HOROR FILMOVI (I SF)

Ne znam ko je očekivao kako će ovo biti nekakav horor hit ali u delu gledalaca se stvorio nekakav hype i očekivanje da stiže jedan spektakularan film, koji zavređuje pažnju šire društvene horor zajednice koja je taman odahnula od nekoliko čuvenih ostvarenja koja su prešišala zaradu od 200 miliona dolara. Takođe, ne znam ni ko je smislio ovako nepamtljivo ime filma, pa još sa sve crticom na “u”, a nakon što sam ga pogledao mogu reći da se neću ni truditi da ga upamtim...

U središtu pozornosti ovog filma je grupa humanitaraca koji svojim brodom plovi kroz amazonske kišne šume i pruža neophodnu medicinsku pomoć domorocima koji naseljavaju obalu reke. Posada broda se sastoji od kapetana Raula, koji poznaje svaki rukavac reke i svako seoce u ovom šumsko-rečnom području, i tri doktora od kojih je nama najznačajnija Alli (Jessica Rothe), mlada lekarka pripravnica kojoj je ovo prva misija. Na brodu se nalazi još i Lena, usvojena kapetanova ćerka, koja je napustila život u prašumi a trenutno spaja lepo i korisno: osim neminovne zarade ovaj trip koristi i da bi pronašla svog izgubljenog brata čiji je život u opasnosti... Ali nije samo njegov: već početni kadrovi filma nama ali i posadi broda otkrivaju kako je ovo podneblje veoma opasno, jer svaki pogrešan korak u vodi alarmira krvožedne krokodile, a na suvom – raznorazne bande koje se u ovom negostoljubivom području bave raznim kriminalnim radnjama. Međutim, opasnija od svih pomenutih je čuvena Boiúna, gigantska zmija, koja po brazilskoj mitologiji obitava upravo u ovom podneblju i usisava u svoju sluzavu utrobu svakoga na koga naiđe, ne birajući svoj obrok. Međutim, u pitanju je stvorenje koje ne postoji već je plod legendi i pripovedanja meštana koja se prenose sa kolena na koleno... Ili možda stvarno postoji?

Ideja o čudovištu iz amazonskog folklora i ideja o džinovskoj zmiji koja lovi ljude u nepristupačnoj džungli, svakako nije nova ali je verovatno dovoljno dobra i zanimljiva svim ljubiteljima monster horora ukoliko se odradi makar na korektan način. U slučaju Beware Boiúna moram priznati da Amazonija izgleda veoma prirodno i autentično a da likovi koje gledamo na ekranu zbilja deluju izolovano, neprestano na korak od smrtonosne opasnosti i kao osobe koje su zaista zaglavile u jednom od najnegostoljubivijih i najopasnijih predela na svetu. U ovom segmentu film je odličan, pa gledaocima neprestano predočava delimičnu lepotu oličenu u flori i fauni ali, s druge strane, servira i brojne opasnosti od kojih se nekim gledaocima može slošiti, pogotovo ukoliko obeduju tokom gledanja filma (na primer, vađenje crva koji polažu jaja ispod kože žrtve). U kasnijem toku filma vidimo i neke gnusne praktične specijalne efekte u kojima se odlično (i sluzavo) snašla glavna junakinja a vidimo i da opasnosti ne dolaze isključivo od gmižućih stvorenja, već i od čoveka. Spajanje animal/creature horora i trilera o opasnim ljudima takođe nije nov element u sličnim filmovima ali ovde deluje pomalo suvišno i nedorečeno. Verujem da niko neće ostati pod utiskom „opasne grupe ljudi” već će svi gledaoci jedva čekati da vide šta ima da „kaže” gigantska Boiúna, lično i personalno...

A tu dolazimo do – ćorka. Iako je famozna zmijuga prikazana u svojoj abnormalnoj veličini gledalac to vidi u samo nekoliko navrata i to u kasnijoj fazi filma. Do tada (a i kasnije u nekoliko kadrova) čim se Boiúna pojavi u kadru montaža postaje veoma brza, kadrovi se smenjuju brže nego što oko gledaoca može da registruje, a cenim da je ovo urađeno ne samo radi stvaranja dinamike već i radi uštede na specijalnim efektima, tačnije – potrebe da se animacije učine što prirodnijim. Osim činjenice da se centralni monstrum nikada ne zadržava na ekranu duže od jedne sekunde računajte i na to da se gotovo redovno nalazi u vodi a nikada se ne pojavljuje po danu... Ipak, najporazniji element ovog filma su njegovi likovi, koji su toliko plitki da se ni za jednoga od njih nećete vezati. Bez obzira što njihov broj na ekranu nije veliki, a kako vreme protiče njihov broj će se smanjivati, autor filma naprosto ne uspeva da nam barem „the final girl” učini iole dražom i simpatičnijom, da bude makar jedina persona za čiju sudbinu strepimo. Ovo je još više šteta ukoliko imamo u vidu da je u pitanju odlična glumica ali za finalni utisak i ona, a i mi gledaoci, možemo da zahvalimo isključivo scenaristi koji čak nije ni pokušao da iskoristi lokalne žitelje, makar u svrhu autentičnijih informacija o legendi o velikoj zmiji. Upitnik iznad glave gledaoca pojaviće se i kada scenarista odluči da je iz nekog razloga pametno na sredini filma zameniti (!) centralnog lika...

Beware Boiúna je film koji se može pogledati ukoliko ste ljubitelj monster filmova koji se odigravaju u amazonskim šumama ali koji vas neće oduševiti niti jednim svojim elementom, iz prostog razloga što ste sve njegove delove već videli ranije i to u mnogo boljim izdanjima (porazno po film je reći da određene stvari „pozajmljuje” čak i iz prošlogodišnje komedije Anaconda). Kada se sve sabere i oduzme, meni je osim opasnog i odbojnog okruženja amazonske reke i šume, najjači utisak filma jeste protraćen talenat Kiane Madeire (Fear Street trilogija), a pogotovo Jessice Rothe (Happy Death Day, Happy Death Day 2U, Affection), što, priznaćete, nije nimalo lako učiniti...

+ autentičan izgled prašume i opasnosti u njoj
+ nekoliko gnusnih kadrova i specijalnih efekata
— CGI džinovska zmija i nejasna legenda o njoj
— predvidljiv film; slabi likovi i njihovi postupci
— glavna glumica „smenjena” na polovini filma
 
Ocena: 4/10