HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Matt Bettinelli-Olpin, Tyler Gillett

Pronalazak kritičkog osvrta na najnoviji Scream film je zaista težak posao: većina trenutnih recenzija se utrkuje u hvalospevima filma, ocene su mahom maksimalne a ide se čak dotle da se film proglašava najboljim ikada, boljim čak i od kultnog originala! Mi smo na premijeri pogledali Scream VI, u narodu poznatiji kao Ghostface Takes Manhattan, a naša recenzija će biti malo drugačija od ostalih, verovatno i zbog toga što nije sponzorisana :)

Zaplet filma nije moguće prepričati jer kada bismo bilo koju informaciju podelili sa vama to bi bio manji ili veći spoiler. Ipak, to nije veliki problem: dovoljno je da znate da su se sestre Carpenter (Sam i Tara) nakon dešavanja iz prethodnika preselile u New York, skupa sa još nekim preživelim likovima, a da ih nakon kraćeg uvoda ponovo počinje proganjati ubica u prepoznatljivoj masci. Uvod filma je upravo onakav kakav očekujemo a takva je i radnja, makar na papiru. Film počinje uz Samaru Weaving ali uvodna sekvenca nije spektakularna koliko se moglo očekivati i verovatno se neće prepričavati narednih godina, niti kopirati, kao što je ona sa Drew Barrymore. Ako ništa drugo uvod je nešto drugačiji i originalniji pa mu ne zameramo manjak spektakularnosti a ni logike. Veoma brzo, možda čak i prebrzo, fokus Ghostfacea se usmerava na naše glavne junakinje i na osobe sa kojima su one u kontaktu, pa slasher zabava može da počne, na radost mahom mlađe publike koja je prisustvovala projekciji filma u lokalnom bioskopu. Ono što sledi je slasher složenac – red napetih ubistava, red predaha, i ta formula se uporno poštuje do samog finala. Što se tiče tempa filma i njegove kompozicije autori se nisu trudili izmišljati toplu vodu i ponudili su publici upravo ono što ih najviše i zanima: niz brutalnih ubistava uz pauze za predah.

I zaista, u jednome su autori filma održali obećanje: Scream VI je definitivno najbrutalniji deo serijala, sa popriličnim brojem ubijenih ali i ranjenih lica. Čini se da ne postoji karakter koji nije pustio krv u manjoj ili većoj meri i koji nije bio (potencijalna) žrtva ubice u crnoj odori i specifičnoj masci. Ubija se mahom hladnim oružjem (razne vrste noževa) sa tek povremenom upotrebom vatrenog naoružanja (jedna scena sa sačmarom i nekoliko gde se puca pištoljima). Bodeži uglavnom pogađaju glave žrtava, zarivaju se iznenada i duboko u očne i usne duplje a u određenim situacijama se znaju zaustaviti i u žrtvinom gornjem ili donjem abdomenu... I to preko deset puta! Pojedina ubistva su sadistički nastrojena i preterana po broju uboda ali je svakako pohvalno što se (makar za sada a videćemo u narednim nastavcima) ne insistira na količini krvi i prosutim iznutricama. No, obzirom na tendencije u modernom hororu da se filmovi jasno dele na PG-13 i one koji svakim sledećim nastavkom postaju sve brutalniji možemo očekivati dodatan gore u Scream VII. U svakom slučaju – na polju ubistava i brutalnosti film blista, baš kao i na polju napetosti. Bićete svedoci nekoliko veoma napetih momenata, od kojih je scena sa merdevinama definitivno najnapetija i najnelagodnija za gledanje.

Idemo sada na drugu stranu medalje, da pojasnimo zašto je Scream VI verovatno najslabiji deo Scream franšize, tu negde u rangu četvrtog nastavka. Ono što nas u samom startu nije dojmilo je gradsko okruženje zbog kojeg film ne deluje ni na trenutak efektno a ni ugodno oku. Dodatna otežavajuća okolnost je što se radnja gotovo uvek dešava noću čak i tokom međuscena, tokom predaha između ubistava. Ubistva iako dobro režirana neće vas ostaviti bez daha jer su dosta predvidljiva i kao što rekosmo – uglavnom se dešavaju na neinventivnim lokacijama. U pomenutim scenama se može uživati, naravno ukoliko ste slasher fan, ali morate biti spremni na gotovo svaki horor/slasher kliše koga se možete setiti. Da, svi do jednog su tu i to ne u formi omaža ili (polu)duhovite implementacije kritike žanra radi. Ovde ne primećujemo da se Scream sprda sa samim sobom, pa i sa celim žanrom, kao što je to bilo prethodnih puta (i kao što je to prethodnik odlično činio), duhoviti i satirični momenti su skoro isparili a samokritika je ubačena samo reda radi, u jednom dosta isforsiranom monologu koji drži Mindy a zatim se cela stvar prilično ostavlja po strani, ukoliko ne računamo njene naknadne izveštačene replike. Scream VI je najneduhovitiji deo serijala a čini se da je prelaskom u mračno urbano okruženje izgubio i specifičan izgled te prepoznatljivu atmosferu.

Film skoro da i nema scena koje ostaju u pamćenju a jedina koja se čini zaista odličnom je scena u metrou. Ova scena je highlight filma, vrhunac odlične montaže ali i napete atmosfere te osećaja paranoje koji proživljavaju likovi u vagonima a sa njima i gledaoci. Sa druge strane, ostali događaji deluju prilično generički, pa čak i nemaštovito, a scenario je prilično slab i mestimično vrlo neuverljiv. Likovi su užasno plitki, naivni i neubedljivi a film se ne trudi da obrađuje bilo koga osim dve glavne junakinje, Taru i Sam. Svi su ovde usputni likovi koji se pojave na trenutak ili dva ali nikoga ne upoznajemo i svi deluju skoro kao svoje slabe kopije. Čak i glavne junakinje se čine prilično neiskorištenim u scenarističkom smislu a šta tek onda reći za Kirby koja se vratila posle dužeg odsustva i koja je svakako adut kojim se gledaoci pokušavaju namamiti u bioskop a film ju je prikazao sasvim ovlaš, bez ikakvog fokusa na njenu prošlost osim kroz dve prepričane rečenice od strane trećeg lica. Gluma Hayden Panettiere je vrlo čudna a nismo uspeli ustanoviti ko je zaslužan za to i koji je smisao njene uloge. Neubedljive role pružaju i neki drugi likovi (pre svih Dermot Mulroney a i Jasmin Savoy Brown je nazadovala) ali stoji činjenica i da nisu baratali kvalitetnim tekstom. Jedine koje su pristojne su Jenna Ortega i Melissa Barrera.

Rasplet je nategnut ali postoji nekakva logika, ubice nije moguće lako provaliti jer se autori filma veoma uspešno poigravaju gledaocima, mestimično im servirajući „za” i „protiv” za svakog od prisutnih likova. Problem je što se već oko polovine filma određene stvari u vezi finalnog preokreta mogu jasno nazreti a zaista ne znamo zašto su autori filma to učinili, ili bolje reći – zašto nisu bolje sakrili neke detalje tokom borbe u stanu Gale Weathers. Istinskim fanovima serijala Scream VI će se definitivno svideti a možda će i preći preko nekih njegovih slabosti koje smo mi primetili. Nama se ovaj film definitivno čini kao korak unazad i kao mnogo slabije ostvarenje od očekivanog.

+ veoma brutalne i napete scene
+ Melissa Barrera i Jenna Ortega
+ teško predvideti ko je Ghostface
— slab scenario, likovi, lokacije
— dosta klišea i predvidljivosti
 
Ocena: 5/10