HOROR FILMOVI (I SF)

Sedmi deo jednog on najpoznatijih i komercijalno najuspešnijih horor serijala prošao je kroz veoma turbulentnu predprodukciju gde su autori i producenti sami sebi napravili ogroman problem dajući otkaz Melissi Barreri iz nefilmskih razloga, što je rezultiralo i povlačenjem Jenne Ortege, iako je novi Scream nastavak koji se bazira na njihovim likovima već bio napisan! Usledilo je prepravljanje scenarija, zamena režisera, silom prilika iniciran povratak legacy likova kako bi se spasilo šta se spasti može a finalni proizvod je pred nama, na radost pravih (i malobrojnih) fanova ali i na razočaranje mnogih...

U nedostatku sestara Carpenter fokus nove instalacije Scream serijala se ponovo vraća na Sidney Prescott koja i jeste zaštitno lice Scream univerzuma. Tri decenije nakon početka tragičnih dešavanja po Sidney deluje da se ona skrasila, u gradu Pine Grove, Indiana. U novom domu ona živi sa svojim suprugom Markom i troje dece a trudi se da ne gleda u prošlost, što potvrđuje i činjenica da je uzela njegovo prezime –Evans. Ona živi mirnim životom i bavi se isto takvim poslom, trudi se da bude pozitivna i da svoju stariju ćerku Tatum (koja je dobila ime po Sidneynoj najboljoj prijateljici koja je ubijena u prvom filmu) vaspitava držeći je podalje od bilo kakvih priča o prošlosti koje su filmovane u bezbrojnim Stab nastavcima... Ipak, ako neće ona Ghostfaceu onda će on njoj: u nekom trenutku ubica sa prepoznatljivom maskom kreće u svoj novi krvavi pir, targetujući osobe iz grada a svakim novim ubistvom se približavajući svom cilju – mladoj Tatum. Sidney po ko zna koji put mora da se suoči sa strahovima iz prošlosti i da zaštiti svoju ćerku a u tome će joj pomoći svi oni koji nisu sumnjivi a takvih je malo. Deluje da su jedini sigurni tzv. legacy karakteri, tačnije likovi koje znamo iz prethodnih Scream nastavaka a to su Gale Weathers, Chad i Mindy.

Verovatno ćete diljem interneta nailaziti na loše ocene Scream 7 ali naša preporuka je da ne verujete nikome osim – sami sebima. Što se nas tiče mi bismo ovaj nastavak uporedili sa poslednjim, ne samo zbog toga što su oba filma sličnog kvaliteta već i zbog toga što se dešavaju u sličnom (gradskom i mračnom) ambijentu. U ovom filmu gotovo da i nema svetla, sve se dešava noću, u kući naše Sidney i drugim zatvorenim prostorima, podrumima, garažama, kancelarijama, u jednom lokalnom restoranu i na pustim ulicama grada. Ovoga puta ponovo nemamo onu specifičnu vedru i sunčanu atmosferu Woodsboroa koja je krasila neke ranije nastavke, verovatno jer ta atmosfera više pogoduje veselim 90-im a ovo je novi mračni milenijum. Što se tiče samih dešavanja tu nema nikakvih iznenađenja: film počinje standardnim otvaranjem koje na neki način jeste spektakularno ali je nama ipak slabije od većine prethodnih, možda čak i od onog u Scream 6. Primećujemo i da je ovo jedan od retkih Scream filmova koji na otvaranju nema neko poznato ime a nadalje gledamo upravo ono što se od jednog Vriska i očekuje a to je konstantna igra mačke i miša između Ghostfacea i njegovih žrtava te niz brutalnih ubistava, prvenstveno nožem a onda i drugim hladnim i vatrenim oružjima.  

Ovom filmu (ali i njegovom režiseru Kevinu Williamsonu koji definitivno nije iskusan u tom poslu) se mora priznati da ume da stvori niz napetih scena u zatvorenim prostorima. Iako ti kadrovi znaju da pate od klišea, nerezonskih postupaka likova ili manjka logike ipak su veoma napeti, zabavni i znaju da kulminiraju zadovoljavajuće osmišljenim ubistvima. Kao vrhunac brutalnosti i maštovitost mi bismo izabrali smrt u pustom (i naravno mračnom) teatru kada maskirani krvolok brutalno kasapi devojku koja je zaglavljena na sajlama iznad scene. Deo viđenih ubistava nije previše maštovit ali „radi posao”, zadovoljava apetit publike za brutalnostima a uz korektan tempo filma čini da on bude dinamičan i dovoljno zanimljiv. Mi smo filmu zamerili što ne poseduje dovoljno duhovitosti, a to je nekada bio zaštitni znak Vriska, pomalo je nedorečen i konfuzan i u meta domenu jer u svom šestom nastavku više ne zna koga i čija pravila da ismeva. Takođe, atmosfera na ulicama grada nam je delovala prilično sterilno. Iako je sve objašnjeno policijskim časom koji je zaveden nakon niza ubistava nas je atmosfera podsetila na jeftinu horor produkciju i one filmove koji su se zbog uštede na budžetu snimali u Istočnoj Evropi...

Hajdemo malo o likovima... Kao što rekosmo – u centru pažnje su Sidney i njena ćerka što je korak unazad u odnosu na dva „podmlađena” prethodnika ali to ne bi trebalo nikome smetati jer je Neve Campbell i dalje The Final Girl kraljica, verovatno najpoznatija nakon legendarne Jamie Lee Curtis. Njena gluma je ovde stabilna i snažna, dominantna je u svakom kadru u kojem se pojavljuje, svi ostali su u njenoj senci a zrači iskustvom, odlučnošću i potrebom da ne bude ponovo žrtva već predatorka koja želi da neutrališe maskiranog ubicu jednom za svagda. I u Scream 7 imamo nekoliko mlađih likova ali su oni prilično skrajnuti, recimo poput legacy karaktera u Scream 5 i Scream 6. Minutaža filma umnogome odlazi glavnoj junakinji i njenom odnosu sa ćerkom, nešto manje vremena se troši na odnos Tatum i njenog momka (koji je takođe na popisu sumnjivih likova ali smo ga mi odmah otpisali jer bi to bilo repriziranje originala) dok su usled nedostatka vremena pojedini pripadnici mlađeg naraštaja tek ovlaš prikazani i neće ostati u dubljem pamćenju gledalaca. Verovatno ovo neće biti veliki problem za većinu fanova jer ne postoji ljubitelj ovog serijala koji bi menjao jednu Sidney Prescott za bilo kojeg novog lika (dobro, osim možda za Melissu i Jennu ali to je sada završena priča) pa konstatujemo da od novog Scream filma sa novim likovima ipak nije bilo ništa i da se poprilično vratio korenima.

U dobrom starom duhu svih prethodnika i Scream 7 se trudi da zavara gledaoca, servirajući mu desetak manje ili više sporednih likova, starijih ili mlađih, povezanih sa Sidney ili Tatum ali koji su svi odreda sumnjivi, imaju opasne poglede, niska čela potencijalnih zločinaca i većina od njih bi zaista mogli biti maskirani ubica... Gledalac tokom trajanja filma uglavnom zamara svoje moždane vijuge loveći tragove, posmatrajući sumnjive karaktere i analizirajući njihove rečenice ne bi li pre finalnog obrta odgonetnuo ko se krije iza maske i seje smrt po celom gradu. A kada se finalni obrt desi i kada konačno budemo videli ubicu ili više njih – verujemo da ćete ostati razočarani jer je ovo po našem mišljenju najslabija motivacija u nizu i inače oslabih motiva kojima nas ovaj serijal čašćava već decenijama. Poslednjih dana na internetu kruži priča kako je nakon odustajanja dve glavne glumice za potrebe izmena Scream 7 scenarija utrošeno čak pola miliona dolara! Ne možemo da verujemo da je toliki novac bio potreban za pisanije ovakvog završetka jer zaista verujemo da bi nekakav chatgpt (i ovako bagovit kakav je poslednjih meseci) napisao nešto smislenije, iole logičnije i makar potencijalno moguće. Čak i tako smandrljan završetak je zbrzan pa ukoliko skrenete pogled sa ekrana ostaćete uskraćeni za motivivaciju pojedinaca i njihov istorijat.

Teško je reći koji delovi scenarija su prepravljani, šta je dopisivano ili brisano ali je činjenica da Gale Weathers ovde skoro da ne služi ničemu a i ona je dobro prošla u odnosu na Mindy i Chada. Očigledno je da su njih dvoje dodatno skrajnuti nakon raspada Core Four ekipe pa ovde figuriraju kao apsolutno beznačajni likovi koji su tu isključivo zarad nekoliko duhovitih rečenica i neophodne analize novog seta pravila. I da, Chad je tu kako bi primio novih deset uboda nožem u stomak... Pomalo zna da smeta i to što kada ubica na lice stavi masku Ghostfacea postaje skoro pa paranormalno biće, otporno na sve udarce, povrede i upucavanja ali potvrđujemo da nijedan gledalac u našem lokalnom bioskopu nije napustio projekciju pa cenimo da je velika većina (uglavnom mlađe) publike svakako bila zadovoljna viđenim. Treba napomenuti i kako je Scream 7 ponovo vrlo aktuelan kada su savremene tehnologije u pitanju pa ovoga puta poseduje veoma upozoravajuću poruku koja se tiče zloupotreba AI tehnologija i deepfakea. Ovaj segment takođe pati od nekih nelogičnosti, kao i određenih „prevara” koje se tiču pojavljivanja već duže vremena mrtvih likova, ali ćemo sve to oprostiti filmu zbog obrađivanja jedne aktuelne teme koja vodi u digitalnu paranoju.

Teško nam je dati konačni sud o Scream 7 jer je on slabiji od većine (ili svih) prethodnika ali ipak ima dovoljno aduta i itekako poseduje svrhu postojanja. Film je daleko od promašaja kakvim ga mnogi ovih dana na internetu predstavljaju, doduše – daleko je i od kvaliteta prvih delova serijala ali se komotno može pogledati jer nudi dovoljno specifične zabave, napetosti i elemenata koje fanovi serijala traže. Iako ovo nije film kakav je trebao biti mi smo srećni što se uopšte pojavio a još srećniji što je već u planu izrada nastavka...

+ odlična Neve Campbell u glavnoj ulozi
+ nekoliko veoma brutalnih i napetih scena
+ aktuelan u pogledu deepfake zloupotreba
— najlošije finale u dosadašnjem serijalu
— neki harizmatični likovi su vrlo skrajnuti

Ocena: 6/10