HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: John Carpenter

Uloge: Roddy Piper, Keith David, Meg Foster

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0096256/

Trailer: https://youtu.be/iJC4R1uXDaE

Pogledajte još: Halloween III: Season of the Witch (1982)

Evo jednog legendarnog filma mog detinjstva, filma koji mi se tamo negde 1989. ili 1990. godine toliko dopao da sam u lokalnoj videoteci za ne male pare kupio video-kasetu kako bih mogao gledati film na svom video-rekorderu kada god mi se prohte. I sad, nakon svih ovih godina (šta godina, decenija) veoma me je zanimalo da li će They Live izdržati test vremena, pogotovo imajući u vidu da ga nakon VHS ere nisam gledao... Da li će mi biti dobar kao kada sam bio 13-godišnjak ili je taj pozitivan utisak isključivo proizvod klinačkog raspoloženja, neiskustva, mladosti i nekog mnogo srećnijeg doba?

Za one koji ne znaju u pitanju je naučno-fantastični horor film koji je režirao John Carpenter (čini se i da je to njegov poslednji ili među poslednjim velikim filmovima) a scenario je nastao na osnovu priče Raya Nelsona Eight O'Clock in the Morning. Priča filma prati neimenovanog glavnog junaka, ”driftera” koji samo potpisan imenom John Nada, a koji se u početku (pa i malo kasnije) ponaša kao John Rambo. Nada sa nepoznate periferije pristiže u veliki grad u potrazi za boljim životom, skupa sa nama gledaocima se upoznaje sa uglavnom sivom gradskom svakodnevnicom a zatim pronalazi posao na jednom velikom gradilištu. S obzirom da mu je kompletna imovina stala u jedan oveći ranac Nada spava i obeduje u otvorenom smeštaju za beskućnike a već tokom prve noći njemu pažnju privlače sumnjive aktivnosti u jednoj maloj crkvici prekoputa. Tek što se osmelio da proviri u zgradu koja samo deluje kao verski objekat pristižu jake policijske snage, buldožerom ruše kamp za beskućnike i pale crkvu. Za tili čas jedan mirni parkić u Los Anđelesu postaje k'o Savamala ali Nada uspeva da se spase uz zanemarljive materijalne gubitke.

Zanimljivosti počinju kada se John Nada sutradan vraća u spaljenu crkvicu i pronalazi skrivenu kutiju koja je promakla razularenim organa reda. On kutiju iznosi potajno se nadajući da će u njoj pronaći neke zaboravljene dragocenosti čijom prodajom bi mogao zaraditi koji dolar ali na njegovu žalost kutija je puna - tamnih naočara. On uzima jedne, ostale baca u đubre, a kada ih izašavši na prometnu ulicu stavi na oči najednom ugleda neki drugi svet. Zapravo, on tada vidi pravi svet, onakav kakav on zaista i jeste, svet koji je prepun „vanzemaljaca” i sublimiranih poruka koje se samo na prvi pogled ne vide. Vanzemaljci ne samo da su tipična tvorevina vremena u kojem je nastala priča po kojoj je snimljen ovaj film (1963. godina) već su sasvim dobro uklopljeni i u Ameriku druge polovine 80-ih godina. They Live je pre svega žestoka kritika tadašnje, Reganove Amerike, njenog društva, raslojavanja istog, potrošačkog mentaliteta, bogataša koji se još više bogate i svega drugoga što je danas još izraženije. Ta današnja situacija je i onomad bila sasvim predvidljiva autorima ovog filma/priče pa je stoga i sam završetak They Live poprilično depresivan, vrlo neoptimističan ali zato izuzetno realan i zloslutan.

Kada stavi naočare John Nada umesto bilborda i reklama na objektima vidi poruke „slušaj”, „povinuj se”, „spavaj”, „ženi se i razmnožavaj”, magazini i časopisi umesto nasmejanih lica na šarenim stranama takođe sadrže slične bezlične ali naređujuće poruke a stanovništvo više ne čine samo ljudi već i jezivi vanzemaljci koji polako ali sigurno postaju dominantni. Ovo je jedan od onih filmova koji bi tematski komotno mogao da se rimejkuje (što ni u kom slučaju ne želim niti prizivam, naravno) jer su poruke koje on šalje i dalje aktuelne a opasnosti na koje upozorava nikad opasnije. Gledajući kroz famozne tamne naočare vidi se da dolari poseduju poruku ”This is Your God” a ključni centar za širenje masovne pošasti je - satelitska antena na krovu zgrade jedne TV kuće. John Nada se svojski trudi da neutrališe signal ove TV produkcije trudeći se, naravno, da upucava samo vanzemaljce a ne stvarne ljude, jer je on pre svega jedan good guy koji se sasvim neplanirano i iznenada našao u ulozi spasitelja sveta. Film je u svojoj završnici poprilična i napeta akcija, pre toga delimično naučna fantastika a sve je prožeto i nekom komičnom notom, tako specifičnom 80-im godinama prošloga veka ali veoma pogodnom za film ovog budžetskog ranga.

S obzirom na to da They Live nije film pozamašnog budžeta izgled vanzemaljaca je vrlo efektan, prvenstveno zato što su urađeni u black & white tehnici, poput kompletnog pogleda kroz „magične” naočare. Neki animirani efekti, poput vanzemaljske podrške iz vazduha ili vanzemaljske teleportacije su za današnje standarde dosta slabiji, napucavanje po hodnicima zgrade u kasnijem toku filma skoro pa deluje dečije a scene po ulicama Los Anđelesa na momente imaju preveliku dozu naivnosti. Ipak, film ima da ponudi dosta dobru atmosferu, prilično zanimljivu radnju, mnogo vanvremenskih poruka a onda i nekoliko scena za pamćenje. I dan danas se sećam maratonske tuče u sporednoj ulici, metaforičkog značaja TV signala i jedne od najpoznatijih filmskih replika ikada na temu majki i žvakaćih guma. John Carpenter je odradio korektan posao iza kamere a sada već pokojni Roddy Piper u glavnoj ulozi je dovoljno harizmatičan za glavnu ulogu jednog filma koji obrađuje temu spašavanja sveta, velike zavere, vlade i vanzemaljaca.