HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Evan Spiliotopoulos

The Unholy je američki paranormalni, ili još bolje rečeno – religiozni horor film. Film predstavlja režiserski debi izvesnog tipa čije ime se teško izgovara a on je i scenarista iako je film nastao na osnovama pisanog dela Shrine engleskog horor pisca Jamesa Herberta. Film je produciran od strane Sama Raimija, iza cele priče je stao gigant Sony, a film je jedan od većih ovogodišnjih horor hitova...

Ovo poslednje je i najveća misterija u vezi filma, čak veća i od tezgarenja gosn. Raimija koji zadnjih godina uspeva da eksploatiše svoje ime u tolikoj meri da ono više nije garant čak ni prosečnosti nekog horora. Evo o čemu se radi: film počinje veoma efektno, vešanjem a zatim i spaljivanjem maskirane veštice 1845. godine. Ono što tada ne znamo ali saznajemo malo kasnije je da njen duh ulazi u izvesnu zaključanu lutku i biva pušten na slobodu mnogo godina kasnije, u sadašnjosti, i to od strane jednog novinara. Gerry Fenn je freelance novinar, „specijalizovan” za paranormalne i religiozne teme, u stalnoj potrazi za dokazima postojanja nečega, za znakovima koji simbolizuju ukazivanje, zvukovima koji najavljuju postojanje ili bilo čime što bi moglo da se nađe na stranicama kojekakvih časopisa za paranormalne pojave ili naivne vernike koji u svakoj sitnici traže dokaze za postojanje onoga u šta veruju. Fenn je zbog nedostatka materijala u neposrednoj prošlosti pribegao i prevarama, pisanju izmišljenih tekstova, što mu je poljuljalo novinarsku karijeru a njega bacilo u alkoholozam. I sada, u potrazi za preko potrebnim paranormalnim informacijama Fenn dolazi u neku američku zabit, informaciju zbog koje je došao veoma brzo odbacuje kao neuverljivu, ali ispod obližnjeg drveta pronalazi jezivu lutku i lomi je...

Naravno, to je ista ona lutka iz prologa filma u kojoj je toliko godina bio zatočen duh spaljene veštice, a lutka bi ispod drveta uredno ležala još hiljadama godina i ništa joj se ne bi desilo da je mediji nisu uništili i „priču pustili u javnost”. Ovo je samo jedna od metafora kojima The Unholy obiluje pa vam savetujem da obratite pozornost, naravno, ukoliko vas interesuju religiozne teme koje veoma brzo stupaju na scenu: Fenn iste večeri bukvalno naleće na Alice, nemu devojku koja živi sa svojim ujakom sveštenikom. Narednog dana Alice kao u transu napušta liturgiju u obližnjoj crkvi i upućuje se ka drvetu ispod kojeg je Fenn pronašao jezivu lutku. Devojka kao da doživljava proviđenje, navodno joj se i ukazuje Bogorodica, a na iznenađenje svih pristutnih – ona progovara. Desilo se čudo, baš ono za čim je Fenn žudeo, a u narednom periodu Bogorodica čini da bolesni ozdrave, nepokretni prohodaju i stvara se velika medijska pompa u koju se osim medija uključuje i crkva te Vatikan lično. Naizgled deluje da Bogorodica pomaže svakome kome je pomoć potrebna ali The Unholy ipak ne dopušta nikakvo iznenađenje pa gledaocima sasvim jasno stavlja do znanja od samog početka kako je u pitanju fake Virgin Mary, tj. zli duh koji se lažno predstavlja.

To je definitivno jedan od problema filma jer The Unholy ne poseduje nikakva iznenađenja i šokantne preokrete. Možda bi efektnije bilo da prolog nije ubačen u film, a da smo za postojanje zle veštice saznali u kasnijem toku filma, ili tokom raspleta. Cela konstrukcija priče deluje prilično naivno ali nisam siguran da li za to treba kriviti scenaristu ovog filma ili pisca dela po kojem je film nastao. I horor scene su podložne kritici jer se dešavaju u predvidljivim momentima i ne donose ništa novo. Ove scene su isključivo kompjuterski animirane i ne mogu uplašiti nikoga ko je pogledao više od nekoliko horora u životu. Bez obzira na količinu animacija, spektakl & vatromet efekti (tj. izgled veštice) ostaju inferiorniji u odnosu na „čoveka u gumenom odelu” s početka 80-ih godina i to će tako ostati još za duži period. Jedino što vas može držati uz The Unholy je poruka filma, ali kao što rekoh – isključivo ukoliko vas zanima religiozna tematika, kritika crkve, eksploatacija „čuda”, medijski projekti u cilju kontrolisanja verujućih masa (gde se u nekoliko navrata eksplicitno targetiraju i balkanski narodi), funkcionisanje verskih organizacija, ali i medijskih. Ipak, sve ono što je prikazano u filmu svakako nije novo i ko je hteo da zna – znao je i do sada, a ko nije hteo ni The Unholy ga neće ubediti u suprotno.

Likovi u filmu su oslabi i utisak je da se na svim likovima osim Fenna i eventualno Alice trebalo dodatno poraditi. Film teče sporijim tempom i treba se naoružati strpljenjem ukoliko ga planirate u celosti pogledati a ambijent u kojem se dešava je ugodan oku i pristaje jednom horor filmu. Velika je šteta što predvidljivost radnje, nemaštoviti animirani efekti i neki veoma naivni momenti (najnaivniji rasplet koji sam gledao poslednjih sezona) ne idu u prilog jednom filmu koji se reklamira kao jedan od horor hitova sezone. The Unholy definitivno nije nikakav horor hit, kao što nije ni film koji bi trebao da se gleda u bioskopu, ali kao TV film može biti zanimljiv za jedno gledanje, naravno ukoliko niste verujući, jer u tom slučaju možete naći mnoge elemente The Unholy kao uvredljive i bogohulne.

+ pogled na medijsku eksploataciju „čuda”
+ Jeffrey Dean Morgan kao Gerry Fenn
+ određene pozitivne poruke; lokalitet
— predvidljiv i ponekad uvredljivo naivan
— nemaštovite i nestrašne animacije
 
Ocena: 5/10