osim završetka). Sve što vidimo je viđeno i ranije u raznim prethodnicima samo što je ovaj put to sve manje ubedljivo i efikasno, čak i manje efikasnije od neubedljivog prethodnika. Osim neubedljivog zapleta neubedljiva je i nova porodica Sawyer, koja je samo bleda senka zastrašujuće porodice iz prvenca ili bolesno morbidne iz nastavka. Ovu sačinjavaju nekoliko likova koji vizuelno izgledaju kudikamo normalnije nego ranije, a najluđi među njima je Vilmer koga igra Matthew McConaughey, i koji ima neku mehaničku nogu koja nije imuna na ijedan daljinski upravljač u kući, što je verovatno trebalo da bude smešno. Uopšte, kroz film ponovo provejava neozbiljan duh kao da su se autori vratili u vreme drugog nastavka, a možda u svemu tome ima udela i Tobe Hooper koji je bio koscenarista. Da nastavim sa neubedljivošću, zadnje ali i najviše bitno je da Leatherface deluje prilično slabo i metiljavo i više liči na bolesnu matoru ženetinu (sa sve grudima) nego na nešto zaista strašno.
Da se vratim na scenario i dam još jednu zamerku: iako film ima novu radnju mestimično gledamo scene iz prvenca sada malo modernije snimljene ali bez duše i elana. Stavljanje žrtava u zamrzivač, kačenje žena o kuku za meso, potera Leatherfacea za žrtvom su samo neke od scena koje ponovo gledamo ali bez neke velike potrebe. Međutim, ono što ne gledamo su krvave i bizarne scene kojih u ovom nastavku ima ponajmanje do sada. Nekoliko ubistava, neke scene koje nisu eksplicitne, standardni mrtvi deda koji bi trebao da se hrani krvlju ali ništa ni od toga... Samo gledamo bezbrojne potere, svađe i dijaloge. Za one koji vole da gledaju brutalnosti, krv i rezanje motornom testerom ovo može biti razočaravajuće iskustvo. Jedino što se može pohvaliti u filmu su tada nepoznati Matthew McConaughey i nepoznata Renee Zellweger, ali i kompletna fotografija koja je izuzetno kvalitetna pa se baš i ne uklapa u ovako slab film.
Film se može preporučiti jedino onima koji vole štos horor filmove, kao što je i onaj sa kolibom u šumi, na koji TROTTCM na momente podseća u završnici (zapravo TCITW podseća na TROTTCM). Ukoliko volite ovakve neozbiljno ozbiljne filmove završetak bi vam se mogao svideti ali meni lično je to sve dosadno i neubedljivo.
0 comments:
Post a Comment