HOROR FILMOVI (I SF)

Nedavno se pojavila vrlo očekivana druga sezona serije Wednesday ali je odmah po izlasku izazvala žestok gnev fanova zbog odluke Netflixa da sezonu podeli na dva dela, gde bi se drugi pojavio mesec dana nakon prvog... Veoma dobro znamo kako Netflix želi da što više monetizuje jednu od svojih najuspešnijih serija, baš kao što takođe dobro znamo da strpljenje nije odlika današnjeg gledaoca, međutim, da li je novi način poslovanja najpoznatijeg svetskog streaming servisa jedina stvar koju treba zameriti Wednesday sezoni 2?

Odmah nakon izlaska pogledali smo prve četiri epizode serije, i to ne bindžujući ih već gledajući sa jednodnevnim razmakom kako bi nam se slegli utisci (strpljenja gledaoci, strpljenja). Obzirom da će se nove četiri epizode pojaviti početkom narednog meseca ovu recenziju možete smatrati za privremenu, jer se odnosi na prvu polovinu sezone. Nakon što odgledamo i drugu polovinu ispravićemo neke stvari i dopisati naše nove utiske, te po potrebi korigovati finalnu ocenu. Pa, da krenemo... Početak serije nas hronološki vodi na završetak prethodne sezone, tačnije – u novu školsku godinu u Nevermore akademiji. Naša Wednesday Addams se vraća u svoju staru školu, na staro mesto zločina, ali ovaj put stvari su kudikamo drugačije po nju. Osim novih „drugara” ove godine će školu pohađati i njen brat Pugsley a sticaj manje ili više uverljivih okolnosti će dovesti do toga da će blizu akademije obitavati i kompletna porodica Addams – otac Gomez, majka Morticia, batler Lurch, uvek prisutni Thing, urnebesni ujak Fester, baka Hester... Wednesday će imati pune ruke posla, u tolikoj meri da je bukvalno ni u jednom kadru nećemo videti kako pohađa nastavu ili upražnjava bilo koje druge školske aktivnosti: ona će biti u potpunosti zauzeta turbulentnim odnosima u svojoj porodici ali i istragom nove serije ubistava koja prete da pogode i osobe iz njenog najbližeg okruženja. Naime, deluje da neki Avian koristeći jato ptica kao oružje ubija u okolini akademije a jedini koji može da ga spreči u tome nije novi šerif već naša „topla i mila” junakinja...

Deluje da autori serije u drugoj sezoni nisu pokušavali izmisliti toplu vodu ili rupu na onoj saksiji već da su pokušali preneti dobre stvari iz prve sezone, dodatno obogaćujući priču standardnim elementima za sequele, a to su novi događaji, novi likovi i (ne)očekivani obrti. Pomalo čudi odluka da se radnja ponovo smesti na isti lokalitet (ovaj put serija nije snimana u Rumuniji nego u Irskoj) ali verujemo da je takva odluka donešena ne samo zbog publike koja je otprilike slične dobi kao junaci serije već kako bi zadržali sporedne likove koji su u prvoj sezoni bili jedan od većih aduta. Veoma brzo dešavaju se brutalna ubistva, odmah nakon najavne špice prve epizode bivamo namamljeni u nekakvu mračnu misteriju a Wednesday pomalo neprirodno naglo biva uvučena u celu priču. Istraga ubistava pomalo deluje kao deja vu, jer povremeno imamo snažan utisak kako smo to isto već gledali jedanput, ali su autori pokušali da svežim elementima stvore utisak novog i to im često zaista polazi za rukom. Deluje da je ovoga puta istraga mnogo kompleksnija (nije previše jasno nakon prve polovine serije), da uključuje miks starih i novih znanaca (čitaj: negativaca) a da se širi mnogo dalje od granica školskog zdanja, što je pametan potez autora jer su na taj način izbegli monotoniju i da nova sezona makar po ambijentu suviše liči na staru. Iznenađujuće malo kadrova se odigrava unutar zidina Nevermore akademije a mi smo svakom narednom epizodom premešteni u, recimo, obližnje odaje porodice Addams, u šumu gde se održava školsko takmičenje, psihijatrijsku ustanovu, hotel i na razne druge lokalitete.

Sve pomenute lokacije imaju svoje prepoznatljive vizuelne specifičnosti ali i jak vizuelni pečat jednog Tima Burtona. Čini se da je po ovome sezona ako ne bolja a onda u rangu prethodne: svaki kadar koji gledamo bez obzira na mesto odigravanja odiše gotikom, mistikom i prepoznatljivom Addams scenografijom, sa velikim brojem specifičnih i simpatičnih detalja, poput, recimo, Morticinih bubolikih kolačića ali i urnebesne Biancine face kada je njima ponuđena. Sezonu obeležava i čini nam se najviše distancira od prethodne to što se mnogo više zasniva na porodičnim odnosima, gde je najdominantnija dinamika na relaciji Wednesday – Morticia. Često se istražuje dubina njihovog odnosa i emotivne traume (sa po nama polovičnim uspehom) a drugi članovi porodice su prisutni da tu pripomognu. Rekli bismo da su (skoro) svi članovi porodice na zadovoljavajućoj visini zadatka ali da je šou opet ukrao urnebesni ujak Fester koji je ovde najkarikaturalnija figura. Svi sporedni likovi su i ovaj put maestralno izabrani a vidimo dosta novih faca koje su perfektno kastingovane. Gledamo novog direktora škole u izvođenju uvek odličnog Stevea Buscemija, Billie Piper u ulozi profesorke muzičkog, Heather Matarazzo (koje se sećamo iz Hostel 2 i Scream serijala) i legendarnog Christophera Lloyda (ujak Fester iz The Addams Family 1991 i dr. Emmett iz Back to the Future) u jednoj bizarnoj roli. Po Netflixovim najavama ostalo je još glumačkih aduta kojima će nas obradovati u drugom delu sezone a svi željno iščekuju pojavu (ubijene?) direktorke Gwendoline Christie i Lady Gagu u ulozi misteriozne profesorice.

Što se tiče mlađih karaktera i dalje je u fokusu prijateljstvo između Wednesday i Enid, koja je, opet, zahladnela svoje odnose sa Ajaxom, što u seriju donosi neke tinejdžersko-emotivne teme. Od likova iz prethodne sezone gledamo još i Eugenea i na našu radost Biancu Barclay dok je nesrećni Xavier Thorpe cancelovan iz projekta zbog nekih stvari koje nemaju veze sa serijom (optužbe za nedolično ponašanje i seksualni prestupi koje današnji Hollywood ne toleriše). Ipak, među svim mlađim likovima koje smo pomenuli (ali i onima koje nismo, jer neki zalaze u domen spoilera) ove sezone najviše se izdvaja – crvenokosa Agnes DeMille, Wednesdayin opsesivni fan i devojčica koja ima moć nevidljivosti. Ove dve karakteristike je stavljaju u sam centar mnogih nepredviđenih dešavanja ali je i sukobljavaju sa Enid, koja je ove sezone ipak malo skrajnuta. Simpatična Agnes ma koliko bila dominantna u svojim iznenadnim pojavljivanjima još uvek nije jasno definisana te će biti veoma zanimljivo ispratiti njenu budućnost u nastavku sezone: ona na momente deluje kao mali crvenokosi psiho ali bi upravo kao takva mogla biti desna ruka našoj crnokosoj junakinji. Kada smo već kod crnokose – ne treba zaista napominjati kako je Jenna Ortega i ovaj put na visini zadataka i da dominira svakim kadrom, čak i kada se u njemu nalazi jedna Catherine Zeta-Jones ili dokazani glumac kakav je Steve Buscemi. Wednesday je i dalje hladna, temperamentna, stroga i izuzetno posvećena svom pozivu (istrazi ubistva, ne pohađanju škole), i dalje je vrlo britkog jezika, ne trpi nikakve autoritete (čak ni sopstvenu majku) te s pravom možemo tvrditi kako je ovo Jennina uloga života.

Idemo sada na drugu stranu medalje... Sezona je po ugledu na prethodnu ponovo pretrpana velikim brojem likova, događaja, tajni, informacija, vizija i sporednih niti priče. Ovo nam se nije dopalo ni onomad a sada primećujemo da su neke od pomenutih sporednih priča nedovoljno zanimljive i ne možemo im naći neki bitniji značaj, makar za sada. Tu pre svega mislimo na nastavljenu ali i dalje nedovoljno zanimljivu priču o Biancinoj majci ali i na kompletnu priču o famoznom zombiju koja nas nije baš kupila. Dalje, epizoda sa izviđačima u kampu nam se čini kao prilično naivna, beznačajna i predvidljiva te figurira samo kao repeticija slične epizode iz prve sezone i kao preka potreba da serija izađe u prirodu i razbije mračnu vizuelnu monotoniju. Prijateljstvo između Wednesday i Enid je stavljeno u drugi plan, kao da su obe napravile korak unazad, a ljubav mlade vukodlakice sa članom svog čopora nas nije preterano dojmila, pre svega jer je za tu svrhu izabran suviše neharizmatičan glumac bez nekakve pozadinske priče ali i značaja po sama dešavanja. Sličan njemu je, nažalost, i Pugsley, lik koji dobija pristojnu minutažu ali je nedovoljno zanimljiv i kudikamo manje harizmatičan od velike većine mlađih likova. Nije nam se dopao ni suviše drugačiji izgled Morticie Addams u odnosu na prethodnu sezonu (prednost apsolutno dajemo starom izgledu) a primećujemo i da je određeni broj gegova nešto banalniji nego ranije. Moguće je da scene sa, recimo, povraćajućim zombijem zahtevaju mlađu publiku ali smo imali utisak da serija bolje funkcioniše na polju mračnog humora, sarkazma i ironije nago na polju slapsticka.

Nakon odgledane četiri epizode možemo ustvrditi kako je Wednesday (Season 2) izuzetno kvalitetna serija koja uglavnom zadržava pozitivne stvari iz prethodne sezone te fanovima pruža priliku da uživaju u „more of the same” sa nekim dodatnim originalnim elementima. Međutim, primetili smo neke slabosti koje upadaju u oko i koje smo morali podeliti sa vama a koje doprinose našem utisku kako je ovo ipak nešto slabiji materijal od onog viđenog u prvoj sezoni. Pomenuta je zaista postavila visoke standarde, plus je imala snažan efekat iznenađenja, tako da je Season 2 verovatno maksimum koji smo mogli dobiti ove godine.  

+ i dalje izvanredna Jenna Ortega kao Wednesday Addams
+ i dalje prepoznatljiv gotički vizuelni pečat Tima Burtona
+ opet misterija, kostimi, mračni humor, sarkazam i ironija
+ odlični Agnes DeMille, Bianca Barclay, Thing i ujak Fester
— slab Pugsley; nezanimljive niti priče; banalan slasptick
 
Ocena: 8/10