Više o seriji: https://www.imdb.com/title/tt13443470/
Recenziju prve sezone serije Wednesday mogli bismo napisati u vidu jedne jedine rečenice: u pitanju je najbolja serija koja se pojavila 2022. a verovatno i koju godinu kasnije. Sada kada smo to razrešili prelazimo na standardne informacije: serija se pojavila 23. novembra pomenute godine, činilo ju je osam epizoda a uglavnom je pobrala hvalospeve kako gledalaca tako i kritičara pa ne čudi da nas već tokom predstojećeg leta čeka dugoočekivana druga sezona, koja će biti podeljena na dva dela...
Wednesday je (otprilike, ne držite nas za reč) jedanaesti video materijal (serija ili film) koji se bavi famoznom porodicom Addams. Obzirom da nismo gledali nijednu prethodnu verziju (sramota, jel’ da) imajte na umu da bi se utisci pasioniranih fanova kojima su verzije iz 1964. ili 1991. prirasle srcu mogle razlikovati od naših. Kao i kod svih prethodnih verzija i u ovoj posmatramo porodicu Addams ali je glavni fokus stavljen na Wednesday Addams, devojčicu tinejdžerku koja sada pohađa akademiju Nevermore. Nakon „akcidenta” u prethodnoj školi (odlična otvarajuća scena prve epizode) roditelji odlučuju da upišu svoju ćerku u novi internat. Nevermore se kao mesto njenog budućeg školovanja nameće samo po sebi jer je to tzv. škola za „autsajdere”, otpadnike i decu sa specijalnim sposobnostima. Osim toga, Morticiu i Gomeza za ovu školu vežu posebne uspomene jer su je oboje pohađali (nešto tih flashbackova gledaćemo u kasnijim epizodama) pa nemaju nikakve sumnje da će se i njihova ćerka tu odlično uklopiti... Ipak, Wednesday je čvrst kamen koji se ne da brusiti: ona odbija dobronamerne cimere, odmah se sukobljava sa autoritetima, ne potčinjava se opšteprihvaćenim društvenim normama i teško komunicira kako sa svojim koleg(ic)ama tako i sa profesorima i strogom direktoricom. Jedini koji (ponekad) ima njeno poverenje i koji joj pravi društvo i redovno pomaže je – Thing, misteriozna ruka koja je sastavni deo njene porodice a koja se nekako prošvercovala u Nevermore...
Međutim, ključni detalj se dešava gotovo istovremeno sa useljavanjem u internat kada u obližnjoj šumi jedna osoba biva brutalno ubijena od strane nekakve (čini se) mistriozne zveri... Od tog trenutka naša Wednesday će doživljavati nekakve brutalne vizije koje će je naprosto terati da ih istraži. Kada sazna za pomenuto ubistvo ona će biti naprosto uvučena u misteriju koju će tvrdoglavo i po svaku cenu pokušavati da razreši, bez obzira na cenu, žrtve i posledice. Njena ogromna znatiželja, instinkt detektiva, ali i potreba da se što više distancira od škole i svih tih ljudi koji je nastanjuju, vode je da sve dublje istražuje, a kako se dalje bude bavila misterioznim ubistvom sve više će otkrivati mračne tajne svoje nove škole, takođe mračnu prošlost svoje porodice koja se tu nekada davno školovala, a onda i zlokobne pretnje koje vrebaju u pozadini i samo čekaju pogodan čas da je zaskoče...Nestandardno ponašanje i odbojna pojava naše junakinje doprineće tome da u veoma kratkom roku dobije mnogo neprijatelja i postane izuzetno neomiljena kako u školi tako i u obližnjem gradiću. Jedini koji joj se nameću kao delimični prijatelji (neprihvaćeni sa njene strane) su Enid, dobrućudna i simpatična plavokosa cikerka i Tyler, konobar u gradskom restoranu koji je, čini se, bacio oko na lepuškastu ali uvek hladnu Wednesday. Ipak, kako vreme bude proticalo pojavljivaće se još neke osobe koje će biti od pomoći/koristi našoj heroini a uz čiju pomoć će ona doći do finalnog otkrića koje će promeniti sve...
I pored svih vrlina ove serije ne možemo a da ne počnemo nabrajanje od (po nama) najveće a to je – dominantna Jenna Ortega koja kao da je rođena za naslovnu ulogu. Njena uloga legendarnog lika je zaista izuzetna, uvek neverovatno hladna, drska, temperamentna i veoma tvrdoglava u svojim namerama, ekstremno neemotivna čak i prema najbližima ali uvek oštroumna pa čak i harizmatična. Iako je takva kakva je (prosečan čovek bi je definitivno okarakterisao kao odbojnu, drsku i nevaspitanu, sa čudnim, nakaradnim manirima, što bi narod rekao – „satanističkim”) ona definitivno poseduje ogromnu harizmu pa čak i duhovitost. Njeni drski odgovori i „peckanja” kojima spušta na zemlju svakoga oko sebe naprosto plene i zavređuju čak da se (makar delimično, prema onima koji zaslužuju) pozajme i primenjuju u stvarnom životu. Gledaoci naprosto uživaju u njenoj hladnoći, njenom čvrstom držanju i adekvatnom hodu kroz život i posmatraju dokle to može da ide, dokle će uporno odbijati toplinu koja joj se gotovo istovetno uporno nameće (Enid), prijateljstva koja deluju kao iskrena (Eugene, naprimer) a onda i dobronamernost nekih mlađih i starijih osoba koje je upoznala u Nevermoreu. Kažu da je ovakva Jennina interpretacija lika Wednesday Addams veoma verna originalu a mi kažemo da je ovo gluma za Oskara (koji ona, naravno, nikada neće dobiti) i možda glumačka kruna njene dosadašnje (a možda i buduće) karijere.
Neki bi Tima Burtona ovde stavili na prvo mesto ali nama je odmah iza Jenne: prepoznatljivi gotski vizuelni stil čuvenog reditelja ovde zaslužuje najviše ocene (i, naravno, Oskara koji on nikada neće dobiti). Vizuelni identitet serije je vrlo prepoznatljiv i onakav kakav bismo od jedne porodice Adams i očekivali: sve je mračno, gotsko, bajkovito i kao da pripada davnim vremenima... Zbog toga je stara građevina akademije Nevermore savršeno dobro izabrana. U jednoj školi koja liči na srednjevekovni zamak Wednesday se oseća kao kod kuće a ukoliko vam nisu dovoljne polumračne kamene prostorije/učionice tu su i podzemne odaje i katakombe, obližnja mračna šuma sa napuštenim objektima i tek nešto manje depresivno jezero i gradić do kojeg naša junakinja povremeno skokne, čisto da malo razbije monotoniju. Sve je ovde urađeno po najvišim standardima, od scenografije preko kostima pa do najsitnijih detalja. Svemu se posvetila velika pažnja, sve je dovedeno do vizuelnog savršenstva, pa čak i upotreba animacija koja je ovde konstantna, sa dodatnim povećanjem u finalu. Kompletan izgled serije, upotrebu svetla, kostime i scenografiju ocenjujemo najvišom ocenom i zaključujemo kako je zaslužila najmanje jednog Oskara, jel’... Kompletna sezona je snimljena u Rumuniji, što neke može iznenaditi, delom u starom dvorcu (koji je korišten za potrebe fiktivne akademije Nevermore), delom na drugim autentičnim lokacijama a delom u studijima koji su napravljeni specijalno za ovu priliku.
Gledalac može imati poteškoće da sve što se dešava na ekranu smesti u savremeno digitalno doba ali mu to neće biti prevelika zamerka, naprosto zbog toga što je porodica Adams vanvremenska, što funkcioniše u svim dobima, poput savremene bajke. Ova bajka, doduše, ima svoje mračne aspekte, ubistva, monstrume i druge jezive stvari ali sve pomenuto uglavnom neće biti suviše strašno čak ni veoma mladim gledaocima... Iako na ekranu vidimo ubistva, karakondžule, vukodlake, drevna prokletstva i magije serija se, naravno, ne može okarakterisati kao horor iz prostog razloga što je sve prilično bajkovito i tinejdžersko. Paradoksalno, ali mračni ton serije idealno paše uz mračni humor koji iz gotičke tame isijava u gotovo svakom kadru: britki humor ovde je uglavnom uspešan (što mahom nije slučaj kod savremenih horor komedija), nekada je veoma crnohumorni a mestimično brutalno sarkastičan u već pomenutim opaskama glavne junakinje. Glavna junakinja je ona koju ćemo ovde uglavnom gledati na ekranu a kao dobru kontratežu njoj i njenom karakteru tu je čitava plejada većinom uspešno osmišljenih i odglumljenih sporednih karaktera. Prva na listi je svakako njena cimerka Enid, verovatno najspimpatičniji vukodlak kojeg ste ikada videli, a obzirom da je Nevermore akademija za „specijalnu decu” gledamo i sirene, vampire, gorgone i drugu „nadarenu” decu. Ekipu starijih predvode odlična Gwendoline Christie kao direktorka, Riki Lindhome kao gradska psihijatrica i Christina Ricci kao školska botaničarka.
Za pohvalu je i radnja serije: iako u principu tinejdžerska serija ona koristi strukturu misterije, gde glavna junakinja u obliku detektiva uglavnom zanemaruje nastavu i istražuje ubistvo u šumi. Misterija se sastoji od pitanja – ko je od prisutnih likova čudovište koje ubija a autori serije se svojski trude da zamaskiraju tačan odgovor ali i da nas mestimično navode na veći broj pravih ili krivih tragova... Wednesday kopa sve dublje i dublje, kako to bude radila povećavaće se i opasnost po nju, ali će gledaoci svakog trenutka biti uz svoju glavnu junakinju, trudeći se da istovremeno sa njom povežu niti na trenutke pomalo konfuzne priče. Iz razloga što je namenjena nešto mlađoj populaciji i tempo serije je morao biti odgovarajući a to znači – prebrz za naš ukus. U nekim scenama u kojima se suviše brzo iznose imena ili činjenice vezane za neke davnašnje događaje a koji imaju direktne veze sa današnjim ubistvima gledalac se može pogubiti jer je naprosto bombardovan velikim količinama informacija u jedinici vremena. Voleli bismo da se u nekim kadrovima malo prikočilo, da je priča za nijasnu jednostavnija i/ili sporija ali i da su neki likovi mogli biti i u drugoj sezoni... Naravno, ovo poslednje očigledno nije bilo moguće zbog strukture same priče kao što zbog toga nije bilo moguće u većim minutažama dobiti, recimo, Pugsleya i Lurcha (pojava ujka Festera se ovde čini pomalo neprirodno nakalemljena).
Mnogi seriji zameraju da je suviše tinejdžerska, da dobar deo svoje minutaže troši na ljubavni trougao, školske intrige, dečija rivalstva, zaljubljivanja i druge tinejdžerske teme koje more svakog školarca. Neki drugi zameraju nepotrebnu melodramu između Wednesday i Tylera, gde po njima taj odnos deluje pomalo isforsirano, neprirodno i predvidljivo. Nekim gledaocima je radnja serije bila neoriginalna i predvidljiva jer ih je, kako kažu, suviše podsećala na serije Riverdale i Witches of East End (nismo gledali nijednu od pomenutih pa to ne možemo potvrditi). Dosta gledalaca nije bilo zadovoljno kastingom za Morticiu i Gomeza (pogotovo je izbor Luisa Guzmána izazvao kontroverze) a pojedini su smatrali da njihove interpretacije najviše odstupaju od ustaljenih predstava ovih likova. Neki su još zamerili da prepoznatljiv stil Tima Burtnona nije dovoljno izražen, da se serija bavi nekim važnim temama ali ne na dubok način a da je kvalitet dijaloga u nekim scenama suviše ”sladunjav”. Nakon dva gledanja serije moramo reći da se uglavnom ne slažemo sa ničim od navedenog, osim da serija za neke gledaoce može biti suviše tinejdžerska. Naprosto, ona jeste namenjena nešto mlađem uzrastu i svima ostalima koji se makar povremeno osećaju mladima, a zamišljena je kao komercijalna, koja bi bila veoma gledana, što i jeste: Wednesday zauzima treće mesto na listi najgledanijih Netflixovih serija svih vremena, odlah iza Squid Game i Stranger Things...
Wednesday je definitivno jedna od najboljih serija koja se pojavila poslednjih godina, toliko upečatljiva, zabavna i neodoljiva da joj je teško pronaći krupnije zamerke, naravno, ukoliko ste tinejdžer u duši i ukoliko vam je morbidno-gotski stil blizak. Iako sadrži kliše elemente iz krimi, teen i horor filmova svojom konstantnom duhovitošću, mračnim šarmom i izuzetno snažnim glavnim likom (plus sporednim likovima) uspeva da prevaziđe sve manjkavosti i izdvoji se u samom vrhu novije serijske produkcije.
0 comments:
Post a Comment