Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt31193180/
Trailer: https://youtu.be/bKGxHflevuk?si=xhTmPq6aEheapRxv
Sinners je definitivno najveći ovogodišnji horor hit, ne samo zbog toga što je ostvario neverovatnu zaradu od čak 366 miliona dolara (što ga stavlja na 12. mesto po filmskoj zaradi u ovoj godini ali i na 12. mesto po zaradi horor filmova svih vremena!) već i što se gotovo redovno nalazi na prvom mestu najboljih ovogodišnjih horora (ili makar onih koji su se pojavili u prvoj polovini godine). Nema naznaka da će ga neko do kraja 2025. skinuti sa trona (i kritičarskog i finansijskog) pa nam nema druge nego da se i mi privolimo većini i nahvalimo film. Pa, zamalo...
Radnja filma se događa 1932. godine u siromašnom i pretežno „crnačkom” Misisipiju kada se u kraj vraćaju unaokolo poznata braća blizanci – Smoke i Stack. Oni su svoj ovdašnji život i bliske ljude napustili kako bi vreme prohibicije burno proveli u bandama Čikaga a sada se vraćaju u svoj rodni kraj kako bi tu započeli legalni biznis. Oni će novac stečen kriminalom uložiti u nešto što se naziva juke joint a na našem jeziku bi se moglo opisati kao tadašnji disko klub, iliti plesna dvorana u kojoj bi se njihovi sunarodnici nakon teškog radnog dana u poljima pamuka mogli opustiti, igrati, pevati te nešto popiti i prozboriti sa drugim afroamerikancima. Ovaj objekat braća će adaptirati od starog mlina koji kupuju od jednog belca rasiste a budući da su poznate face u kraju i trenutno poseduju zavidne količine novca veoma brzo, takorekući istog dana, uspevaju da obezbede muzičare, pevače, poslugu pa i majstore koji objekat pripremaju bukvalno za isto veče! Glavni biznis adut braće je rođak Sammie, mladić koji je neotkriveni muzički talenat i koji će skupa sa iskusnim i proverenim muzičarima praviti haos i bacati masu u trans... Međutim, komplikacije, i to one neočekivane, nastaće već iste večeri, kada troje sumnjivih belaca pokuša da uđe na otvaranje lokala... Ispostaviće se da zlo koje su braća Smoke i Stack ostavila pre odlaska u veliki kriminalni grad nije ništa u poređenju sa zlom koje im se sprema i da će crnačku zajednicu teško uspeti da održe živu i na okupu...
Prva stvar koja će vam postati jasna kada pristupite gledanju filma je da Sinners predstavlja iznadprosečno producirano filmsko ostvarenje, prilično nesvojstveno savremenom horor žanru. U film je uloženo stotinjak miliona zelembaća, što je itekako vidljivo u svakom kadru, pa stoga materijal koji gledate deluje veoma kvalitetno snimljeno i pravo ga je zadovoljstvo posmatrati. Sinners predstavlja vizuelni vrhunac ovogodišnje horor produkcije i pravi praznik za oči koji verovatno nećete u skorije vreme ponovo doživeti... Sve je snimljeno u IMAX formatu koji posebno pogoduje dnevnim scenama kada dominiraju kadrovi starog gradića, njegove periferije i prašnjavih puteva koji ga okružuju te vrela polja pamuka koja se prostiru u nedogled američkog juga... Kada u drugoj polovini filma nastupe noćne scene vidimo zanimljive igre senki a utiske o vizuelnim kvalitetima zaključujemo veoma logičnim apelom – Sinners gledajte na što većem i kvalitetnijem ekranu/platnu i definitivno se nećete pokajati. Ovako kvalitetna i specifična kamera i fotografija pomažu da film uspešno reproducira 1930-te godine prošloga veka na „dubokom jugu” a tome doprinose i brojne retro muzičke numere kojima je film isprepleten. Zbog audio-vizuelnih kvaliteta filma nijedan gledalac neće biti razočaran (pod uslovom da toleriše muzičke pravce koji se ovde mogu čuti) a mi ovaj segment filma, skupa sa režijom, kamerom, scenografijom i montažom ocenjujemo – čistom desetkom.
Nekome će se (sasvim opravdano) zaplet filma činiti predugačak jer se za „samo” jedan čas u veoma pametno osmišljenom uvodu upoznajemo sa gomilom karaktera sa kojima Smoke i Stack komuniciraju, uglavnom zbog posla ali i kako bi eventualno popravili neke davno porušene mostove. Film skoro briljira na polju dijaloga koji deluju vrlo životno i kvalitetno napisano u tolikoj meri da većinu likova na ekranu stvaraju dosta realnim. Svako od pomenutih je specifičan i različito motivisan te poseduje neku svoju priču koja se uklapa u celinu zamišljenu od autora. Glavna nit koja povezuje sve aktere i sve događaje i koju autori stavljaju u prvi plan su problemi sa kojima se tadašnja afroamerička zajednica suočavala. Iz svakog kadra filma izbijaju teme teškog života, rasizma i kolonijalizma a poseban fokus stavlja se na kulturnu eksploataciju i traumu nasleđa, ovde uglavnom predstavljenu kroz blues muziku. Upravo iz tog razloga film je obogaćen sa nekoliko muzičkih kompozicija koje su iznenađujuće dobro inkorporirane u film tako da za razliku od drugih mjuzikala (ukoliko Sinners i posmatramo kao pripadnika tog žanra) pesme ne štrče već deluju kad skladan deo celine. Kompozicije nikada ne deluju kao intermezzo u dešavanjima ili da su neprirodno nakalemljeni dodatak već imaju itekako mnogo da poruče, da simbolišu vezu između živih i mrtvih i da brišu granice vremena.
Pohvalili bismo Michaela B. Jordana u dvostrukoj ulozi budući da vrlo efektno igra dovoljno različite blizance, baš kao što pohvaljujemo i većinu kastinga. Svideo nam se i glavni negativac, baš kao što su nam se dopale neke muzičke poruke koje film odašilje... Nakon svih pohvala verovatno se sada pitate – ukoliko nam se toliko stvari svidelo zašto smo filmu dali relativno običnu ocenu, kao da nit’ smrdi nit’ miriše? Glavni problem Sinners je što ima neujednačen žanrovski ton koji smo već pomenuli: tokom prvog časa filma nećete imati utisak kako posmatrate horor film već jednu istorijsku dramu, sa (za naše podneblje) poluzanimljivom i već prežvakanom temom, sa dosta razgovora, ponekom pesmom i zapletom koji ne signalizira potencijalnu stravu i užas (renoviranje prostora i potraga za ekipom). Druga polovina filma (konačno) donosi horor jer na scenu stupaju (nije spoiler jer svi koji su pogledali trailer to već znaju) vampiri koji atakuju na crnu zajednicu a koja samo želi da se opusti i živi svoj tradicionalni život. Ovakav koncept, čak i veoma sličnu radnju, smo već gledali u prošlosti ali danas nije 1996. godina pa Sinners ne može biti efektan poput From Dusk till Dawn: film koji je nekada davno mogao biti šokantan u svojim preokretima danas to apsolutno nije, tim pre što su i sami autori pre izlaska filma potencirali vampire u cilju stvaranja hypea. Gledalac koji pristupi projekciji Sinners sa ciljem da pogleda jedan dobar vampirski horor može ostati prilično razočaran, ne samo količinom (tačnije deficitom) strašnih scena već i njihovom maštovitošću i efektnošću.
Definitivno je jasno da su autori ovde igrali na sigurnu kartu pa što se tiče scena strave i užasa posmatraćete isljučivo već dobro poznate vampirske stvari i gledati već mnogo puta viđene momente. Gledamo sve dobro poznate karakteristike vampira gde se najviše potencira ona da u prostoriju ne može ući nepozvan. Ima tu i (glogovih?) kočeva, belog luka i krstova a rekli bismo da je jedina originalna stvar u vezi negativaca (osim što mogu da lete bez krila) to što iz nekog razloga balave dok im oči svetlucaju. Specijalni efekti u horor scenama su na prilično visokom ali suviše digitalnom nivou tako da cenimo kako vas nijedan kadar neće ostaviti bez daha ali ni ostati vam u dubljem sećanju. Ima tu dosta akcije, napada, griženja, sagorevanja, ali ima i mnogo digitalne krvi čudne boje, suviše brzih kadrova i na kraju suviše naglog klimaksa i prebrzo završenog filma, što čudi za jedno ostvarenje koje traje čitavih 137 minuta. Stvari u horor segmentu deluju pomalo generički i otaljano, kao da fokus autorima nije bio na njima već na prethodnoj priči i svim onim porukama koje film odašilje. Sinners je vampirski horor film sa nijednom zanimljivom, spektakularnom ili scenom koju bismo pogledali ponovo a prilično porazno zvuči da je najzanimljivija scena filma ona u kojoj vampir pokušava da nepozvan uđe na žurku dok je najspektakularnija i jedina vredna reprize središnja kompozicija koja briše granice između vremena i prostora.
Iz nepoznatog razloga film je zamišljen tako da traje jedne jedine noći (sa pripremama tokom prethodnog dana) pa zbog te zbrzanosti neke stvari deluju prilično nerealne (prostor je pripremljen za svega pola dana). Film iz nekog razloga često insistira na seksu ali i na suviše vulgarnom rečniku koji, verujemo, ne priliči likovima toga doba, pogotovo ne ženama. Ovim su autori verovatno hteli da tadašnje likove približe današnjem gledaocu, njegovom rečniku i načinu funkcionisanja baš kao što su možda upravo iz tih razloga u film ubacili i neke ekstremnije elemente. Zasmetale su nam i na momente suviše banalne i isključive poruke u kojima ne postoji bukvalno nijedan „crni” karakter koji je loš i „beli” koji je pozitivan. Sinners je jasno podeljen po crno-belim bojama a u svojim simbolikama potpuno isključiv kao da ga je pisao Jordan Peele. Nismo došli do zaključka zašto je bilo potrebno optužiti svakog belog čoveka za unesrećivanje svakog crnog čoveka (kao što nismo zaključili ni koja je korist od ovakve poruke) a nismo smeli ni da pomislilo šta bi se desilo kada bi neko došao na ideju da snimi potpuno suprotan film. Kada zagrebete ispod njegove površine uvidećete da Sinners isključivo funkcioniše na principu alegorije, u tolikoj meri da zapravo i ne govori o tamo nekim vampirima... Ovo nije mana filma ali nas je zaintrigiralo: obzirom da je Sinners jedan od retkih novijih horor filmova koji ima zaokruženu priču nije nam jasno kako će se na njega nastaviti sequel koji je već najavljen...
Sinners je produkcijski vrhunac koji možete dobiti u ovogodišnjoj horor produkciji i najlepše snimljeni film koji ćete pogledati možda i do kraja godine. On ima dobre likove, odlično napisane dijaloge, odličnu muziku ali sa druge strane neke sumnjive poruke, dosta potrošenog vremena a na kraju i – prilično malo horora koji nije na nivou koji bismo očekivali od jednog ovako hvaljenog filma koji je postigao enormnu zaradu. Naša preporuka je da ga svakako pogledate ali da smanjite očekivanja koja se tiču horora jer gledajući film nećete biti oduvani, niti ćete doživeti proviđenje...
0 comments:
Post a Comment