Više o seriji: https://www.imdb.com/title/tt9813792/episodes/?season=4
Prošlo je već nekoliko meseci od izlaska poslednje epizode četvrte sezone serije From, jedne od najpopularnijih serija današnjice, a publika je, čini se, nikad podeljenija kada je reč o njenom kvalitetu... I ovu sezonu čini deset epizoda koje su smeštene na onu istu lokaciju koju smo upoznali još 2022. godine, i dalje se bavimo (skoro) istim likovima i gomilom (ne)rešivih problema, pa imajući to u vidu ne čudi da su i reakcije publike vrlo slične. Ali, idemo redom...
Priča se, naravno, hronološki nastavlja na završetak poslednje epizode prethodne sezone: misteriozni ali definitivno veoma opasni i potencijalno ključni negativac po imenu Čovek u Žutom je definitivno ubio Jima (što je jedna od većih mana ove sezone) a zatim upozorava prisutnu Julie da ona ni na koji način ne može promeniti prošlost, ma koliko se trudila. Za to vreme, Jade i Tabitha su u dilemi da li da ostalim ljudima saopšte svoja otkrića u vezi sopstvenih „reinkarnacija“, saznanja u koja će većina teško poverovati, dok neki pojedinci (pre svih Julie i Ethan) mogu biti veoma uzdrmani... Za to vreme – Kenny i Boyd se nakon Fatiminog porođaja nalaze u tunelima ispod grada i bivaju svedocima ponovnog rođenja Smileya, onog najčuvenijeg „vampira“, koji je (tako se tada činilo) skončao u 2. sezoni, na žalost nekih fanova serije. Težina situacije u kojoj se već dugo nalaze, konstantni gubici u ljudstvu, a onda i ponovni povratak jedinog negativca nad kojim su Boyd i njegovi sledbenici odneli pobedu, dovode do toga da ljudi na čelu sa svojim šerifom zapadaju u očajanje i to je dominantan osećaj tokom uvoda ove sezone. Boyd naprosto gubi optimizam koji ga je krasio, i zapada u stanje gde je na granici da digne ruke od svega i preda se, brojeći u svom pištolju količinu metaka koja bi bila dovoljna da se svima prekrate muke...
Ali, za to vreme događa se nešto što će definisati dalji tok ove sezone: u gradić bukvalno uleće jedan automobil i zabija se direktno u šerifovu kancelariju! Iz smrskane olupine Boyd i ekipa vade teško povređenog sveštenika koji je bio za volanom i njegovu uspaničenu plavokosu ćerku. Njih dvoje će, očigledno, postati novi zatočenici koji ne mogu napustiti ovo mesto, jer su se iz nekog razloga zadesili na putu koji je blokiran oborenim drvetom. Povređeni pastor nema značaja po ovu priču, budući da on samo predstavlja način na koji je devojka došla na ključnu destinaciju. Ispostaviće se da se ona zove Sophia, da je naizgled duboko religiozna i pomalo izgubljena, da stoički podnosi gubitak oca (koji neće živ dočekati sledeće jutro) ali i da je sve to samo kamuflaža i njena ubedljiva gluma u koju niko ne sumnja. Sophia je zapravo – Čovek u Žutom, „maskirana“ u telo nevine devojke kako bi se lakše infiltrirala u redove svojih potencijalnih žrtava, nesrećnih i zarobljenih ljudi sa kojima se, sasvim očigledno, već neko vreme bukvalno poigrava. Sophia je definitivno najvažniji antagonista ove sezone, zbog kojeg se čak i jezivo nasmejani stvorovi čine pomalo skrajnuti. Još dok se nismo oporavili od spoznaje ko je zapravo plavokosa devojka naredno jutro donosi šok u vidu velike krvave vreće okačene u centru gradića a zatim i zloslutne poruke u štali – „znanje ima svoju cenu“...
Šta reći o četvrtoj sezoni a da to bude originalno: najjednostavnije rečeno – ukoliko ste i do sada voleli seriju From dopašće vam se i ova sezona, međutim, ukoliko ste prethodnim epizodama nalazili hiljadu mana ili su vas one iritirale svojom „neefikasnošću“ ne bih vam preporučio da počnete gledanje novih. Autori serije, po starom dobrom običaju, nagrađuju verne gledaoce (a takvih je zaista mnogo) novom dozom događaja koji se mogu nazvati „more of the same“, ili po onoj staroj američkoj poslovici – ono što nije pokvareno ne treba ni popravljati. Sezonu krase sve karakteristike prethodnih, dakle, prilično usporeno odmotavanje, niz misterija i nerešivih problema koji se stavljaju pred naše likove (uz obavezno zanemarivanje ili zaboravljanje starih glavolomki, što je nekim gledaocima posebno iritantno), pomalo apsurdni detalji koji ne poznaju nikakve zakone logike ili fizike a zatim i mnogo razgovora između likova. Međusobni razgovori posebno nerviraju hejtere ove serije ali autori od njih ne odustaju: ponovo gledamo često besmislene razgovore ili dijaloge koji ne vode nigde, a zatim i mnogo kadrova u kojima likovi govore da nešto ne može, da nešto ne znaju i slično. Količina napretka koju primećujemo je obrnuto proporcionalna količini razgovora, a ona se bukvalno meri u milimetrima. Ipak, u pogledu odgovora ova sezona je najdarežljivija, jer doznajemo mnogo više elemenata nego u, naprimer, prve dve sezone, ali nemojte misliti da ćete tokom gledanja biti nagrađeni nekim krucijalnim otkrićima.
Iako (konačno) doznajemo neke (malobrojne) elemente misteriozne slagalice gledaoci su ponovo izbombardovani novom hrpom nerešivih i apstraktnih problema, gde veći broj nema ni početka ni kraja, pa samim tim ni logičnog načina za dešifrovanje. U ovoj sezoni dobijamo nagradu u vidu određenih informacija ali to ne znači da će vam baš sve na ekranu biti kristalno jasno ili smisleno, kao što nećete uvek (zlobnici bi rekli – najčešće) znati ko šta radi i zašto to uopšte pokušava. Verovatno se sećate nerešenih problema sa kojima su se naši junaci susreli u prethodnim sezonama pa verovatno očekujete da na njih dobijete i neke odgovore... Međutim, moram vam reći da se u nekom trenutku tokom novih epizoda jedan od likova najeo pečurki koje izazivaju halucinacije, drugi je sve svoje sposobnosti usmerio na razbijanje nevidljivih vrata, treći žudi za pronalaženjem famoznih zakopanih kostiju, četvrti na rušenju drveta, peti se susreo sa jezivim crtežom, jedan je poveo ekipu da vade strašila iz vode, dok je drugi sebi zacrtao da mora napraviti velikog Golema od blata, i to na spratu svoje kuće, jer je ubeđen da je to jedino što može pomoći u datoj situaciji... From i dalje niže apsurdne situacije i ređa neracionalna ponašanja likova ali ukoliko ste fan serije ništa od ovoga vam neće zasmetati jer sličan materijal definitivno i očekujete. Meni je, ipak, jedna od najvećih misterija i dalje – odakle Victoru toliko voštanih bojica da nakon nekoliko decenija koliko je zatočen na ovom mestu neprestano crta, stavljajući gotovo svaku situaciju na list papira...
Kao protivtežu neprestanoj misteriji, gomili sudbinskih pitanja koja lebde u vazduhu, apsurdnim situacijama i često nerezonskim ponašanjima pojedinaca gledamo mestimične horor kadrove koji kulminiraju u samom finalu sezone. Opet posmatramo povremeni noćni izlazak jezivih nasmejanih stvorenja, opet svedočimo brutalnim ubistvima i smanjenju populacije u gradiću, i opet vidimo „zamenu“ nekih starih likova novim, što nije karakteristika samo ove serije već generalno većine sezona igranih serija nakon premijerne. Gledaoci koji od nekog filmskog ili serijskog materijala primarno zahtevaju horor elemente ovom sezonom bi mogli biti dodatno razočarani jer ona pomalo zanemaruje brutalnosti nauštrb psihološkog horora koji je nešto dominantniji nego ranije. Sezona je više mučna nego istinski strašna a umesto iskasapljenih meštana mnogo češće se može osetiti psihološki pritisak i visoka cena preživljavanja koja samo što nije stigla na naplatu. Sa svakim opipljivijim odgovorom o poreklu samog mesta, o simbolima i silama koji upravljaju gradićem stizaće „račun“ u vidu novih žrtava, uz, naravno, nove zagonetke. Sezona dodatno proširuje pravila koja vladaju u ovom svetu pa opasnosti ne stižu isključivo u poznatim oblicima i ne samo noću. Vizuelni stil se nadovezuje na prethodne sezone a tmurna paleta boja i zvučna podloga i dalje maestralno održavaju konstantan osećaj nelagode i bezizlaza. Serija vizualno kulminira u svojoj završnici, servirajući gledaocima najspektakularnije ali i najmračnije kadrove do sada...
Kao i do sada – glumačka postava je odlična, ali to ne znači da vas neki likovi neće iritirati, baš kao što su i mene. Definitivno se kao najubedljiviji i najzanimljiviji na ekranu izdvajaju Boyd i Sophia, prvi zbog specifičnog karaktera vođe koji se istovremeno bori i za sebe (sa svojim demonima prošlosti i bolešću koja napreduje) ali i za preživele ljude na koje neprestano misli i pazi. Sophia, opet, zrači velikom misterijom i šahovskim potezima koje vuče, stežući nevidljivu omču oko vrata meštana gradića. Mlada Julia Doyle je odlično odigrala svoju rolu i definitivno može konkurisati za glavnu nagradu – kako lepa glumica može istovremeno biti veoma jeziva. Jednu od najubedljivijih uloga i dalje donosi David Alpay u ulozi Jadea, lika koji je nainteligentniji ali i najenergičniji od svih prisutnih. Jade se najviše trudi da odgonetne postojeće zagonetke, samo da bi ga tura novih zatrpala, poput kostiju misteriozne dece na dnu tunela... Kao što obično biva u kasnijim sezonama serija, nije mi se dopao gubitak nekih poznatih likova, gde prvenstveno mislim na Jima, ali ni smer u kojem su otišli neki drugi simpatični karakteri. Ipak, treba imati u vidu da se ova serija približava svom završetku pa u tom smislu treba i posmatrati nesrećne sudbine pojedinaca sa ekrana. Istakao bih još lik Victora, koji je odglumljen od strane Scott McCord odlično kao i do sada, ali je njegov lik i dalje iritantan i težak za saradnju, čini se još teži od kada mu je stigao otac (koji je takođe težak i povremeno nervira na neki svoj način).
Ipak, meni je u četvrtoj sezoni najiritantniji Ethan, koji je dosta porastao u odnosu na prethodne sezone, ali je iz nekog razloga postao veoma filozofski nastrojen, spreman da u svakoj situaciji svojim mislima podučava starije i tera ih na razmišljanje i samoanalizu... Dok on besedi svi ćuteći upijaju njegove duboke misli, zahvalni što su savremenici jednog takvog mudraca. S druge strane, Ethan ni za trenutak ne odaje utisak svojih godina, i verovatno predstavlja jedinog lika koji se u ovoj sezoni nijednom nije osmehnuo ili na neki drugi način pokazao svoje godine... Umesto da poput druge dece svoje slobodno vreme koristi makar povremeno i za dečije aktivnosti on je konstantno na nekim svojim misijama, oprašta se mudrim rečima od ljudi, komunicira sa mrtvim ocem, razglaba o smislu života, o ljudskoj prolaznosti, istovremeno se spremajući za crnu budućnost. Sve ove teme i dileme itekako treba da postoje u jednoj seriji ovakvog tipa ali bi kudikamo dobile na težini i ozbiljnosti da dolaze iz usta nekog starijeg i iskusnijeg lika. Naravno, postoji mogućnost da pravac u kojem su Ethana odveli kreatori serije nije slučajan, pogotovo imajući u vidu istoriju odnosa Jadea i Tabithe, ali to ćemo saznati narednog proleća, u finalnoj From sezoni.
Do tada – savetujem da pogledate četvrtu sezonu, isključivo ukoliko su vam se dopale prethodne. Sezona je gotovo podjednako kvalitetna i zanimljiva kao i prethodne, dok je originalnost na nešto manjem nivou, kao i faktor iznenađenja, iz prostog razloga što već znamo šta možemo očekivati i nakon toliko epizoda gledaoce je zaista teško iznenaditi. Čak i ukoliko deo dešavanja okarakterišete kao već viđen ili prilično očekivan mislim da će vas određeni preokreti držati prikovanim za ekran i da finalni oblak koji se nadvio nad gradićem jeste nešto što do sada nije viđeno.
0 comments:
Post a Comment