Režija: John Erick Dowdle
Uloge: Perdita Weeks, Ben Feldman, Edwin Hodge
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2870612/
Trailer: http://youtu.be/83PpryYHHeY
Pogledajte još: The Descent: Part 2 (2009)
Kako gore, tako i ispod, kako je u drugim found footage filmovima tako je i u As Above, So Below. Tokom 2014. godine found footage kao podžanr je doživeo svoj vrhunac ali nažalost ne po svom kvalitetu nego po broju gotovo istovetno sklepanih filmova. As Above, So Below pokušava da donese nešto novo ali koliko je toga dobrog doneo toliko je stvari i unazadio. Ako ništa drugo ljubiteljima istraživanja nedostupnih i opasnih lokacija koje se nalaze blizu urbanih ovaj film će biti zanimljiv makar zbog lokaliteta dok će oni koji se žele uplašiti ili šokirati strašnom pričom ostati kratkih rukava.
Autor ovog filma, koji ima dosta iskustva u snimanju sličnih filmova (The Poughkeepsie Tapes i Quarantine), pokušao je da igra na dve karte. Prva je uloga avanturističke heroine koja je mešavina Lare Croft i Indiane Jonesa, iako miljama daleko od oboje pomenutih. Dotična je predavač na fakultetima, ima dva doktorata, priča četiri živa i dva mrtva jezika a životni cilj joj je da nastavi istraživanja svog oca koji je bio na tragu pronalaska večnog života i još koječega što ima veze sa alhemijom. Kako to obično biva u kliše avanturističkim pričicama otac joj je neposredno pred epohalno otkriće samooduzeo svoj život ostavljajući pametnoj ćerkici gomilu šifrovanog i nedorečenog materijala koji ona treba da dešifruje. Druga karta na koju film igra je lokacija na kojoj se radnja dešava a to su katakombe ispod Pariza po kojima ekipica vrši potragu za famoznim predmetom.
Sve ostalo u filmu spada u čisti prosek. Početak filma je pomalo nerealan (scene u Iranu) a nakon toga se proteže standardno poduži uvod koji ne pleni baš svojom ubedljivošću. Ekipa koja silazi u katakombe je sklepana po vizuelnom sistemu a ne po sposobnostima a svaki član ima neku svoju tešku priču koja će se videti u drugoj fazi filma. Čim siđu u katakombe i skrenu levo kod pariskog Albukerkija iste sekunde će se izgubiti pa im ni „iskusni“ vodič neće biti od pomoći. Kada siđu naniže obreće se usred naopakog i zlog sveta ali i usred neobjašnjivih i jezivih stvari koje kao da dolaze iz pakla i za koja nema logičkog objašnjenja. Neke od stvari koje se pojavljuju u drugoj polovini filma su donekle originalne a neke, opet, sasvim predvidljive, poput ličnih tragedija i osećaja krivice likova ali i nekih napada. Radnja je delimično napeta i zanimljiva ali pati od problema praćenja jer se dešava da gledalac pogubi konce priče u svom tom dešifrovanju uklesanih natpisa i u ciljevima istraživačice koja čas nosi čarobni kamen, čas ga vraća na mesto gde ga je pronašla.
Film samo povremeno uspeva da pruži jezivu atmosferu a klaustrofobičnu još i manje. Tek u nekoliko scena je vidljivo koliko je ovo mogao biti nelagodan film (u tunelu sa kostima) ali se autor ipak odlučio da gledaocima pruži neke mnogo standardnije scene, valjda da se klinci u bioskopima mnogo ne potresu. Iako je ambijent bio mnogo zgodan As Above, So Below nikada ne uspeva da bude toliko klaustrofobičan kao Descent, ali ni kao Beneath, naprimer. Da je ovo film namenjen mlađoj publici jasno se vidi prilikom nekih scena koje prepadaju gledaoca (tradicionalno više zvučno nego vizuelno, što ima možda svoj smisao u filmu koji nije FF) ali i kada se vidi završetak koji donosi nešto „novo“ u found footage a, mada sam nekada vapio za sličnim rešenjem, tek sada vidim zašto je standardni found footage završetak kudikamo bolji i efektniji od ovakvog.
As Above, So Below je i pored originalnog zapleta ispao samo prosečan jer sadrži toliko mnogo stvari koje uvek iznova gledamo u sličnim filmovima. S jedne strane tu je odlično okruženje i nekoliko originalnih scena u drugoj polovini filma a sa druge standardno umarajuća kamera, neiskorištenje ambijenta, neubedljivi likovi i njihovo nerezonsko ponašanje, te mestimično nerazumljiva priča i njen mlak završetak.
0 comments:
Post a Comment