HOROR FILMOVI (I SF)

Evo za promenu jednog psihološkog horora, režiranog i napisanog od strane Veronike Franz i Severina Fiala koje poznajemo po filmu Goodnight Mommy. Upravo zbog toga i ne čudi da The Lodge podseća na pomenuti film, ali primetićete u njemu i druge uticaje, pa čak i one suvišne tj. nedavno viđene. No, o tome više u nastavku opisa nakon što se pozabavimo uvodom u film...

The Wolf of Snow Hollow je američka triler horor komedija, autorski uradak jednog čoveka - Jima Cummingsa. Cummings je odradio režiju, potpisao scenario, nalazi se u glavnoj ulozi, pa se ovaj film s pravom može nazvati njegovim ličnim filmom, i što je takođe bitno – sve ono što je dobro ili loše u filmu može se pripisati isključivo njemu ili njegovim odlukama.

Treći film koji opisujemo u ovogodišnjem snežnom serijalu je Red Dot, švedski triler premijerno prikazan početkom ove godine na Netflixu. U pitanju je survival film, sa elementima šumskog horora i priče osvete, smešten u snežnu zabit severa kontinenta gde se može videti polarna svetlost. E baš u tu hladnu i snegom zavejanu oblast odlazi naš dvojac, tamnoputa devojka Nadja i njen momak David kako bi pokušali spasiti svoju vezu...

Opise snežnih filmova nastavljamo nečim potpuno drugačijim i pomalo zaboravljenim – found footageom, i to ne bilo kakvim već francuskim. Cold Ground je napisao i režirao Fabien Delage, snimljen je u francuskim Alpima a radnja se dešava 1976. godine, kada dvoje aktera, momak i devojka, prelaze francusko-švajcarsku granicu, penju se uz snežne planine i to sve snimaju i – nikada se više ne vraćaju a neko pronalazi njihov filmski zapis... Ali to nije baš neko iznenađenje, jer ovo je found footage, right?

Opise snežnih filmova započinjemo jednim koji je doživeo nesrećnu sudbinu. The Snowman je po svemu trebao biti hit: imao je dobrog režisera (Tomas Alfredson - Let the Right One In), dobrog producenta (Martin Scorsese), dobru glumačku postavu, poznate face u sporednim ulogama, odličnu snežnu lokaciju Norveške i dobru priču koja je nastala po istoimenom delu jednog poznatog pisca. Plan je bio da The Snowman bude prvi film u serijalu o detektivu Harryju Holeu a onda je film doživeo fijasko, bućnuo pravo u prljavi norveški sneg i postao predmet podsmeha i žestokih kritika...

Run (kod nas preveden kao Beži) je prošlogodišnja triler horor misterija režirana od strane Aneesha Chagantyja, čiji prvenac Searching (2018) mnogi hvale tako da uskoro dobija i nastavak. I Run je pobrao uglavnom pohvale od publike i kritike (da li možemo očekivati i Run 2?) tako da je postao najgledaniji film na Hulu VOD platformi. Nažalost, propustio sam bioskopsku projekciju ovog filma u svom gradu ali mi online „projekcija” nije promakla pa evo utisaka...

The Unholy je američki paranormalni, ili još bolje rečeno – religiozni horor film. Film predstavlja režiserski debi izvesnog tipa čije ime se teško izgovara a on je i scenarista iako je film nastao na osnovama pisanog dela Shrine engleskog horor pisca Jamesa Herberta. Film je produciran od strane Sama Raimija, iza cele priče je stao gigant Sony, a film je jedan od većih ovogodišnjih horor hitova...

I konačno je došao taj dan, zapravo veče, kada smo na premijeri pogledali jedan od većih (a možda i najveći) ovogodišnji horor hit – The Conjuring: The Devil Made Me Do It, u narodu poznat i kao The Conjuring 3. Ovaj opis pišemo sutradan, čisto da bi se slegli svi utisci, ali od utisaka se ne može pobeći, bili oni dobri ili loši, pa hajde da ih podelimo sa vama. Pre čitanja ove recenzije savetujemo da pročitate i recenzije za The Conjuring i The Conjuring 2, kao što vam savetujemo i da pre gledanja ovog filma pogledate oba prethodnika.

A Quiet Place Part II je, naravno, nastavak hit filma A Quiet Place iz 2018. godine a snimljen je već naredne, 2019. godine da bi bio spreman za prikazivanje 2020. Zbog opštepoznatih problema (čitaj: COVID pandemije) zvanično pojavljivanje filma je pomereno za više od 12 meseci pa tek od maja ove godine fanovi prvenca mogu uživati u nastavku njihovog omiljenog „nemog” horora.

Jedno od boljih horor ostvarenja godine 2020. dolazi nam sasvim neočekivano od režiserskog dvojca koji stoji iza filma Cooties (2014), i izvesnog meni nepoznatog scenarističkog trojca, što sveukupno ipak nije dovelo do haosa sa filmom Becky. Iako ne previše originalan, i naoko veoma sličan nekim filmovima koje ste već overili, Becky je iznenađujuće uspeo film na temu koju obrađuje i prilično zadovoljavajuće ostvarenje kojem se malo toga može zameriti.

The Hunt je kontroverzni američki akcioni triler horor koji je zbog svoje satire (a za neke gledaoce/kritičare i „satire”) doživeo turbulentnu predprodukciju a zatim i distribuciju. Autori su probleme čak iskoristili za redizajniranje omota filma koji je naknadno dobio ponosno precrtani inicijalni datum pojavljivanja a onda i neke epitete kojima je američka štampa krstila ovo ostvarenje. Jedino što je ostalo staro na omotu je svinja ali o tome više u daljem delu opisa.

I Poljska horor slasher konja za trku imade, i to pristojnog, u vidu Nobody Sleeps in the Woods Tonight (originalnog naziva W lesie dzis nie zasnie nikt). Film je po pojavljivanju bio jedan od najgledanijih naslova na američkom Netflixu pa je ista ekipa koja je potpisala ovaj film već prionula na snimanje nastavka, čije pojavljivanje je zakazano za oktobar tekuće godine. Zanimljivo je i da će naslovnu ulogu u sequelu ponoviti i final girl iz prvenca koju igra Julia Wieniawa-Narkiewicz.

Znam da film na temu egzorcizma u principu ne može ispričati ništa novo na datu temu, i da exorcism i possession filmovi već decenijama prežvakavaju iste kliše elemente, međutim, pre gledanja The Seventh Day pitao sam se – da li su niske ocene ovog filma realne, i da li je moguće da jedan horor u kojem glume Keith David (They Live, The Thing, The Puppet Masters), Stephen Lang (Don't Breathe, The Monkey's Paw, Manhunter) i Guy Pearce (Ravenous, Don't Be Afraid of the Dark, Prometheus) može biti toliko slab?

Radnja filma Underwater dešava se (iznenađenje!) pod vodom, i to duboko pod vodom – čitavih 11 kilometara ispod površine vode, na samom dnu okeana. E baš na tom dnu okeana izvesna korporacija sagradila je brojne stanice za podvodno bušenje nafte, a hiljade tona izvučenog crnog zlata doprinelo je čitavim sistemima povezanih postrojenja i brojnim ljudima koji su tu zaposleni. I šta može poći po krivu u stvaranju podvodnog profita osim jednog sasvim običnog i redovnog podvodnog zemljotresa?

Covid pandemija traje već više od godinu dana pa nije čudo da su se počeli pojavljivati horor filmovi na tu temu. Ono što je zanimljivo je da su u pitanju filmovi slabijeg kvaliteta ali obzirom na to da je nekoliko filmskih projekata o korona virusu u fazi postprodukcije možemo očekivati da se pojavi i neki makar prosečni. COVID-21: Lethal Virus nam dolazi iz Španije, koja je jedna od virusom najgore pogođenih država, te bi se dalo očekivati da bi Španci dotičnu temu mogli obraditi kako dolikuje...

Haunting ovoga, haunting onoga, haunting jednog ukletog mesta, haunting nekog drugog, pa onda haunting neke kućerine, zgrade, podruma, tavana, svinjca, kokošinjca, a red je došao i na haunting dvorca u Velsu po imenu Margam Castle. Film pod nazivom The Haunting of Margam Castle nam dolazi od našeg starog znanca Andrewa Jonesa koji je osim više filmova o lutki Robertu režirao i već opisane Cabin 28, The Legend of Halloween Jack, The Last House on Cemetery Lane. 

Zvanično Come True je kanadski SF/horor film režiran i napisan od strane Anthony Scott Burnsa (režirao Our House i jedan segment antologije Holidays a umešao prste u još neke poznatije horor naslove) a nezvanično, verujte mi, u pitanju je psihološka horor drama sa uvrnutim završetkom, ili što bi se na domaćem reklo – mindfuck. Upravo zbog toga Come True traži specifičnog gledaoca, strpljivog i raspoloženog za dublje razmišljanje i analizu, pa ukoliko spadate u tu grupu prionite na gledanje...

Ukoliko ste fan horor filmova Nocturnal Activity, KillerSaurus, Hellriser ili The Haunting of Alcatraz obradovaće vas pojavljivanje filma pod ne baš originalnim nazivom Pentagram. Naravno, pošto verovatno nikada niste čuli za ove „eminentne predstavnike” horor žanra (koji ne dobacuju čak ni do ocene 3/10 na iMDB) onda vam ni ime Stevea Lawsona, njihovog autora, neće značiti ništa te ga možete odmah zaboraviti.

Nakon dužeg vremena evo jednog horora iz 80-ih godina, za mnoge gledaoce – zlatnog doba filmova strave i užasa. U pitanju je manje poznati naslov Mutant, koji se prvobitno trebao zvati Night Shadows. Tokom turbulentne pretprodukcije režiserska palica je inicijalno data Marku Rosmanu (The House on Sorority Row) ali su nezadovoljni producenti preinačili svoju prvobitnu odluku i na njegovo mesto doveli Johna 'Bud' Cardosa (Kingdom of the Spiders).

Nedođija, sumorno prljavo zapušteno selo, slučajni putnici kojima se kvari automobil, put kojim niko ne prolazi i film koji se zove Butchers... Svi koji zbog pomenutih elemenata pomisle da bi ovaj film mogao biti kombinacija Wrong Turn i The Texas Chain Saw Massacre biće u pravu, a oni koji pretpostave da film na ovu temu ne može imati originalnih elemanata približiće se stoprocentnom podeoku na skali ispravnih očekivanja. Ipak, Butchers ima svojih aduta pa ne zaslužuje sutomatski preskok...

I tako, nakon dužeg čekanja, koje smo prekratili opisima prethodnih delova Wrong Turn serijala, red je došao i na novi, rebootovani Wrong Turn, jedan od najiščekivanijih horor naslova s početka 2021. godine. Kao što verovatno dobro znate, u pitanju je film koji nema (skoro) ništa zajedničko s prethodnim nastavcima osim početne ideje o pogrešnom skretanju u nedođiji i predstavlja polaznu osnovu za neki novi serijal(čić), ili makar trilogiju, koja će možda biti a možda i neće...

Pa hajde da završimo stari Wrong Turn serijal, i to opisom poslednjeg u nizu nastavaka - Wrong Turn 6: Last Resort iz sada već ne tako bliske 2014. godine, pre nego što pređemo na ovogodišnji reboot koji se nedavno pojavio i čiji opis sledi uskoro. Što se riče Last Resort – zaista ne znam sve detalje ali mi deluje da je predprodukcija ovog filma imala ozbiljne turbulencije, što može biti jedan od razloga za katastrofalni kvalitet finalnog filmskog proizvoda.

Nakon nešto duže pauze nastavljamo tamo gde smo stali, i to opisom narednog u Wrong Turn serijalu, petog dela podnaslova mu – Bloodlines iz 2012. godine. Bloodlines se hronološki odigrava nakon Bloody Beginnings a pre originalnog filma, poput prethodnika i ovaj nastavak je napisao i režirao Declan O'Brien pa stoga i ne čudi da je finalni rezultat veoma sličan, iako se dva filma u principu dosta razlikuju, prvenstveno po nešto originalnijoj radnji.

Dok čekate neki novi possession ili exorcism horor film neophodnu dozu „originalnosti” vam može pružiti jedan haunting film, recimo prošlogodišnji Abigail Haunting. U pitanju je novo ostvarenje Kellyja Schwarzea, režisera poznatog po naslovima Alien Domicile i Territory 8, dakle horor „hitovima” koji su vam sigurno promakli. Svojim najnovijim ostvarenjem dotični pokušava uneti nešto novo u podžanr horora koji je veoma eksploatisan poslednjih godina i u kojem je (čini se) sve već ispričano.  

I tako, kada se potroše sve moguće ideje, i kada je nakon zamišljene trilogije finalizirana priča (čitaj: svi negativci nisu više na svojim nogama) a autori se ipak odluče na nastavak serijala - origins je najčešći izbor, čisto da se i ta opcija iskoristi pre obaveznog reboota. To se desilo i u slučaju Wrong Turn 4: Bloody Beginnings, nastavka koji se pojavio dve godine nakon prethodnika: priča se vraća u prošlost i obrađuje mladost troje deformisanih kanibala...

Black Water iz 2007. godine možda nije doživeo veliki komercijalni uspeh, prvenstveno jer se pojavio istovremeno sa mnogo nadmoćnijim Rogue koji je obrađivao istu temu, ali je ipak ostvario finansijski uspeh, uglavnom zahvaljujući svom skromnom budžetu. Zbog toga, ali i zbog opšte bezidejnosti (mada ponekad mislim i da su sve teme već obrađene) sada već prošle godine se pojavio nastavak filma, koji je dovoljno drugačiji da ne predstavlja puko kopiranje prethodnika.

Nastavljamo sa opisivanjem Wrong Turn serijala i to trećim delom pod nazivom Left for Dead. Dve godine nakon prethodnika dobili smo takođe direct-to-DVD izdanje ali ovog puta mnogo jeftinije u svim segmentima, što će biti jasno već posle nekoliko sekundi, kada ugledate naslov u špici filma. Uvodna scena to dalje potvrđuje, a o tome detaljnije u trećem pasusu...

Za sve ljubitelje animal attack filmova evo jednog ostvarenja koje vam je možda promaklo. Black Water je triler horor rađen u britansko-australijskoj koprodukciji a radnja filma je smeštena u jednu močvaru na severu Australije gde smo svedoci napada krokodila na nekolicinu turista. Ono što je zanimljivo je da se iste sezone, dakle 2007. godine, pojavilo još nekoliko filmova na istu temu, od kojih su neki takođe iz Australije (Lake Placid 2, Croc, Primeval, Rogue).