HOROR FILMOVI (I SF)

It Ends je još jedan od ovogodišnjih pritajenih indie horor hitova, budući da je svoj mikrobudžet uspeo višestruko da vrati i donese sreću svojim autorima. Iako je njegova zarada daleko manja od „teškaša”, koji su ove sezone bukvalno poharali bioskopske blagajne ovaj film može biti dokaz da se zanimljiv horor i te kako može snimiti za šaku dolara, što bi prvenstveno trebalo da bude poruka filmadžijama koji već godinama misle da dobar film ne mora imati scenario, već isključivo specijalne efekte, dinamiku i jump scare kadrove...

Film prati četvoro mladih ljudi koji jedne večeri sedaju u automobil jednog od njih i kreću da sebi naruče večeru u nekom fast foodu. Svo četvoro su sveže diplomirali ali troje (James, Day i Fisher) nisu u poslednje vreme kontaktirali sa Tylerom (vozačem), te im je ovaj road trip došao kao poručen da evociraju uspomene, dobro se zezaju i provedu. Makar je tako započeo ovaj večernji izlazak koji će im definitivno promeniti živote... Tyler primećuje da pusti šumski put kojim se već neko vreme voze nema skretanje koje je trebalo da postoji na putu do restorana. Posle nekog vremena on okreće automobil ubeđen da je promašio skretanje, ali ponovo ne nailazi na raskrsnicu već na – put potpuno blokiran balvanima! Klinci nemaju vremena ni da se zapitaju šta se dešava jer odmah po izlasku iz auta primećuju da iz okolne šume ka njima trči razularena horda podivljalih ljudi sa očiglednim ubilačkim namerama. Svi putnici brzo ulaze u automobil i uspevaju u poslednji čas da uteknu, trenutak pre nego što bi bili rastrgnuti... Nakon nekog vremena oni se zaustavljaju kako bi previli ranu vozača, samo da bi opet primetili agresivne spodobe kako naviru iz šume. Veoma brzo James, Day, Fisher i Tyler zaključuju sledeće: gorivo u automobilu se ne troši, na kojem god mestu da se zaustave napadaće ih razjareni ljudi koji nadiru iz šume a svi zajedno se nalaze na beskonačnom ravnom šumskom putu na kom ne smeju da se zaustave!

It Ends, poput svakog uspelog indie projekta, poseduje izuzetno jednostavnu ali efektnu ideju: naši junaci nemaju pojma gde se nalaze, ne znaju kuda idu, ali znaju da ne smeju ni na trenutak da se zaustave... Ovakva postavka je dovoljna za zavidnu dozu misterije, svakako i napetosti, ali mnogo više egzistencijalne drame, jer, priznaćete, bez obzira na to što se u automobilu nalazi četvoro mladih ljudi (tri momka i jedna devojka) organizovanje života u tako skučenom prostoru koji ne sme da se zaustavi ne može biti nimalo jednostavno. Četvoro glavnih likova u filmu (jedini „aktivni” karakteri koje vidimo na ekranu) sjajno funkcionišu kao grupa pa se od možda u početku pomalo odbojne grupe mladih za tili čas, a pod uticajem novonastale situacije, pretvaraju u ljude čije reakcije i postupci uglavnom ne nerviraju, a priznaćete da to nije česta pojava u sličnim filmovima. Oni nisu samo „četvoro ljudi koji sede u kolima i paniče“ već živa bića sa svojim osobinama i karakterima, sa svojim različitostima i prošlostima, što doprinosi tome da bezizlaznu situaciju doživljavaju na drugačiji način, sa potpuno drugačijim posledicama. Naravno, sasvim je normalno da se pored troje mladića gledalac odluči da bude na strani Day, jedine devojke u automobilu, pa iako se čini da je minutaža između putnika automobila prilično dobro odmerena, deluje da je ona ipak centralna ličnost filma. I sama Day, skupa sa momcima s kojima se našla na beskonačnom putovanju, uspešno doprinosi stvaranju određene atmosfere iako je njoj u dobroj meri kumovao i autor filma koji je iz malog budžeta zaista iscedio maksimum.

Čak i oni gledaoci „sa jeftinijim ulaznicama” veoma brzo će shvatiti da je beskonačan put metafora za život ali autor filma veoma inteligentno ne pokušava da na dodatna pitanja ponudi jasne odgovore već ostavlja gledaocima na volju da sami zaključe da li se likovi koji su zarobljeni u automobilu nalaze na putu za pakao, možda čak i čistilište, da li će stići na odredište i šta bi ono moglo da predstavlja... Možda će ovako skrojen film nekome biti nedovoljno jasan ali mislim da je uvek bolje kada je neko ostvarenje obogaćeno misterijom koju svako može shvatiti na svoj način nego da dobijemo dugačka i banalna objašnjenja. Uostalom, ukoliko nam se u filmu sve servira na tacni – čemu onda služe sequeli, a s obzirom na uspeh It Ends nije isključeno da dobijemo još jedan film smešten u isti „univerzum”. Ukoliko se nastavak pojavi on će veoma lako prevazići možda najveći problem ovoga filma a on se zove – mali budžet. I zaista, brojni su kadrovi u kojima ćete primetiti da je It Ends snimljen vrlo skromnim sredstvima. Meni je najviše smetao manjak scena automobila koji bi bio snimljen iz perspektive nepregledne i opasne šume koja ga okružuje dok on danima vozi po pustom putu. Očigledno je da su neki kadrovi iziskivali veći trud ili novac pa je gledalac uglavnom osuđen na scene koje se odigravaju u unutrašnjosti automobila sa ne uvek prirodnim pomeranjem okruženja, što jasno odaje utisak studijske lokacije snimanja. Nešto jeftinoće se može videti i kod izgleda pobesnelih ljudi mada njih uglavnom ne vidimo jasno već su „sakriveni” van fokusa.  

It Ends je prilično originalan film, iako će mnogi u njemu prepoznati elemente It Follows, The Long Walk ili Groundhog Day. Iako je činjenica da završetak filma neće zadovoljiti sve gledaoce, i da taj i takav završetak ostavlja mnogo mesta za dalju interpretaciju, smatram da je finalni rezultat veoma dobar za budžet oko $80.000, pod uslovom da ste skloniji priči koja liči na The Twilight Zone i da ne morate gledati brutalne ili agresivne horor kadrove po svaku cenu.

+ veoma misteriozna i jednostavna premisa
+ brojna pitanja koja se vremenom nameću
+ kombinacija horora i egzistencijalne priče
— često se vidi skroman budžet; malo horora
— završetak filma neće zadovoljiti svakoga
 
Ocena: 6/10