HOROR FILMOVI (I SF)

Nakon nekoliko ovogodišnjih horor razočaranja (pročitajte prethodne recenzije) red je došao i na jedno prijatno iznenađenje iako smo svesni da se mnogi gledaoci neće složiti sa nama. Companion je naučno-fantastični triler film, jedan od onih koji nam šalju upozoravajuću poruku o napretku savremene tehnologije i veštačke inteligencije i još važnije – zloupotrebi iste, te realne mogućnosti da ona postane naprednija od samog čoveka a onda i samosvesna...

Curse of Crom: The Legend of Halloween (2022) je snimljen pre nekoliko godina ali je tek nedavno postao dostupan domaćim gledaocima. U pitanju je paranormalni tinejdžerski horor sa primesama dečijeg horora pa se kao takav može smestiti među strašne filmove koji su nastali po pisanim delima R. L. Stinea. Ukoliko pristupite gledanju sa određenom rezervom Curse of Crom bi vam se mogao (makar delimično) dopasti, čak i ako ste po navršenim godinama debelo prevazišli njegove aktere i ciljnu publiku...

Heart Eyes je jedan od ovogodišnjih horor hitova i nakon Presence još jedan izvikani horor naslov koji nas je prilično razočarao. Za one koji ne znaju u pitanju je horor komedija koja kombinuje elemente slashera sa romantičnom (!) komedijom a koja se može okarakterisati kao moderna kopija kultnog Scream, ili možda bolje reći – ostvarenje koji pliva na uspehu nedavnog Thanksgiving. Nažalost, ovaj film koji opisujemo je slabiji od svih što smo nabrojali kao njegove uzore...

Video Nasty je irska tinejdžerska horor komedija (tako je zvanično etiketirana) a sastoji se od 6 polučasovnih epizoda. Reklo bi se kako je ovo idealno trajanje za horor serije koje su namenjene nešto mlađoj publici (i svima koji se tako osećaju) jer se prilično brzo gledaju i ne zahtevaju previše slobodnog vremena. Režiseri serije su Christopher Smith (Creep, Triangle, Consecration) i Megan K. Fox a emitovala se na BBC kanalu početkom ove godine gde je pobrala mahom pozitivne kritike.

Evo jednog horor hita, rekli bismo čak i – nabeđenog, koji je izazvao revolt dela gledalaca za šta su krivi i sami autori/izdavači. O tome ćemo nešto kasnije a na samom početku da kažemo kako je Presence režirao Steven Soderbergh (Kafka, Solaris, Unsane) a po scenariju Davida Koeppa (Death Becomes Her, You Should Have Left, Stir of Echoes) što je sasvim dovoljna preporuka za gledanje čak i da nije glavnog aduta filma koji se tiče njegove koncepcije & percepcije...

Die Alone je kanadski horor film, grubo govoreći smešten u podžanr zombi apokalipse. Ipak, bilo bi nepravedno etiketirati ga isključivo tom žanrovskom odrednicom budući da je apokalipsa ovde iskorištena za pripovedanje nešto drugačije priče koja je umnogome originalnija od očekivanog, na momente iznenađujuće duboka i zanimljiva a pre svega – ljubavna i emotivna, što su elementi koje gledaoci ne očekuju kada se kaže reč „zombi“...

Nosferatu je jedan od iščekivanijih horor filmova poslednje decenije, ne samo zbog toga što je u pitanju remake istoimenog kultnog filma iz 1922. godine (koji se redovno nalazi na listama najznačajnijih horor filmova u istoriji kinematografije) već i zbog jednog Roberta Eggersa (reditelja i koscenariste) za koga mnogi tvrde da nema mrlje u svojoj dosadašnjoj (doduše nešto skromnijoj po obimu) autorskoj karijeri...