HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Robert Kurtzman

Uloge: Terence Jay, Leah Rachel, Tobin Bell

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0479199/

Trailer: https://youtu.be/OzUVB0Ttbm4

Pogledajte još: Buried Alive (1990)

Ovomesečno ispunjavanje filmskih želja počinjem filmom Buried Alive koji su poželeli čitatelji Nady i Milan Tica. U pitanju je horor fim koji se distribuira pod etiketom Dimension Extreme što automatski znači da je u pitanju budžetski direct-to-DVD film (i sam omot jasno govori da je u pitanju niskobudžetno ostvarenje namenjeno prodaji po marketima i benziskim pumpama). Film je režirao Robert Kurtzman koji je stručnjak za specijalne efekte i make-up (radio efekte na mnogim poznatim naslovima, od Evil Dead II do Fear Clinic, osmislio priču originalnog From Dusk Till Dawn i režirao Wishmaster) dok je scenarista Art Monterastelli koji je najpoznatiji kao scenarista poslednjeg Rambo nastavka.

Film prati šestoro tinejdžera koji automobilom odlaze u napuštenu kuću koja se nalazi malo dalje od središta nedođije, na obodima pustinje. Kuća je u vlasništvu porodice organizatora puta a on je, spojivši lepo i korisno, sa sobom poveo svoju rođaku, njene dve koleginice sa koledža i dvojicu prijatelja. Već tokom puta vozač vidi istovetne prikaze starice (ne sećam se da sam gledao film u kome neko vidi istu prikazu na svakih sto metara) a još čudnije je kako je istu prikazu videla i njegova rođaka neposredno pre polaska na put. Nešto gadno će se klincima desiti u staroj kući a u to će definitivno biti umešana izvesna starica (koju vidimo na omotu filma).

Pre dolaska u kuću ekipa se upoznaje sa čuvarom kuće koji živi u kamp prikolici u blizini a koji deluje vrlo čudno i postaje prvi osumnjičeni kada se počnu dešavati nepredviđeni i strašni događaji. No, do tih događaja treba da protekne nešto više vremena što je i jedna od glavnih mana filma. Na prvo ubistvo ćete morati da sačekate celih 40 minuta a deo priče koji se tiče glavne fabule, dakle starice i živog zakopavanja - tek finalnih 15. Ostatak filma je popunjem stvarima koje možemo ali i ne moramo da vidimo u jednom horor filmu; iskreno govoreći to nije toliko loše i ima svojih momenata ali naprosto - nije horor.

Recimo, posmatramo rođaku domaćina koja konstantno naređuje dvema priglupim devojkama a ove sve moraju bespogovorno izvršavati i udovoljavati njenim hirovima i testiranjima jer im može postati potencijalna šefica sestrinstva (nisam sasvim upućen u te stvari). To dovodi do niza duhovitih i erotskih situacija a tu je i pojava čuvara kuće čiji odnos i komunikacija sa domaćinom (pa i njegovim gostima) nije najadekvatniji i najjasniji. Uglavnom, film ima jako mnogo praznog hoda koji je tek povremeno prekidan pojavljivanjem animirane starice ili aktivnostima sekire koja odmah na početku filma nestaje sa trupine u dvorištu.

Manjak strašnih scena je još čudniji kada znamo ko je autor filma i kakvo iskustvo ima u specijalnim efektima i vizuelnim „ukrašavanjima” gotovo stotinu horor naslova, mahom onih poznatijih. Ovde je očigledno zaškripalo na polju finansija pa je pet horor scena „produženo” i uobličeno u jedan celovečernji tinejdžerski horor film manje bitnim stvarima. Kod horor scena nedostaje kvalitetnijih efekata ili animacija tako da film ne možemo shvatiti sasvim ozbiljno a od viđenog se ne možemo uplašiti, čak ni u zbrzanoj i dinamičnijoj završnici. Zanimljivo je tek par ubistava od kojih je ono najurnebesnije prekopirano iz Wrong Turn 2: Dead End.

Sama priča filma je dosta nejasna i skarabudžena a na nju se autor fokusira tek povremeno, na brzinu i to na ne baš najsrećniji način - neuverljivim monolozima. Prosečnom gledaocu neće biti jasno šta to želi misteriozna starica, zašto su baš ovi likovi odabrani i koja je njihova krivica u (pretpostavljate) davnoj tragediji. Nepoznanica je ovde zaista mnogo a tetovirana devojka koja na svom telu sasvim slučajno ima ucrtane zaštite svih religija je samo jedna od njih. Završetak filma ne govori mnogo i kao da je nalepljen na radnju samo da bi se opravdao naziv filma; hteli ste da gledate film u kojem je neko živ zakopan - evo vam minut ipo toga.

Ono što je u filmu zanimljivo, ali na negativan način, je mnogo veće interesovanje autora za neprimerene i perverzne stvari nego za horor. Osim što likovi piju i „duvaju” (neki istovremeno konzumiraju i sedative) neprestano se skidaju do gola iz raznoraznih razloga (srećom samo ženski likovi). Pored testiranja za sestrinstvo tu su i obavezna kupanja (čak dva) i scene seksa pa će oni koji vole ženske grudi imati više razloga da uživaju od onih koji vole horor. Autor filma sasvim očigledno ima sklonosti i ka ženskim stopalima pa tako vidimo čak tri scene na datu temu, scene koje će svakako prijati foot fetishistima.

Ono najbolesnije u filmu je odnos glavnog lika i njegove rođake koji su u nekakvoj obostranoj incestoidnoj vezi i otvoreno se ljube u usta. Svrha ovoga ostaje nepoznata (kao i mnogih drugih stvari u filmu, uostalom) a šokiranje gledalaca (u nedostatku jezivih strašnih scena) je samo najlogičnija pretpostavka, ali ne mora da znači i tačna. Lokalitet na kojem je sniman film je vrlo prijatan oku, koliba je kao stvorena za horor film iako su neke scene snimane u studiju a vrlo malo scena se dešava u mraku. Krajolik je dovoljno atmosferičan ali su pustinja i pustinjsko rastinje bili pogodni za stvaranje mnogo većeg stepena jeze i nelagode.

Glumačka postava je zanimljiva budući da se u ulozi čuvara kuće pojavljuje lično Tobin Bell. Bell je ubedljiv kao i uvek a izvlači maksimum iz neubedljivog lika koji u filmu nema svoju svrhu. Mlađi likovi su prosečni a meni je najsimpatičnija bila izvesna Lindsey Scott u ulozi tupave plavuše iz sestrinstva koja nosi obeležja krave na sebi (druga devojka je pas). Ova plavuša osim što u ulozi priglupe devojke deluje vrlo spontano i ubedljivo (i što je obdarena iznad pojasa, da se ne lažemo) vrlo često zna da izusti i duhovite replike. Zbilja je čudno kako joj je ova uloga bila prva i poslednja a sudbinu dotične ne zna ni google search.

Iz nekog čudnog razloga gledanje Buried Alive mi nije bilo dosadno i prošlo je u prijatnom raspoloženju (s ovim se složila još jedna osoba koja je bila prisutna tokom projekcije filma). U njemu nećete videti ništa strašno ni spektakularno ali je pogođen neki poluozbiljan, gotovo komičan ton, koji dve cure koje se ponašaju poput psa i krave dodatno pojačavaju. Većina gledalaca, ipak, ovde neće pronaći ništa zanimljivo pa će Buried Alive kod mnogih ostati upamećen kao „film u kome glumi Tobin Bell".