HOROR FILMOVI (I SF)

Nismo propustili bioskopsku premijeru najnovijeg filma u Halloween serijalu, potpomažući sa 2 evra sledeći nastavak u nizu koji je već najavljen. Kao što sigurno dobro znate Halloween Kills je središnji deo trilogije započete 2018. godine filmom Halloween a završni deo će se zvati Halloween Ends i trebao bi stići u bioskope sledeće jeseni. Cela ova trilogija se nastavlja direktno na original iz 1978. godine, zanemarujući sve ostale nastavke, što nije najsrećnije rešenje ali nad tim smo kukali u opisu prethodnog filma pa nećemo opet.

U velikom stilu nam je stigao i najozbiljniji kandidat za najgori horor film godine. Nije da nema slabijih i amaterskijih naslova ali među bolje produciranim naslovima, da ne kažemo ovogodišnjim horor hitovima – Old je (do sada) ubedljivo najgore ostvarenje koje smo pogledali, toliko slabo da smo bukvalno ostali zatečeni kako nešto slično može uopšte stići u bioskope, pa još od strane eminentnog autora kakav je (definitivno precenjeni) M. Night Shyamalan.

The Mad Hatter su mnogi okarakterisali kao najslabiji ovogodišnji horor film a mi bismo se skoro pa mogli složiti s takvim ocenama (mada mislimo da ima jedan još slabiji – o tome uskoro). Film predstavlja režiserski debi Cate Devaney (radila kao art consultant na mnogim poznatim horor naslovima) a na scenariju se izređalo nekoliko ljudi, uključujući i samu režiserku, što se i vidi...

Evo nam još jednog ovogodišnjeg horor hita koji je pristigao pomalo nenajavljeno, skoro iz potaje i bez prevelikog hypea. To je zbilja čudno imajući u vidu ime autora filma (čuveni James Wan) i njegovu dosadašnju filmografiju (Saw, Insidious, The Conjuring između ostalih). Međutim, nakon pojavljivanja Malignant je bukvalno eksplodirao među horor fanovima i kritikom i uglavnom je pobrao hvalospeve, divljenje do imbecilnosti i gomilu maksimalnih ocena u nedostatku onih većih...

Nakon pogledanog prvog dela ove trilogije došao je red i na drugi, nazvan Fear Street Part Two: 1978, što znači da se dešava upravo pomenute godine. Iako zbog oslabog prethodnika nisam od sequela imao nikakva očekivanja zanimalo me je kako će autori predstaviti kraj 70-ih godina prošloga veka i da li će uspeti preneti makar delić prepoznatljive retro atmosfere iz brojnih slashera tog doba. Pa, moglo bi se reći da je rezultat svakako neočekivan, ali idemo redom...

Dočekasmo još jedan ovogodišnji horor hit, možda i najveći kada je u pitanju Netflix produkcija. U pitanju je Fear Street trilogija, serijal zamišljen od tri nastavka koji se pojavljuju u veoma kratkom vremenskom periodu, svakog narednog vikenda. Ti vikendi su već za nama, tako da su se svi delovi ove trilogije pojavili i pronašli put do publike a prvi deo naziva Fear Street Part One: 1994 smo pogledali i evo utisaka koji, nažalost, nisu sasvim pozitivni. 

Jedan od boljih prošlogodišnjih filmova je definitivno i Hunter Hunter, kanadsko-američki triler horor koji je mnogima prošao ispod radara, iako ne bi trebao. Film je zanimljiv na više nivoa a uz to je i tehnički besprekoran, nema velikih mana, poseduje poentu, poruku i zaokruženu priču pa ukoliko ste pogodni za jedno ovakvo iskustvo (više o tome u nastavku opisa) nema razloga da preskočite Hunter Hunter, turobnu šumsku avanturu koja će vam zasigurno ostati u sećanju...

Nikada dosta horor komedija ali nikada ni manje kvalitetnih i duhovitih... Stoga evo jedne koja je pobrala uglavnom pozitivne kritike zapadne publike, što naravno ne znači da će dobiti dobru ocenu i od nas. Ipak, ono što je zanimljivo je što Boys from County Hell nije obična horor komedija već vampirska, a to je nešto što se, priznaćete, ne viđa baš svaki dan...

Bradley Parker nam je poznat kao autor vrlo dobrog Chernobyl Diaries a skoro deceniju mu je trebalo da skroji svoj novi film pod imenom The Devil Below. Zapravo, prvobitni naziv filma je bio Shookum Hills ali je producentima verovatno delovao suviše originalno pa su ga promenili u The Devil Below, čisto da bi se zadovoljili moderni standardi bezličnosti. Filmu je u skladu sa time dodeljen i odgovarajući poster koji veoma podseća na prvi Tremors.

The Swarm (u originalu: La Nuée) je prošlogodišnja francuska horor drama režirana od strane Justa Philippota a po scenariju Jérôme Genevraya i Francka Victora. Nezvanično – ovo zaista jeste horor drama i to svakako imajte na umu pre nego što pristupite gledanju filma: ukoliko nemate strpljenja ili od horora sa ovakvom tematikom zahtevate bilo kakvu akciju možda bolje da o projekciji The Swarm razmislite još jednom...

Recenzije Till Death diljem interneta uglavnom počinju raznim konstatacijama u vezi Megan Fox, glavne glumice filma, ali ova neće početi tako (mada je ipak počela). Većina recezenata tvrdi kako je Till Death povratak dotične mlade glumice i kako će joj ovaj triler horor revitalizovati posrnulu karijeru ali mi se uzdržavamo od takvih (pr)ocena, pre svega zbog toga što (ako nam verujete na reč) nismo njeni fanovi i ovo nam je njen prvi pogledani film.

Blood Red Sky je nemačko-američki horor film ali obzirom da je snimljen na uglavnom nemačkom jeziku može se više smatrati ostvarenjem iz te zemlje. Film je krajem jula ove godine objavljen na Netflixu (kažu da je poznat i pod nazivom Transatlantic 473 ali ga pod tim imenom zaista nisam nigde video) a postao je jedan od najgledanijih ikada na ovoj platformi, sa emitovanjem u preko 50 miliona domaćinstava.

Koliko puta ste gledali horor film u kojem se mladi supružnici, sa ili bez dece, useljavaju u novu kuću koja poseduje tragičnu prošlost? Evo još jednog, bezličnog naziva Aftermath, i još bezličnijeg postera, što su svakako elementi koji upozoravaju na opasnost od mediokritetstva. Neko bi rekao da je sama činjenica što film nosi oznaku Netflixa i distribuira se putem ovog servisa dovoljno upozorenje ali...

Nakon meta horora, bizarnog amfibijsko-lavkraftovskog i nelagodnog sa sumnjivim obrtima nastavljamo neobičnim i ne tako čestim izletima van klasičnog generičkog horora kojima smo zapljusnuti poslednjih sezona. Ovoga puta pred nama je Shadow in the Cloud, akciona horor fantazija smeštena u doba Drugog svetskog rata, što je svakako nedovoljno iskorišteno vremensko razdoblje u horor filmovima.

Rental je još jedan od gomile debitantskih horor uradaka koji nam pristižu poslednjih godina što više govori o pojeftinjenju opreme za snimanje i opštoj hiperprodukciji nego o najezdi horor talenata. Anyway, u pitanju je triler horor, jedan od onih filmova gde naizgled idilična situacija najednom krene nizbrdo, putem katastrofe, i nikako se više ne može ispraviti... Iako već viđeni a često i vrlo očigledni ovakvi filmovi su uvek zanimljivi za gledanje pa je takav bio i Rental, bez obzira na sve svoje mane.

What Lies Below je jedan od onih filmova koji bi svaka žena ili devojka trebala pogledati, a pogotovo one pripadnice lepšeg pola koje sanjaju o susretu sa gospodinom Savršenim. Film je paranormalna triler misterija, sa elementima fantastike i horora (pogotovo u završnici) a ima i malo erotike zbog čega su ga neki svrstali među erotske filmove, što je potpuno pogrešno. Režiran je od strane gore potpisanog debitanta a dotični je napisao i scenario.

Nakon serijala zimskih tj. snežnih filmova bacamo se na novije naslove a stara, dobra i oprobana random metoda dovela je do toga da prvo pogledamo A Classic Horror Story, jedan od poznatijih horora ove sezone i svakako najpoznatiji italijanski horor film u poslednje vreme. Film je režiran od strane dva lika čija imena vam neće značiti mnogo, dok im se u pisanju scenarija pridružio još jedan lik. Međutim, mnogo važnije po ceo projekat je što se distribuira via Netflix, pa je i to jedan od razloga zašto je A Classic Horror Story postao horor hit(ić).

Ovogodišnji serijal snežnih filmova završavamo jednim kanadskim trilerom, i to ne lošim. The Decline, originalnog francuskog naziva Jusqu'au déclin, je film snimljen na francuskom jeziku a postoje čak 32 sinhronizovane verzije, od kojih najveću verovatnoću da nabasate na nju ima engleska. Mi smo film pogledali u originalu pa to i vama savetujemo da učinite, ukoliko planirate pogledati The Decline, naravno.

Let It Snow je film rađen u ukrajinsko-gruzijsko-špansko-američkoj koprodukciji a radnja se dešava po gruzijskim snežnim planinama i oko planinskog vrha pod imenom Black Ridge. Pomenuti vrh je veoma opasan, ne samo zato što je najviši vrh snežnih planina već i zbog toga što se malo ko sa njega vratio: iako predstavlja atrakciju za zavisnike od snežnog adrenalina nekoliko osoba se sa njega vratilo u plastičnim kesama...

Evo još jednog trilera, doduše trilera sa jezivim elementima. Trudili smo se da u ovom snežnom ciklusu opišemo što kvalitetnije filmove, dakle sa što većim iMDB ocenama, a horori kao što znate nemaju previsoke ocene tako da su trileri preuzeli primat ovoga leta... Ko zna zbog čega je to dobro! U svakom slučaju evo ga Centigrade, survival triler film, baziran na istinitoj priči o izvesnom Peteru Skyllbergu, čoveku koji je preživeo dva meseca u svom zaleđenom automobilu!

Dugo nismo imali neki azijski horor film na meniju, pa evo jednog zanimljivog a uz to i snežnog ostvarenja. Liverleaf (originalnog naziva Misumisô) je japanska tinejdžerska brutalna horor drama (paradoksalna ali istinita žanrovska definicija) koja je nastala na osnovu manga stripa Misumisou. Pomenutu mangu je u film pretočio Eisuke Naitô a obzirom na njegov prethodni film (Let's Make the Teacher Have a Miscarriage Club) to se pokazalo kao pravi potez.

Drugu polovinu snežnih opisa započinjemo jednim starijim filmom, iz prostog razloga što odavno nismo opisali neki takav. You'll Like My Mother je američki triler horor nastao po istoimenom delu spisateljice Naomi A. Hintze koja je poznata po pisanju misterija, paranormalnih trilera i gotskih horora. Ovaj film u najvećoj meri prati dešavanja iz knjige a jedina krupnija razlika je što se nepogoda u knjizi zvala poplava a u filmu je – snežna oluja.

Evo za promenu jednog psihološkog horora, režiranog i napisanog od strane Veronike Franz i Severina Fiala koje poznajemo po filmu Goodnight Mommy. Upravo zbog toga i ne čudi da The Lodge podseća na pomenuti film, ali primetićete u njemu i druge uticaje, pa čak i one suvišne tj. nedavno viđene. No, o tome više u nastavku opisa nakon što se pozabavimo uvodom u film...

The Wolf of Snow Hollow je američka triler horor komedija, autorski uradak jednog čoveka - Jima Cummingsa. Cummings je odradio režiju, potpisao scenario, nalazi se u glavnoj ulozi, pa se ovaj film s pravom može nazvati njegovim ličnim filmom, i što je takođe bitno – sve ono što je dobro ili loše u filmu može se pripisati isključivo njemu ili njegovim odlukama.

Treći film koji opisujemo u ovogodišnjem snežnom serijalu je Red Dot, švedski triler premijerno prikazan početkom ove godine na Netflixu. U pitanju je survival film, sa elementima šumskog horora i priče osvete, smešten u snežnu zabit severa kontinenta gde se može videti polarna svetlost. E baš u tu hladnu i snegom zavejanu oblast odlazi naš dvojac, tamnoputa devojka Nadja i njen momak David kako bi pokušali spasiti svoju vezu...

Opise snežnih filmova nastavljamo nečim potpuno drugačijim i pomalo zaboravljenim – found footageom, i to ne bilo kakvim već francuskim. Cold Ground je napisao i režirao Fabien Delage, snimljen je u francuskim Alpima a radnja se dešava 1976. godine, kada dvoje aktera, momak i devojka, prelaze francusko-švajcarsku granicu, penju se uz snežne planine i to sve snimaju i – nikada se više ne vraćaju a neko pronalazi njihov filmski zapis... Ali to nije baš neko iznenađenje, jer ovo je found footage, right?

Opise snežnih filmova započinjemo jednim koji je doživeo nesrećnu sudbinu. The Snowman je po svemu trebao biti hit: imao je dobrog režisera (Tomas Alfredson - Let the Right One In), dobrog producenta (Martin Scorsese), dobru glumačku postavu, poznate face u sporednim ulogama, odličnu snežnu lokaciju Norveške i dobru priču koja je nastala po istoimenom delu jednog poznatog pisca. Plan je bio da The Snowman bude prvi film u serijalu o detektivu Harryju Holeu a onda je film doživeo fijasko, bućnuo pravo u prljavi norveški sneg i postao predmet podsmeha i žestokih kritika...

Run (kod nas preveden kao Beži) je prošlogodišnja triler horor misterija režirana od strane Aneesha Chagantyja, čiji prvenac Searching (2018) mnogi hvale tako da uskoro dobija i nastavak. I Run je pobrao uglavnom pohvale od publike i kritike (da li možemo očekivati i Run 2?) tako da je postao najgledaniji film na Hulu VOD platformi. Nažalost, propustio sam bioskopsku projekciju ovog filma u svom gradu ali mi online „projekcija” nije promakla pa evo utisaka...

The Unholy je američki paranormalni, ili još bolje rečeno – religiozni horor film. Film predstavlja režiserski debi izvesnog tipa čije ime se teško izgovara a on je i scenarista iako je film nastao na osnovama pisanog dela Shrine engleskog horor pisca Jamesa Herberta. Film je produciran od strane Sama Raimija, iza cele priče je stao gigant Sony, a film je jedan od većih ovogodišnjih horor hitova...

I konačno je došao taj dan, zapravo veče, kada smo na premijeri pogledali jedan od većih (a možda i najveći) ovogodišnji horor hit – The Conjuring: The Devil Made Me Do It, u narodu poznat i kao The Conjuring 3. Ovaj opis pišemo sutradan, čisto da bi se slegli svi utisci, ali od utisaka se ne može pobeći, bili oni dobri ili loši, pa hajde da ih podelimo sa vama. Pre čitanja ove recenzije savetujemo da pročitate i recenzije za The Conjuring i The Conjuring 2, kao što vam savetujemo i da pre gledanja ovog filma pogledate oba prethodnika.

A Quiet Place Part II je, naravno, nastavak hit filma A Quiet Place iz 2018. godine a snimljen je već naredne, 2019. godine da bi bio spreman za prikazivanje 2020. Zbog opštepoznatih problema (čitaj: COVID pandemije) zvanično pojavljivanje filma je pomereno za više od 12 meseci pa tek od maja ove godine fanovi prvenca mogu uživati u nastavku njihovog omiljenog „nemog” horora.

Jedno od boljih horor ostvarenja godine 2020. dolazi nam sasvim neočekivano od režiserskog dvojca koji stoji iza filma Cooties (2014), i izvesnog meni nepoznatog scenarističkog trojca, što sveukupno ipak nije dovelo do haosa sa filmom Becky. Iako ne previše originalan, i naoko veoma sličan nekim filmovima koje ste već overili, Becky je iznenađujuće uspeo film na temu koju obrađuje i prilično zadovoljavajuće ostvarenje kojem se malo toga može zameriti.

The Hunt je kontroverzni američki akcioni triler horor koji je zbog svoje satire (a za neke gledaoce/kritičare i „satire”) doživeo turbulentnu predprodukciju a zatim i distribuciju. Autori su probleme čak iskoristili za redizajniranje omota filma koji je naknadno dobio ponosno precrtani inicijalni datum pojavljivanja a onda i neke epitete kojima je američka štampa krstila ovo ostvarenje. Jedino što je ostalo staro na omotu je svinja ali o tome više u daljem delu opisa.

I Poljska horor slasher konja za trku imade, i to pristojnog, u vidu Nobody Sleeps in the Woods Tonight (originalnog naziva W lesie dzis nie zasnie nikt). Film je po pojavljivanju bio jedan od najgledanijih naslova na američkom Netflixu pa je ista ekipa koja je potpisala ovaj film već prionula na snimanje nastavka, čije pojavljivanje je zakazano za oktobar tekuće godine. Zanimljivo je i da će naslovnu ulogu u sequelu ponoviti i final girl iz prvenca koju igra Julia Wieniawa-Narkiewicz.

Znam da film na temu egzorcizma u principu ne može ispričati ništa novo na datu temu, i da exorcism i possession filmovi već decenijama prežvakavaju iste kliše elemente, međutim, pre gledanja The Seventh Day pitao sam se – da li su niske ocene ovog filma realne, i da li je moguće da jedan horor u kojem glume Keith David (They Live, The Thing, The Puppet Masters), Stephen Lang (Don't Breathe, The Monkey's Paw, Manhunter) i Guy Pearce (Ravenous, Don't Be Afraid of the Dark, Prometheus) može biti toliko slab?

Radnja filma Underwater dešava se (iznenađenje!) pod vodom, i to duboko pod vodom – čitavih 11 kilometara ispod površine vode, na samom dnu okeana. E baš na tom dnu okeana izvesna korporacija sagradila je brojne stanice za podvodno bušenje nafte, a hiljade tona izvučenog crnog zlata doprinelo je čitavim sistemima povezanih postrojenja i brojnim ljudima koji su tu zaposleni. I šta može poći po krivu u stvaranju podvodnog profita osim jednog sasvim običnog i redovnog podvodnog zemljotresa?

Covid pandemija traje već više od godinu dana pa nije čudo da su se počeli pojavljivati horor filmovi na tu temu. Ono što je zanimljivo je da su u pitanju filmovi slabijeg kvaliteta ali obzirom na to da je nekoliko filmskih projekata o korona virusu u fazi postprodukcije možemo očekivati da se pojavi i neki makar prosečni. COVID-21: Lethal Virus nam dolazi iz Španije, koja je jedna od virusom najgore pogođenih država, te bi se dalo očekivati da bi Španci dotičnu temu mogli obraditi kako dolikuje...

Haunting ovoga, haunting onoga, haunting jednog ukletog mesta, haunting nekog drugog, pa onda haunting neke kućerine, zgrade, podruma, tavana, svinjca, kokošinjca, a red je došao i na haunting dvorca u Velsu po imenu Margam Castle. Film pod nazivom The Haunting of Margam Castle nam dolazi od našeg starog znanca Andrewa Jonesa koji je osim više filmova o lutki Robertu režirao i već opisane Cabin 28, The Legend of Halloween Jack, The Last House on Cemetery Lane. 

Zvanično Come True je kanadski SF/horor film režiran i napisan od strane Anthony Scott Burnsa (režirao Our House i jedan segment antologije Holidays a umešao prste u još neke poznatije horor naslove) a nezvanično, verujte mi, u pitanju je psihološka horor drama sa uvrnutim završetkom, ili što bi se na domaćem reklo – mindfuck. Upravo zbog toga Come True traži specifičnog gledaoca, strpljivog i raspoloženog za dublje razmišljanje i analizu, pa ukoliko spadate u tu grupu prionite na gledanje...

Ukoliko ste fan horor filmova Nocturnal Activity, KillerSaurus, Hellriser ili The Haunting of Alcatraz obradovaće vas pojavljivanje filma pod ne baš originalnim nazivom Pentagram. Naravno, pošto verovatno nikada niste čuli za ove „eminentne predstavnike” horor žanra (koji ne dobacuju čak ni do ocene 3/10 na iMDB) onda vam ni ime Stevea Lawsona, njihovog autora, neće značiti ništa te ga možete odmah zaboraviti.

Nakon dužeg vremena evo jednog horora iz 80-ih godina, za mnoge gledaoce – zlatnog doba filmova strave i užasa. U pitanju je manje poznati naslov Mutant, koji se prvobitno trebao zvati Night Shadows. Tokom turbulentne pretprodukcije režiserska palica je inicijalno data Marku Rosmanu (The House on Sorority Row) ali su nezadovoljni producenti preinačili svoju prvobitnu odluku i na njegovo mesto doveli Johna 'Bud' Cardosa (Kingdom of the Spiders).

Nedođija, sumorno prljavo zapušteno selo, slučajni putnici kojima se kvari automobil, put kojim niko ne prolazi i film koji se zove Butchers... Svi koji zbog pomenutih elemenata pomisle da bi ovaj film mogao biti kombinacija Wrong Turn i The Texas Chain Saw Massacre biće u pravu, a oni koji pretpostave da film na ovu temu ne može imati originalnih elemanata približiće se stoprocentnom podeoku na skali ispravnih očekivanja. Ipak, Butchers ima svojih aduta pa ne zaslužuje sutomatski preskok...

I tako, nakon dužeg čekanja, koje smo prekratili opisima prethodnih delova Wrong Turn serijala, red je došao i na novi, rebootovani Wrong Turn, jedan od najiščekivanijih horor naslova s početka 2021. godine. Kao što verovatno dobro znate, u pitanju je film koji nema (skoro) ništa zajedničko s prethodnim nastavcima osim početne ideje o pogrešnom skretanju u nedođiji i predstavlja polaznu osnovu za neki novi serijal(čić), ili makar trilogiju, koja će možda biti a možda i neće...

Pa hajde da završimo stari Wrong Turn serijal, i to opisom poslednjeg u nizu nastavaka - Wrong Turn 6: Last Resort iz sada već ne tako bliske 2014. godine, pre nego što pređemo na ovogodišnji reboot koji se nedavno pojavio i čiji opis sledi uskoro. Što se riče Last Resort – zaista ne znam sve detalje ali mi deluje da je predprodukcija ovog filma imala ozbiljne turbulencije, što može biti jedan od razloga za katastrofalni kvalitet finalnog filmskog proizvoda.

Nakon nešto duže pauze nastavljamo tamo gde smo stali, i to opisom narednog u Wrong Turn serijalu, petog dela podnaslova mu – Bloodlines iz 2012. godine. Bloodlines se hronološki odigrava nakon Bloody Beginnings a pre originalnog filma, poput prethodnika i ovaj nastavak je napisao i režirao Declan O'Brien pa stoga i ne čudi da je finalni rezultat veoma sličan, iako se dva filma u principu dosta razlikuju, prvenstveno po nešto originalnijoj radnji.

Dok čekate neki novi possession ili exorcism horor film neophodnu dozu „originalnosti” vam može pružiti jedan haunting film, recimo prošlogodišnji Abigail Haunting. U pitanju je novo ostvarenje Kellyja Schwarzea, režisera poznatog po naslovima Alien Domicile i Territory 8, dakle horor „hitovima” koji su vam sigurno promakli. Svojim najnovijim ostvarenjem dotični pokušava uneti nešto novo u podžanr horora koji je veoma eksploatisan poslednjih godina i u kojem je (čini se) sve već ispričano.  

I tako, kada se potroše sve moguće ideje, i kada je nakon zamišljene trilogije finalizirana priča (čitaj: svi negativci nisu više na svojim nogama) a autori se ipak odluče na nastavak serijala - origins je najčešći izbor, čisto da se i ta opcija iskoristi pre obaveznog reboota. To se desilo i u slučaju Wrong Turn 4: Bloody Beginnings, nastavka koji se pojavio dve godine nakon prethodnika: priča se vraća u prošlost i obrađuje mladost troje deformisanih kanibala...

Black Water iz 2007. godine možda nije doživeo veliki komercijalni uspeh, prvenstveno jer se pojavio istovremeno sa mnogo nadmoćnijim Rogue koji je obrađivao istu temu, ali je ipak ostvario finansijski uspeh, uglavnom zahvaljujući svom skromnom budžetu. Zbog toga, ali i zbog opšte bezidejnosti (mada ponekad mislim i da su sve teme već obrađene) sada već prošle godine se pojavio nastavak filma, koji je dovoljno drugačiji da ne predstavlja puko kopiranje prethodnika.