HOROR FILMOVI (I SF)

The Boogeyman je najnoviji paranormalni horor hit koji možete pogledati u bioskopima (uskoro i na internetu) a koji je baziran na istoimenoj kratkoj priči Stephena Kinga iz 1973. godine. Istovremeno, ali ne i iznenađujuće, ovo ostvarenje koje nam stiže od 31-godišnjeg Roba Savagea (Host, Dashcam) je još jedno novije horor razočarenje koje smo doživeli, iako o filmu nismo imali nikakva predznanja niti velika očekivanja.

Gledanje druge sezone serije Under the Dome smo očekivali sa velikim nestrpljenjem kako bi se konačno uverili zbog čega je ona mahom dobila negativne kritike gledalaca i kritičara i zbog čega je dobar deo publike odustao od gledanja ove serije rađene po knjizi Stephena Kinga baš tokom (početka) ove sezone. Sezona 2 se samo bazira na knjizi Stephena Kinga ali ne reciklira dešavanja iz nje već donosi nove događaje napisane specijalno za ovu priliku. Sezona se prikazivala od 30. juna do 22. septembra 2014. godine a činilo ju je 13 epizoda...

Za ovaj film smo čuli mnogo pre nego što se zvanično pojavio a strani portali su ga pola godine pre izlaska najavljivali rečima kako je u pitanju jedno jezivo i do sada neviđeno iskustvo koje neće biti prijatno nekim gledateljima. Okej, hype je urodio plodom te smo The Innocents pribeležili u našu svesku na francuske kockice i podvukli ga crvenom olovkom, a nedavno smo ga i pogledali, sa malim (tj. malo većim) zakašnjenjem.

Zaista ne pamtimo kada smo poslednji put gledali Mela Gibsona u nekom filmu a on jeste jedan od akcionih filmskih heroja našeg detinjstva, uglavnom zbog Mad Max trilogije. Stoga smo sa radošću pristupili gledanju trilera On the Line koji je napisao i režirao izvesni Romuald Boulanger. Zanimljivo je da se ovaj film snimao u Parizu iako se njegova radnja ipak dešava u Los Anđelesu.

Resurrection je američki psihološki triler film kojem smo pristupili zbog Rebecce Hall, glumice koja uvek igra u kvalitetnim i zanimljivim triler (horor) ostvarenjima koja nas do sada nisu razočarala. No, kao što znate – sve što je lepo kratko traje pa se i ovo neminovno moralo dogoditi: Resurrection je ubedljivo najslabiji film sa Rebeccom koji smo do sada pogledali a u nastavku recenzije ćemo pokušati da pojasnimo zašto je to tako...

Pearl (u podnaslovu An X-traordinary Origin Story) je inicijalno neplanirani film Ti Westa ali koji je iz njega naprosto isplivao tokom snimanja prethodnog filma, opšte prihvaćenog retro slashera X. West u tom trenutku još nije znao da će njegov film postati horor hit(ić) ali mu se ideja o prequelu koji je potpuno drugačijeg stila činila veoma dobrom pa je u pisanje scenarija uključio i glavnu akterku, Miu Goth. Napisani materijal je pokazao čelnicima A24 a ovi su na njegovo iznenađenje automatski dali zeleno svetlo...

Uskoro, početkom juna tekuće godine, pojavljuje se drugi deo četvrte sezone serije Manifest pa hajde da se podsetimo treće sezone i spremni dočekamo godinama nestrpljivo očekivano finale jedne od najzamršenijih serija poslednjih decenija... Treća sezona ove serije emitovala se od 1. aprila do 10. juna 2021. godine a postigla je nešto manju gledanost od prethodnih, tačnije krivulja gledanosti je nastavila da opada što je trend koji se nastavio od samog početka emitovanja. U nastavku recenzije ćemo pokušati da nađemo razloge za ovo...

Luckiest Girl Alive je još jedna triler misterija nastala po istoimenoj knjizi, ovaj put izašloj još „davne“ 2015. godine. Čini se da nijedna (drugorazredna) knjiga ovog žanra neće ostati bez svoje filmske adaptacije a možda je tako i bolje jer je mnogo lakše izboriti se sa (u slučaju ovog filma) 113 minuta dugačkim ostvarenjem nego sa 320 stranica knjige u domaćem prevodu. Naravno, postoji mogućnost da je knjiga bolja od ovog filma ali to ostavljamo na procenu onima koji su je pročitali...

Lamb je film rađen u islandsko-švedsko-poljskoj koprodukciji a snimljen je na islandskom jeziku pa budite spremni da podebljate domaći titl ili mu eventualno promenite boju kako se on ne bi mešao sa postojećim engleskim. Film je zvanično strpan u žanr folk horora ali ovo shvatite uslovno jer je po našem mišljenju ovo uglavnom atmosferična, bizarna i metaforična drama koja tek u završnici dobija neke horor obrise.

Hajde da napravimo malu pauzu u opisima novijih horor/triler filmova/serija i presečemo jednim starijim naslovom, neki bi rekli i pravim metuzalemskim. Međutim, bez obzira na sve neminovne manjkavosti i zastarelosti filmovi iz ovog perioda su nam izuzetno zanimljivi jer poseduju dašak davno prošle istorije, poput nekakvog odlaska (filmskom) muzeju. Upravo zbog toga i vama savetujemo da ponekad pogledate neki stariji crno-beli film, kao što je naprimer i Time Lock, za koji se nedavno pojavio domaći prevod...

Pogledali smo Evil Dead Rise u lokalnom bioskopu uz „veselo“ društvanjce od pedesetak klinaca od kojih nekolicina usta nije zaklapala. Preskočićemo „zanimljive“ detalje o haosu koji su dotični pravili kao i o prekoj potrebi angažovanja izbacivača u bioskopu (pa makar to povećalo cenu bioskopske karte) i posvetićemo se isključivo hit filmu koji su svi horor fanovi željno iščekivali još od 2013. godine...

Under the Dome je američka serija žanrovski smeštena negde između naučne fantastike, misterije i postapokaliptične drame. Prikazivala se na CBS kanalu od 24. juna 2013. do 10. septembra 2015. godine a njen autor je Brian K. Vaughan (Lost, Runaways). Ono što je mnogo važnije je da je serija bazirana na istoimenoj knjizi Stephena Kinga iz 2009. a da je naprasno prekinuta nakon tri sezone iako je planirana i četvrta.

Nakon The Weekend Away evo još jedne triler misterije takođe nastale na osnovu istoimenog pisanog dela, tačnije knjige koja je objavljena takođe 2020. godine. Očigledno je došlo do manjka originalnih ideja i filmske hiperprodukcije pa se relativno sveža književna dela filmuju po ubrzanom postupku u formu nižebudžetnih ali za TV produkciju korektnih ostvarenja. Upravo takav je i The Stranger in Our Bed...

The Weekend Away je prošlogodišnja američka Netflixova triler misterija nama najzanimljivija po tome što se dešava u Hrvatskoj. Film je nastao na osnovu istoimene knjige izdate samo dve godine ranije (nije ni imala vremena da postane hit) a nakon izlaska je postigao veliku gledanost na gore pomenutoj platformi, što nije rezultat samo njegovog kvaliteta već i hroničnog nedostatka filmskog materijala na Netflixu.

Malo ćemo se u narednom periodu posvetiti domaćim horor filmovima i serijama pa ja u planu povremeno objavljivljivanje recenzija raznih horor, triler, SF i misterija sa prostora ex-SFRJ, starijeg i novijeg datuma, poznatijih i onih manje poznatih naslova, celovečernjih ali i kratkih filmova. Cilj je da na sajtu imamo što veću bazu opisanih domaćih filmova/serija koje se žanrovski uklapaju u ono što pratimo a jedan od takvih materijala je i Blok 27.

Horor filmova o egzorcizmima nikada dosta pa smo pohitali u lokalni bioskop pogledati The Pope's Exorcist, najnovije ostvarenje u tom žanru. Naša očekivanja su bila povećana, ne samo zbog toga što je film nešto skuplji od proseka za ovakve horore već i zbog toga što u njemu glavnu ulogu igra jedan Russell Crowe, definitivno veliko glumačko ime današnjice. Dodatno, film je snimljen po tzv. istinitim događajima što je uvek plus kod horor filmova.

Evo jednog dobrog filma uz napomenu da nije u pitanju horor ostvarenje. Zvanično je The Menu etiketiran kao horor komedija mada bi tačnija definicija bila da je u pitanju satirični triler film sa elementima horora i crne komedije. Bilo kako bilo film je sasvim zasluženo našao mesto na mnogim top listama najboljih (horor) filmova iz prethodne godine a isto tako je našao mesto i na našoj listi.

Evo jednog filma koji vam je sigurno upao u oči, ako ni zbog čega drugog a onda zbog Morgana Freemana na posteru. Iako već veoma vremešan i neminovno na zalasku karijere on je jedan od svakako popularnijih glumaca današnjice, bukvalno lik koga svi vole i čiji filmovi se ne preskaču. Morgan je svakako jedan od razloga zbog kojih smo pogledali The Minute You Wake up Dead ali nije jedini; za promenu smo pristupili upravo jednom ovakvom ostvarenju i evo naših utisaka...

Hajde da za promenu opišemo jedan stariji film, koji će prijati svim ljubiteljima ostvarenja iz sredine prošloga veka, ukoliko takvih na ovim stranicama uopšte ima... The Incredible Shrinking Man je naučnofantastični film nastao po istoimenoj knjizi Richarda Mathesona (po njegovim delima su snimljeni I Am Legend i Stir of Echoes, između ostalih) a predstavlja jedan veoma uspeo film tog vremena na temu koja je potpuno skrajnuta i zaboravljena, što je velika šteta.

U poslednje vreme smo opisali mnoge hvaljene & cenjene 2022. horore i gotovo svima od reda smo dali niže ocene, iako su pomenuti zauzimali visoka mesta na nekim top listama najboljih horor ostvarenja iz prethodne godine. Međutim, evo jednog filma od kojeg nismo očekivali previše a ispostavilo se da se direktno smestio u sam vrh naše top liste koju ćemo uskoro objaviti. Nakon dva uzastopna gledanja filma naši utisci o M3GAN su sledeći...

Pogledasmo 65 u lokalnom bioskopu, sa ostalih petoro gledalaca (najmlađi je bio na pragu četvrte decenije), što je više kritika današnje publike nego samog filma i konkretnog (ostarijeg) bioskopa. Ignorisanje publike je još čudnije ako znamo da je u pitanju pritajeni hit, ostvarenje koje trenutno zauzima četvrto mesto američke box office liste a u trenutku izbacivanja ove recenzije uspeo je da vrati uloženi budžet (45 miliona dolara) te kreće u lov na zaradu.

Hatching je finski psihološki body horor film ali je i film koji se često može naći na listama najboljih horora iz prethodne godine. U pitanju je zanimljivo i specifično ostvarenje koje definitivno neće leći svim gledaocima ali koje će isto tako ostati u sećanju svima koji mu pristupe. Kao i obično kada su u pitanju ostvarenja van engleskog govornog područja savetujemo da pogledate nesinhronizovanu verziju filma i uživate u autentičnim dijalozima.

The Sadness je tajvanski horor film, negde etiketiran i kao body horror film, a u principu zombi ostvarenje u prepoznatljivom maniru azijskih. Verovatno dobro znate da sa ovog podneblja uglavnom dolaze dobra zombi horor ostvarenja (Train to Busan je jedno od poznatijih u poslednjoj deceniji) a The Sadness iako manje spektakularan nije ništa lošiji. Čak naprotiv, film za ljubitelje žanra može biti nešto najbolje što su gledali poslednjih sezona.

Četvrta sezona serije Stranger Things nije postala samo popularna, ona je postala svojevrsni fenomen, obarajući gotovo sve rekorde kako po broju pregleda (druga najgledanija Netflix serija svih vremena, odmah nakon Squid Game i najgledanija serija sa engleskog govornog područja) već i po broju nominacija u raznim kategorijama (13 nominacija, 5 osvojenih). Ovaj uspeh se čini nedostižnim za bilo koju drugu seriju a jedina koja može oboriti postavljene rekorde je – peta sezona Stranger Things, koja je verovatno najiščekivanija sezona neke serije ikada!

Pronalazak kritičkog osvrta na najnoviji Scream film je zaista težak posao: većina trenutnih recenzija se utrkuje u hvalospevima filma, ocene su mahom maksimalne a ide se čak dotle da se film proglašava najboljim ikada, boljim čak i od kultnog originala! Mi smo na premijeri pogledali Scream VI, u narodu poznatiji kao Ghostface Takes Manhattan, a naša recenzija će biti malo drugačija od ostalih, verovatno i zbog toga što nije sponzorisana :)

Keep Breathing je mini serija sastavljena od šest epizoda koja se na Netflixu pojavila prošlog leta. Kreatori serije su Martin Gero i Brendan Gall a u glavnoj ulozi se našla Melissa Barrera, jedna od relativno mlađih glumica u usponu. Serija je postigla tek prosečan uspeh, što nije zasluga isključivo njenog (ne)kvaliteta već i pogrešnih očekivanja publike kojoj dramski elementi serije uglavnom nisu legli.

Deseta (predzadnja) sezona serije The Walking Dead emitovala se od 6. oktobra 2019. do 4. aprila 2021. godine što je najduži period tokom kojeg je emitovana jedna TWD sezona. Činilo ju je čak 22 epizode a o razlozima za povećavanje broja epizoda kao i za čak trogodišnje emitovanje sezone bavićemo se detaljnije u jednom od narednih pasusa. Uglavnom, sezona se mahom svidela i publici i kritici pa je čak uspela osvojiti i nekoliko nagrada, što nije nimalo lako postići nakon više od deceniju emitovanja.

Idemo dalje sa horor filmovima koji se mahom nalaze na top listama najboljih horora prethodne godine, makar na stranim listama. Bones and All je zvanično etiketiran kao romantični horor, mada bi tačnija definicija bila kanibalistička horor drama, čisto da budu upozoreni oni gledaoci koji nisu tolerantni na ovu temu, a ima ih. Film je režirao Luca Guadagnino (Suspiria 2018) a baziran je na istoimenoj noveli Camille DeAngelis.

A Wounded Fawn je takođe film koji se ponekad zna naći na stranim top listama najboljih horora prethodne godine ali je takođe i film koji se neće naći na našoj top listi, osim ukoliko namislimo praviti listu najvećih razočarenja 2022. godine. Režiser ovog filma je Travis Stevens, čiji smo prvi film prilično nahvalili, a koji je svojim drugim filmom (Jakob's Wife) prilično skrenuo pažnju na sebe. Nažalost, njegov treći film predstavlja (makar po našem mišljenju) strmoglavi pad.

Evo još jednog horor filma koji se veoma često nalazi na top listama najboljih horor filmova u prethodnoj godini ali i još jednog filma koji se neće naći na našoj listi. Istini za volju – nije u pitanju potpuno slabo ostvarenje ali osim što nismo fanovi ovakvih filmova mislimo i da na datu temu postoje itekako bolja i efektnija ostvarenja. No, više o našim utiscima pročitajte u nastavku recenzije...

Jedna od većih prošlogodišnjih filmskih misterija je ko je zaboga proglasio Bodies Bodies Bodies horor hitom i zbog čega se on veoma često nalazi na raznoraznim top listama najboljih horora iz prošle godine. Tek nešto manja misterija je zašto je film etiketiran kao (crna) komedija ali to nije toliko bitno jer postoji mogućnost da smo mi tokom prethodne sedmice naprečac izgubili smisao za humor te nismo ukapirali komiku, kritiku, satiru i ostale smešne/duhovite elemente pogledanog (ne)dela.

Manifest je američka paranormalna naučno-fantastična dramska serija čiji je autor Jeff Rake. Serija je doživela svoju premijeru 24. septembra 2018. godine a činilo ju je ukupno 16 epizoda koje su prikazivane na NBC kanalu. Nakon što je sezona doživela uspeh NBC je naručio narednu sezonu, pa zatim još jednu, da bi nakon treće sezone otkazao dalji rad na Manifest. Tu je uskočio Netflix i prigrabio seriju za sebe pa se četvrta i finalna sezona može pogledati na ovom streaming servisu (drugi deo 4. sezone treba uskoro da se pojavi). 

Stigli smo i do jednog od većih horor hitova iz prošle godine i filma koji je na uloženih 17 miliona dolara zaradio još dodatnih 200! Zaista veliki uspeh jednog horor filma ali to nikako ne znači da ćemo ga bez razloga nahvaliti i okititi hvalospevima jer to uglavnom ne zaslužuje. Smile je nastao na osnovu kratkog filma Laura Hasn't Slept istog autora a dve glavne akterke koje ovde gledamo ponavljaju svoje role.

Shut In je američki triler film rađen specijalno za DailyWire+ streaming platformu (koliko uopšte postoji tih striming servisa?) čiji režiser je D.J. Caruso, koga mnogi pamte kao autora filmova The Disappointments Room i Disturbia. Scenario je napisala izvesna ženska osoba čije ime ne morate pamtiti a da je osoba ženskog spola ovde umešala svoje prste jasno se vidi i po radnji filma kojeg gledamo.

U slučaju serije The Last of Us napravićemo mali presedan i odstupiti od ustaljene prakse da objavljujemo recenzije kompletnih sezona. Ovaj put smo promenili odluku zbog popularnosti serije, zbog činjenice da se epizode pojavljuju na sedmičnom nivou a ne đuture ali i da probamo nešto novo: postavljaćemo naše utiske nakon izlaska svake od epizoda, dakle ovaj opis ćemo updateovati nakon svake odgledane epizode, a finalni utisak ćemo izneti nakon izlaska devete i poslednje, kada ćemo doneti i krajnju ocenu. Ukoliko vam se ovaj stil svidi slobodno ostavite svoj utisak ispod ovog opisa a ukoliko vam se ne svidi ostavite ga takođe :)

Verovatno niste zaobišli gledanje Prey for the Devil a i kako biste kada je u pitanju jedan od većih prošlogodišnjih horor hitova. Film je prilično hypovan pa smo i pre njegovog izlaska mogli čitati o jezivim scenama koje sadrži, o publici koja nakon povraćanja napušta bioskopske sale i tome slično. Nakon gledanja filma zaključili smo da je dobar deo budžeta (ako ne i veći deo) otišao na marketing što ni u kom slučaju ne znači da film ne trebate pogledati, pogotovo ukoliko ste  fanovi horora na ovu temu.

Mnogi kažu da su odlični Descent i Dog Soldiers bili samo početni uspeh Neila Marshalla, da je on odavno izgubio svoj rediteljski talenat i da više naprosto nije sposoban snimiti dobar (horor) film. Godinama čitamo mišljenja raznih teoretičara koji tvrde da se od Marshala više ne može očekivati ništa kvalitetno a u prilog toj teoriji oni navode i nekoliko oslabih ostvarenja pomenutog autora, zaključno sa prethodnim The Reckoning.  

Nismo krenuli redom jer smo prvo pogledali Midnight Mass, treću po redu seriju Mikea Flanagana, a tek nakon nje The Haunting of Hill House, njegovu prvu, najpoznatiju i najcenjeniju seriju. Ipak, to nije važno jer dve pomenute serije nisu ni na koji način povezane. Ova koju opisujemo je na određeni način vezana sa The Haunting of Bly Manor i sa njom čini The Haunting antologiju, čiji treći čin i dalje očekujemo u narednim godinama mada su šanse za to sve manje, i to po rečima samog autora.

The Visitor je američki horor film koji samo u svom začetku deluje kao neko prosečno haunted house ostvarenje. Zapravo, ovo je psihološka horor misterija, ne previše originalna i ne previše kvalitetna ali koja može predstavljati zabavno štivo za ljubitelje ovakvih materijala. U svakom slučaju za karijeru Justina P. Langea (The Seventh Day, The Dark) ovaj film predstavlja uzlaznu putanju pa hajde da vidimo kakvi će mu biti naredni projekti...

Protekla godina je po našem mišljenju bila nešto bolja na polju horora od 2021. pa su se iskristalisali neki kvalitetni filmovi i oni koji su doneli nešto novo, zanimljivo, originalno pa čak i (dobrim delom) do sada neviđeno. Takvi filmovi iako malobrojni udahnuli su dozu svežine u posustali nam žanr i doneli zračak optimizma svim horor sladokuscima. Za jedan takav film ćete morati pročitati prethodnu recenziju, dok se u ovom bavimo oslabim Terrifier 2...

Sigurno vam se više puta desilo (ma šta više puta – desetinama puta) da od nekog filma očekujete mnogo a on vas nažalost razočara. Svedoci smo da vrlo često neki hypovan film, dugo očekivani nastavak ili rimejk ne opravda naša visoka očekivanja, iz raznoraznih razloga, i pokvari nam raspoloženje, preplavi nas besom i dovede do one čuvene rečenice – ja filmove ovog serijala (ili ovog režisera) više ne gledam! Ali, da li vam se nekada desila potpuno obrnuta situacija?

Paranormalnih horor filmova na temu zaposednutih kuća je zaista previše na tržištu i teško je ubosti neki dobar. Uglavnom su to prosečni, generički horor filmovi u kojima iskusniji gledalac ne može preterano uživati a Dead Bride čak nije ni jedan od njih. U pitanju je ispodprosečno ostvarenje koje smo pogledali da vi ne biste morali i koje preporučujemo isključivo onim gledaocima koji moraju pogledati apsolutno svaki horor na ovu temu.  

Evo jednog filma koji se nije dopao domaćim gledaocima pa su ga mahom ocenili kao dosadnim te pristupili višestrukom spavanju još pre njegove polovine... U pitanju je The Pale Blue Eye, triler misterija sporijeg toka radnje, nastala na osnovu istoimenog pisanog dela Louisa Bayarda. Kao i obično nećemo se fokusirati na to koliko se film drži radnje iz knjige (jer dotičnu nismo pročitali) već ćemo se isključivo držati onoga što smo gledali...

Hellhole (u originalu Ostatnia wieczerza, što je u prevodu Last Supper) je poljski horor film koji nam dolazi od režisera Nobody Sleeps in the Woods Tonight (i nastavka) i čiji pomalo čudni poster vam je do sada verovatno zapao za oko. Ukoliko ste zbog tog i takvog postera preskočili ovaj film možda ste napravili grešku, pod uslovom da ste fan religioznih horora što Hellhole i jeste, od svoje prve do poslednje sekunde. Nego, idemo redom, od prologa...

Pogledali smo konačno In the Forest, američki backwoods survival horror thriller, film koji smo dugo vremena zaobilazili a koji nije baš toliko slab kao što može delovati ukoliko bacite pogled na njegovu iMDB ocenu. Dobro, ocene na pomenutom sajtu ponekad zaista ne odražavaju pravo stanje stvari a možda smo i mi fanovi šumskih survival horora, ko će ga znati... .Uglavnom pred vama je opis ovog filma pa se bacite na čitanje a posle toga (ukoliko vas zainteresujemo) i na gledanje filma.

Film Barbarian je postao hit još pre nego što se pojavio diljem bioskopskih dvorana pa stoga i ne čudi da se krajem prošle i početkom ove godine našao u vrhu mnogih top lista najboljih horor filmova 2022. godine. Očigledno je uloženo dosta materijalnih sredstava u stvaranje hypea pa čak ni neko ko temeljno izbegava bombastične najave nije mogao zaobići naslove kako će to biti najstrašniji film godine tokom čije projekcije ljudi napuštaju bioskopske sale i slično.

Ne kažemo da naslov nekog filma ima direktne uzročno-posledične veze sa njegovim kvalitetom ali sada je već izvesno da film koji se zove The Accursed ne može biti dobar. Nakon nedavnog balkanskog iskustva sada smo iskusili i američke „proklete” ali stvar nije mnogo bolja: ovo je jedan slab i prilično nezanimljiv film koji ni u kojem slučaju ne možemo preporučiti. Čak i u nejakoj godini kao što je 2022. The Accursed je definitivno na dnu liste...

Definitivno smo od filma ovakvog naziva i ovog postera očekivali nešto drugačije ali šta je tu je – opisaćemo film koji smo pogledali. Devil's Workshop nije još jedan standardni devil/possession/exorcism horor film već ostvarenje nešto drugačijeg kova i što je još važnije mnogo drugačije poruke. Upravo zbog ovog poslednjeg film je potrebno posmatrati i malo dublje, pratiti njegovu simboliku i otkrivati kome se on obraća i sa kojom namerom.