HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Damien Macé, Alexis Wajsbrot

Uloge: Gregg Sulkin, Garrett Clayton, Bella Dayne

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3610746/

Trailer: https://youtu.be/gIBzTZv6l3I

Pogledajte još: Don't Click (2012)

Don't ovo, don't ono, don't tamo, don't 'vamo a sada je na red (nakon stotina ”don't” horor naslova) došao i Don't Hang Up, što automatski navodi kako je u fokusu filma neki telefonski aparat. On to i jeste, mada ne u tom smislu i značaju kako bi se po naslovu filma dalo zaključiti, ali i pored toga Don't Hang Up ipak deluje pomalo anahrono. Viđena radnja filma više odgovara nekim decenijama s kraja prethodnog veka jer je zaista teško poverovati da u današnjoj Americi (pa još u prilično urbanim krajevima u kakvim se odvija ovaj film) ne postoji caller ID funkcija kako bi bio prepoznat i zabeležen poziv ka fiksnim telefonima.

A upravo je to od krucijalnog značaja po ovaj film jer on govori o nekolicini odvratnih tinejdžera kojima je vrhunac zabave (i popularnosti na društvenim mrežama) to što se sprdaju sa običnim ljudima pozivajući ih telefonom u gluvo doba noći, lažno se predstavljajući (u uvodu filma se predstavljaju kao policija), navodeći ih na određene radnje, sve snimajući kamerom, uploadujući na internet i silno se zabavljajući dok terorisani ljudi ne znaju šta ih je snašlo i ne znaju da su predmet sprdnje na internetu. Ovakav provod se nastavlja neko vreme a broj lajkova rapidno raste sve dok samouverena ekipa ne nabasa na pogrešnu osobu; za tili čas uloge se potpuno menjaju, sada su oni terorisani od strane „običnog” čoveka, od nekadašnje mačke postaju miševi, na licima klinaca nestaje osmeha, provod više nije tako dobar, zabava više nije nimalo zanimljiva i oni na ivici plača razmišljaju da pozovu svoju mamu u pomoć. Ali, pomoći nema: na njih se nameračio maskirani misteriozni killer odlučan da ih kazni za sve ono što su oni njemu, očigledno, uradili.

Kažnjavanje počinje pozivima telefonom (otuda i naziv filma), prelazi na maltretiranje njima bliskih osoba a kulminira lišavanjem života svih koji imaju bilo kakve veze sa video klipovima, na čelu sa trojicom glavnih aktera. Maskirani killer veoma brzo napušta fiksnu tehnologiju i prebacuje se na video, prikazujući sebe i svoje aktivnosti na kućnom TV aparatu jednog od aktera, u čijoj porodičnoj kući (ali bez njegove porodice) se i dešava kompletan film (možda bi prikladniji naziv filma bio Don't Turn Off The TV). Baš kao što nema objašnjenja za nepostojanje caller ID opcije na telefonima nema logike ni u hakovanju kućnog TV aparata iz obližnjeg kombija, iz kojeg ubica putem prastarog laptopa emituje svoj „program”. Ubica se u svakom trenutku nalazi u blizini svog plena, upoznat je sa svakim detaljom, sve vidi i kada nije prisutan a kada je prisutan našim momcima je apsolutno nevidljiv. Svaku situaciju apsolutno predviđa (baš kao što i gledaoci predviđaju kuda plovi ovaj film), dešavanja vodi u svojoj režiji a završava ih baš onako kako je zamislio, bez ijedne greškice i bez obzira na to što to u stvarnosti svakako ne bi moglo biti izvodljivo.

No, Don't Hang Up nije film gde biste mogli i trebali razmišljati o potencijalnoj izvodljivosti i realnosti viđenog već film osvete koji pre svega sadrži moralne pouke i poente i neophodnu (doduše ekstremnu) kaznu po vinovnike neumesne šale sa umišljajem. To je i njegova najveća vrednost zbog koje treba zanemariti određenu neoriginalnost, ogromnu predvidljivost i druge mane koje film poseduje. Njegova radnja bi se najlakše mogla okarakterisati kao kombinacija When a Stranger Calls i I Know What You Did Last Summer, sa atmosferom i delićima Scream i nekog modernog trilera na temu društvenih mreža (recimo The Den), ali i obaveznim elemetnima Saw serijala, naprosto zato jer je to danas vrlo moderno. Da li je sve to dobro ili loše zavisi samo od vaših afiniteta, nadanja i očekivanja ali treba reći da je u današnje vreme zaista teško biti originalan. Sama kinematografija filma je vrlo zadovoljavajuća, režija je prikladna, atmosfera pogodna za jedan ovakav film a odsustvo komšija, prolaznika ili bilo kojih drugih sporednih aktera dešavanja opravdana je kišurinom koja konstantno lije tokom čitavog filma.

Glumci su zadovoljavajući za jedan ovakav film (čitaj: odrađuju posao ali se niko posebno ne ističe) ali je činjenica da Don't Hang Up nema pozitivnih karaktera i da se gledalac ne može staviti ni na jednu stranu. Negde u drugoj polovini filma napetost rapidno opada iako bi dešavanja na ekranu trebala proizvesti potpuno suprotan efekat. Mislim da je razlog za to preterano insistiranje na psihičkom degradiranju dvojice klinaca od strane maskiranog ubice i na njegovim pokušajima da unese razdor u njihovo „čvrsto” prijateljstvo. To, opet, ima svoj značaj jer vidimo da prijateljstva ipak nisu takva kakvim se naizgled čine (o muško-ženskim vezama da i ne govorim) pa to skupa sa moralnim poukama čini glavni adut ovog filma i razlog zašto bi oni mlađi gledaoci, koji su tzv. Youtube generacija, trebali da pogledaju film. Stariji gledaoci neće ovde videti ništa previše interesantno jer su sve što film poseduje videli i znali mnogo ranije.