Režija: Stewart Hendler
Uloge: Josh Holloway, Sarah Wayne Callies, Blake Woodruff
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0435528/
Trailer: http://youtu.be/XG8YE8kST1k
Pogledajte još: The Omen (1976)
Whisper može da privuče gledaoce svojom glumačkom postavom. U glavnim ulogama se pojavljuju Josh Holloway (Lost), Sarah Wayne Callies (Prison Break, The Walking Dead), Joel Edgerton (The Thing 2011) a u sporednoj i jedan Michael Rooker čija će njuška većini biti dobro poznata. Whisper reciklira ideje viđene u The Omen serijalu i miksuje ih na iznenađujuće dobar način. To iz nekog razloga nije bilo dovoljno publici pa je film jedva uspeo da povrati pola uloženog. Ne dajte da vas ovaj podatak zavara; ukoliko vam se svideo Damien nema razloga da vam se ne svidi i David.
Whisper počinje više kao triler nego kao horor: nakon izlaska iz zatvora Max ne uspeva da započne normalan život i ponovo otvori svoj restoran jer mu banka odbija zahtev za kredit. Maxu i njegovoj devojci Roxanne u „pomoć“ prstiže prijatelj Sidney i nudi im ponudu koju ovi ne mogu da odbiju. Plan je jednostavan i predstavlja „poslednji rutinski posao“: kidnapovaće jednog osmogodišnjaka iz dobrostojeće porodice i tražiti otkupninu. Plan ide svojim isplaniranim tokom dok dečaka nisu doveli u unapred pripremljenu kuću u zavejanoj planini. Sudbina & slučajna koincidencija su htele da oteti dečak David ne bude sasvim običan dečak a četvoročlana ekipa će se u to uveriti već prve večeri. Čini se da David ima razne moći, da o svakom otmičaru zna stvari koje jednostavno ne bi mogao znati, da može osobama da sugeriše raznorazne stvari svojim šapatom, da ima svoje „prijatelje“ u šumi i još mnogo toga. Kidnaperi neće biti u stanju da obuzdaju klinca, biće spremni čak i da prekinu posao samo da spasu žive glave ali problem nastaje kada klinac ne bude želeo da ih pusti jer je svestan svoje superiornosti i željan zabave. Za tili čas otmičari postaju žrtve a nežni dječarac opasniji od zveri kojih je obližnja šuma prepuna.
Whisper počinje sasvim po mom ukusu. Posle trilerovskog ransom uvoda ekipa stiže u planinsku kuću koja je okovana šumom i snegom što stvara pravu mainovsku atmosferu koju brojni vukovi što okružuju kuću samo pojačavaju. Kada postane jasno da David nije običan klinac počinje sasvim zaslužena kazna onih koji su mislili da na lak i nepošten način dođu do zelembaća. David će koristiti čitav svoj širok dijapazon moći da kazni otmičare na najrazličitije načine. David čak nije ni previše ljut na otmičare, on se samo dobro zabavlja i vrlo je izvesno da bi ih pobio i da ga nisu oteli; ovako je samo imao motiv više. Sastav otmičara je standardno šarolik, počevši od staloženog organizatora cele operacije, preko klasično neuravnoteženog tipa zbog koga sve može da propadne pa do Roxanne koja pokazuje najviše ljudskosti prema „dečaku“ i trudi se da mu zameni majku. Delom predvidljiv završetak filma donosi apsolutno nepredvidivi obrt, što svakako pozdravljam. Ovakav završetak je i dovoljno zatvoren za dalje nastavljanje što takođe pozdravljam jer sam već umoran od otvorenih završetaka filmova koji nikada neće dobiti svoje sequele.
Klasična damienovska priča funkcioniše do nekog trenutka kada počne da bude previše supernaturalna. Film je konstantno napet i dinamičan, stvara dobru atmosferu kako tokom dana, tako i tokom scena u snežnoj šumi (koje su ipak snimane u studiju) i tokom noćnih dešavanja. Film poseduje nekoliko jump scare prepada koji su manje ili više povezani sa pričom ali se sa njima ne preteruje. Whisper je dobro izbalansiran film, sa dobro odmerenim segmentima horora, trilera, dinamike, ne davi bespotrebnim dijalozima, nema previše praznog hoda a preteralo se samo u dve stvari. Prva je previše paranormalnog, posebno u poslednjoj trećini filma i mišljenja sam da bi film bio još efektniji da nije one evildeadovske cabin apokalipse. Druga stvar za prigovor su pomalo bespotrebna prikazivanja akcija policije, sukoba između komandira i mlađeg inspektora, što je verovatno osmišljeno samo da bi ovaj sam došao u kolibu. Ove mane ne treba da vas sputaju u gledanju filma jer su naspram dobrih stvari u njemu zaista skoro zanemarljive. Treba spomenuti i glumačku postavu koja je vrlo dobra a izdvaja se klinac koji povremeno zaista izgleda demonoliko i prilično creepy.
Whisper je odličan horor triler sa damienovskim klincem u glavnoj ulozi i sa ubistvima koja podsećaju na ona iz serijala Final Destination. Ukoliko vam se svideo bilo koji od gore pomenutih filmova stavite Whisper na svoju listu za gledanje. Od mene Whisper dobija apsolutnu preporuku i ide na listu za ponovno gledanje.
Kidnapovani dečak
ReplyDeleteMax hoće svež početak po izlasku iz zatvora. Planovi da dobije kredit od banke kako bi otvorio restoran propadaju. Očajni Max ponovo se okreće kriminalu. Prihvata naručeni posao od strane anonimnog Jonesa. Radi se o otmici dečaka iz ugledne i veoma imućne porodice, za koga će dobiti pozamašnu otkupninu. Sve teče po unapred zacrtanom planu, do momenta kada četvoročlana grupa otmičara stigne u prostranu planinsku kuću...
Christopher Borrelli je autor scenarija inspirisanog filmovima 'The Omen' (original i remake). Od nimalo originalnog scenarija Stewart Hendler se potrudio da napravi dopadljiv horor-triler. Dinamičan, prožet jezovitom atmosferom, dovoljno napet, uspeva da involvira publiku u uzbudljive događaje. Učesnici u otmici postaju žrtve dečaka koji samo na prvi pogled izgleda kao nevina žrtva. Ovo je lajtmotiv od koga kreće strava i užas. Ono što malo kvari utisak jeste činjenica da se možda preteralo s natprirodnim moćima koje poseduje oteti dečak, jer druga polovina filma pretvorena je u čistu demonstraciju (nečiste) sile.
Niz dobro snimljenih kadrova ispunjavaju standarde žanra, a tu vredi pomenuti i solidne efekte, naročito u nasilnim sekvencama. Uznemirujući muzički aranžmani efektno su uklopljeni u sadržaj priče.
Renomirana glumačka ekipa okupljena na setovima u suštini opravdala je poverenje. Mala zamerka ide na adresu klinca (Blake Woodruff) koji se na trenutke baš puno zabavljao, zanemarujući činjenicu da je on glavni negativac.
Kada podvučemo crtu, izvlači se zaključak da je dosegao do granica podnošljivog, iako objektivno nema potencijala da pruži nešto više od puke relaksirajuće zabave ljubiteljima žanra.