Režija: James Ward Byrkit
Uloge: Emily Baldoni, Maury Sterling, Nicholas Brendon
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2866360/
Trailer: http://youtu.be/ygtoF9h9lcE
Pogledajte još: Timecrimes (2007)
Coherence je niskobudžetni američki naučno-fantastični triler koji ne sadrži specijalne efekte ali svojom pričom može da privuče određeni broj gledalaca. Ideja za film je nastala na osnovi misaonog eksperimenta paradoksa, tzv. eksperimenta Šredingerove mačke iz 1935. godine. Eksperiment uključuje mačku koja je zajedno sa bočicom otrova zapečaćena u kutiji i zaštićena od svih spolja indukovanih uticaja. Standardna logika nam govori da je mačka u kutiji ili živa ili mrtva, u zavisnosti od toga da li je razbila bočicu sa otrovom, ali ovaj experiment potencira da je ona istovremeno i živa i mrtva. Tek kada se kutija otvori postaje jasno koja je mačkina stvarnost, ali postoji nastavak teorije po kojoj dva mačkina stanja i dalje postoje odvojena i nezavisna jedan od drugog.
Tako i likovi ovog filma nesvesno učestvuju u jednom Šredingerovom eksperimentu. Doduše, umesto jedne mačke tu je jedna proširena porodica sa svojim prijateljima koji su se okupili na toplom večernjem porodičnom skupu, „nešto čudno“ iliti povod ovih događaja je kometa koja noćas proleće pored Zemlje a mačiji otrov je u ovom slučaju mala bočica droge koju je majka spremila da se nađe „za dobro raspoloženje“. Već po dolasku prisutni konstatuju gubitak mobilnog signala, interneta a u sledećim trenucima nestaje i električne energije a mobilni telefoni bukvalno pucaju. Likovi konstatuju da je na neki njima nepoznati način za sve kriva kometa, podsećaju se nekih tragičnih uticaja komete iz 1920. godine koja je prozrokovala dezorjentisanost i halucinacije širom Finske. Kada budu videli da je samo u jednoj jedinoj od susednih kuća elektrika opstala upućuju se ka njoj i doživljavaju iznenađenje: u pomenutoj kući se nalaze – isti oni, sa neznatnim razlikama, što znači da je u pitanju nekakva paralelna realnost.
Kako se film odvija ispostaviće se da gotovo istih a opet različitih realnosti ima gotovo neograničeni broj, dakle i da je broj prisutnih u susednim realnostima beskonačan ali da možda i nije najbolja odluka mešati se međusobno. Kako se karakteri budu međusobno odvajali oni drugi će posumnjati da je zamena već izvršena, njihovi najbliži biće potpuno isti a opet sasvim različiti od onih koje su do tada poznavali, dakle potpuno istovetno incidentima u Finskoj 1920. godine. Film svoju ideju koristi gotovo do maksimuma ali stoji činjenica da se radnja završava onog trenutka kada bi u nekom drugačijem filmu zapravo počela. Prekid u možda najzanimljivijem trenutku je donekle i logičan jer su sredstva za film bila ograničena a autori možda i nisu znali u kom pravcu film da odvedu nakon što su se dve realnosti neplanirano susrele. Ako ništa drugo nastavak filma bih jako voleo da vidim, iako je sličnih filmova već bilo (bacite oko na „pogledajte još“).
U svakom slučaju i pored ove gore (možda i subjektivne) zamerke stoji činjenica da se autori nisu upuštali u nešto za šta nisu imali sredstava ili sposobnosti. Tako film ne sadrži gotovo nikakve specijalne efekte ali oni ovom filmu nisu ni potrebni. Priča je ono čime film drži gledaoca prikovanog uz mali ekran a ona je za sve ljubitelje SF-a izuzetno zanimljiva iako je njen početak previše dramski. Ne mogu baš reći da mi se svideo stil snimanja jer ga karakteriše vrlo drmusava kamera, nagle promene fokusa i krupna kadriranja, kao da je pored okupljene ekipe prisutan još jedan lik koji sve vreme snima. Ovo rezultira vrlo spontanim razgovorima što doprinosi uverljivosti ali, poput pravih spontanih razgovora, tema diskusije često odluta u drugom pravcu, što neke gledaoce može da smara. Ipak, kada čudne stvari počnu da se dešavaju film postaje izuzetno zanimljiv i nepredvidiv.
Gotovo da nema gledaoca kome će radnja biti predvidiva, očekivana pa i jasna na samom „kraju“, što za sobom povlači brojne rasprave šta se to zapravo u finalu desilo. Moja preporuka je da ukoliko imate afiniteta prema niskobudžetnim SF filmovima čija je tema vremenski i prostorni paradoks date šansu ovom filmu, mogao bi vas u nedostatku kvalitetnijih i produciranijih filmova na sličnu temu prijatno iznenaditi.
Изузетни филмови на ову тему су и Sliding doors (1998), Primer (2004), као и већ поменути Timecrimes (2007).
ReplyDeleteTimecrimes je možda i najbolji
ReplyDelete