HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Tara Subkoff

Uloge: Sadie Seelert, Haley Murphy, Bridget McGarry

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3526286/

Trailer: https://youtu.be/LDQdE2UkGN8

Pogledajte još: Unfriended (2014)

Jedne subote, 31. maja 2014. godine u Wisconsinu, dve 12-godišnjakinje su namamčile treću devojčicu iste dobi u okolnu šumicu i izbole je nožem 19 puta, navodno kako bi impresionirale nepostojećeg Slender Mana. Nesrećna izbodena devojčica je nekim čudom uspela da se spasi (kasnije i oporavi) tako što je dopuzala do obližnjeg puta a ceo slučaj je i danas poznat pod nazivom „Slender Man stabbing”. Otprilike u isto vreme Tara Subkoff je razgovarala sa ćerkom svoje prijateljice a na Tarino pitanje „Šta je za tebe horor?” klinka je ispričala kako je bila žrtva maltretiranja od strane svojih vršnjaka u školi. Ova dva događaja inspirisala su Taru da napiše i režira #Horror, njen prvi autorski film.

Glavna ideja je potekla iz sledećeg: iako je u detinjstvu i sama bila maltretirana od strane vršnjaka (ko nije u manjoj ili većoj meri?) Tara je uvek mogla promeniti adresu ili školu. Danas, sa napretkom mobilnih i komunikacionih tehnologija te ulaskom društvenih mreža u svaki dom bežanja naprosto nema. Facebook, Twitter i Instagram mogu pratiti nesrećno dete na drugi kraj zemljine kugle pa smo neretko svedoci da klinci zapadaju u teška psihička stanja ili se, u ekstremnijim ali sve češćim slučajevima, odlučuju na samoubistva.

Nemam nameru da filozofiram ali i sam primećujem da je današnja mlađa generacija zapala u opšti strah od potencijalnog odbijanja od strane većine. Pojedinac se naprosto mora prikloniti većini ako ne želi da bude šikaniran i ismejan od većine, što sa današnjom tehnologijom, internetom i bezakonjem uopšte nije teško. S druge strane, mobilni telefoni i društvene mreže su toliko duboko ušle u njihov društveni život da se isti ni ne može zamisliti bez upotrebe skupocenih spravica a fizički kontakt sa vršnjacima postaje sve teži.

Za potrebe ovog filma angažovano je nekoliko tinejdžerki koje igraju bogate 12-godišnjakinje. Ove klinke bi trebale da se druže tokom jednog popodneva i večeri dok su im roditelji zauzeti svojim privatnim problemima i zanimacijama. Prikazane devojčice se više ne znaju igrati a isključiva želja im je da ponize drugarice ističući njihove mane čime automatski ističu sebe. „Sasvim obično popodnevno druženje” se veoma brzo pretvara u prerano prepuštanje porocima, međusobno šikaniranje i uzajamno ismevanje po društvenim mrežama.

Za to vreme oko luksuzne umetničke kuće u kojoj su devojčice, a koja je smeštena u sred divljine, baulja nepoznati voajer koji dahćući snima klinke svojim telefonom a snimke takođe uploaduje na neke društvene mreže iz nama tada još nepoznatih razloga. Nešto ranije, u uvodu filma, smo već videli da je otac plavokose devojčice, u čijoj kući se sada devojčice „druže”, ubijen u svom crvenom Ferariju neposredno nakon preljube. Da li je nepoznati voajer i na koji način povezan sa ovim ubistvom ostaje da otkrijete do kraja filma.

Film #Horror je pretenciozno nazvan tim imenom, barem ukoliko mislite da ćete posmatrati klasičan horor film ili nekakvu novu dimenziju horora. Neka nova dimenzija horora ovo svakako i jeste, ali više tematski nego vizuelno i sadržinski; #Horror je zaista horor modernog doba jer se bavi zlostavljanjem uz pomoć i zbog modernih tehnologija, kao i otuđivanjem zbog istih, a prikazuje nastojanja mladih naraštaja da na društvenim mrežama žive svoje besmislene i lažne virtuelne živote koje ne žive u realnosti.

Centralni deo filma, na kojem je i glavni fokus priče, je i njegova najveća mana: gotovo jedan čas je potrošen na odnose među klinkama i na prikaz njihovog međusobnog funkcionisanja. Sve je dobro odglumljeno, čak i odlično imajući u vidu dob mladih glumica, sve je prikazano ogoljeno, direktno i cenim - prilično realno. Problem je što to zaista predugo traje i što film u svom centralnom delu više liči na (pre)teen dramu o odrastanju savremenih i tehnološki potkovanih bogatih devojčica nego na neki horor film.

Horor (osim kratkog uvoda) počinje u poslednjoj trećini a stil završnice najviše liči na nekakav giallo film. Naravno, novo moderno doba donosi i nove rasplete pa će neki gledaoci biti šokirani preokretom na kraju filma i otkrićem ko je zapravo šumski ubica. Završne scene su sasvim očekivane i očekivano pesimističke; uostalom, #Horror i služi kao upozorenje ne samo deci sličnog uzrasta kao ova viđena u filmu već mnogo više njihovim roditeljima, mada je veliko pitanje da li je roditelje briga i šta uopšte mogu da učine.

Osim zanimljivog (ali nažalost predugog pogleda na decu) film pruža i pogled na roditelje koji su svi odreda otuđeni, usamljeni i odrođeni od svoje dece. Nikako nije slučajno gde se nalazi majka devojčice u čijoj kući se dešava masakr, niti je slučajno u kojem je stanju, a svakako da ni hladnoća samog objekta nije slučajna kao ni priroda koja ga preteći okružuje. Kao sušta suprotnost modernom objektu punom „umetničkih dela”, u kojem centralno mesto zauzima slika pulsirajućeg kuvanog jajeta, stoji priroda koja krije mnoge tajne i opasnosti.

Vizuelni stil filma je veoma moderan a sačinjavaju ga zanimljiva kadriranja koja kao da nagoveštavaju tragediju koja nailazi. Tu je i mnogo vizuelnih metafora (nevidljivi zidovi, lažne maske etc.) a montaža je povremeno veoma brza jer se film trudi da dinamikom podseća na društvene mreže i tube kanale. Sve je filovano animiranim scenama uploadovanja fotografija i snimaka sa telefona, gde se posebno cene uznemirujući, inkriminišući i blamirajući snimci jer donose najviše „lajkova” i poena u stilu igrice Candy Crush.

#Horor je na papiru dobar film ali u praksi ima podosta mana od kojih je generisanje dosade samo jedna od većih. On se bavi važnom temom nad kojom bi se svi (a pogotovo roditelji) trebali ozbiljno zamisliti a zatim izvršiti pritisak na državu da se sistemski pozabavi nečim što ih za sada ne interesuje u dovoljnoj meri. S druge strane, #Horror je kao slasher ili horor film nedovoljno dobar; on je stilski zanimljiv i mestimično poseduje zavidnu atmosferu ali nikada ne uspeva da bude strašan, brutalan ili vizuelno ubedljiv tokom scena ubistava.