HOROR FILMOVI (I SF)

Moj lični utisak je da su filmovi iz Shudder produkcije uglavnom hit or miss, da kod njih najčešće ne postoji (zlatna) sredina već su u pitanju ostvarenja koja su ili odlična ili prilični promašaji... Penny Lane Is Dead je u određenim krugovima ushićeno proglašen za horor osveženje, pa nije isključeno da ćete negde širom interneta pročitati raznorazne hvalospeve o njemu, i reči kako je redefinisao žanr ili ponovo vratio veru u savremeni horor.

Pre svega, treba da znate da je ovo australijski film, kako to danas najčešće biva – koji je režirao debitant, a zvanično je etiketiran kao (mračna) komedija, mada bih ga lično svrstao u revenge triler horore (više o ovome nešto kasnije). Na samom početku Penny Lane je živa, lepa i zdrava, ali zbog naslova filma znamo da će u nekom trenutku postati mrtva, a naše je da saznamo kako i zašto... Radnja filma se odigrava leta 1986. i prati pomenutu Penny i njenu partnerku Toni, mlade devojke koje su upravo uplovile u emotivnu vezu. Njih dve skupa sa Amy, stidljivom i povučenom prijateljicom, odlaze u vikendicu jedne od njih, kako bi na izolovanoj lokaciji uz dobro raspoloženje proslavile upis na fakultet. Međutim, odmah po dolasku uviđaju da je pre njih i apsolutno nepozvana u vikendicu stigla Kat, čudna Pennyna rođaka, sa kojom je nekada davno bila bliska, ali je njihov odnos zatim duboko narušen zbog određenih porodičnih tenzija i ljubomore (deliće istorijata ćemo otkriti tokom filma, ali nisu previše bitni za ono što sledi). Kat je pankerka koja je prethodni period života provela u velikom gradu, tamo upoznala neke sumnjive tipove i koristila razne supstance, pa predstavlja suštu suprotnost našim junakinjama, prema kojima počinje da pokazuje otvorenu mržnju i prezir. Ona im odmah servira sumnjive kolačiće, a nedugo zatim u vikendicu stižu i njeni pajtosi, još ekstremniji i opasniji od Kat...

Nakon što Penny Lane biva mrtva (nije spoiler, tako kaže i naslov filma), njena partnerka mora da neutrališe neprijatelje i osveti svoju ljubav... Uglavnom, na jednoj strani su tri prijateljice (plus nekoliko usputnih osoba koje nisu bitne, osim kao topovsko meso), a na drugoj Kat, njen momak robijaš i njegova dva potčinjena prijatelja. Neki kažu da je Penny Lane Is Dead snimljen u stilu klasičnog australijskog eksploatacionog filma, a to znači da sadrži vrlo brutalne specijalne efekte i dosta krvi. Mnogo važnije je što su ti specijalni efekti veoma uverljivi i što deluje da su praktični, dakle bez upotrebe animirane krvi. I zaista, neki napadi, povrede i ubistva deluju veoma bolno i neprijatno, iako se u određenim trenucima preteruje i kadrovi postaju neprirodni. Film ne pokušava da ublaži nasilje i sakrije ga ispod prebrze montaže, već su brutalnosti vidljive, baš kakve i treba da budu. S druge strane, neke eksplicitne scene su ipak potpuno sakrivene, što definitivno ne odgovara „klasičnom australijskom eksploatacionom filmu“, ali danas nisu 80-e i svi znamo da određene stvari jednostavno ne mogu biti prikazane, pogotovo ukoliko autor filma želi da se njegov uradak prikazuje u bioskopima i na streaming servisima. Punk estetika i ambijent 1986. godine nije nešto što će vas oboriti s nogu budući da tokom gledanja filma nećete imati jak retro utisak. Deluje da je film smešten u prošlost isključivo kako likovi ne bi imali mogućnost upotrebe mobilnih telefona...

Glavni problem filma Penny Lane Is Dead je što borba za goli život, a kasnije i osveta, deluje mnogo više zadovoljavajuće na papiru nego što je u samom filmu. Iz nekog razloga ovde viđena osveta ne uspeva da stvori odgovarajući osećaj kod gledaoca, da uživa kada negativci konačno plate za sve što su počinili, možda i zbog toga što je akterka koja se sveti izuzetno mlaka, nesigurna i (moram tako reći) glupa. Jednostavno, čak i kada uspe da neutrališe nekoga od krvnika gledalac će više osećati iritaciju nego zadovoljstvo. Iako je osvetnica po svojoj jakoj volji, konstituciji i odlučnoj faci, itekako imala osnova da se ubedljivije i odlučnije osveti, to ovde nijednog trenutka ne vidimo, pa je svaki njen napad izuzetno traljav, mučan, veoma naivan i najčešće osuđen na neuspeh. Možda je autor ovog filma u svojoj glavi imao ideju da nam prikaže junakinju koja je sasvim obična devojka, nenaviknuta i nespremna na ono što ju je zadesilo, ali zaista nema nikakve logike da nakon nekoliko ubistava ona ubojitim hladnim oružjem udara s leđa negativca u rame, a zatim baca oružje, kao da joj nikada više neće zatrebati, a veoma dobro zna da ima još živih neprijatelja. Ovakvih situacija ima zaista mnogo, a nema gotovo nijedne duhovite, pa zaista ne znam otkud ovom filmu etiketa komedije. Neko je iz nekog razloga imao potrebu da pogrešno reklamira svoj proizvod, a kao posledica toga će ostati razočarani ljubitelji triler ili horor komedija...

Penny Lane Is Dead ne samo da nije smešan ili duhovit film, već je mestimično izuzetno težak i potresan, bez obzira što se njegov najmučniji trenutak dešava van ekrana. Možda i najteži element filma je apsolutno tragična sudbina najpozitivnijeg karaktera filma, usled čega i nategnut i apsolutno predvidljiv rasplet ne izaziva željeni efekat.

+ brutalni i krvavi praktični specijalni efekti
+ osveta deluje zadovoljavajuće na papiru...
— ...dok je u filmu izvedena veoma traljavo
— nategnut i apsolutno predvidljiv rasplet
— tragična sudbina najpozitivnijeg lika
 
Ocena: 4/10