HOROR FILMOVI (I SF)

Caddo Lake je američka science fiction triler drama, mada bismo ga mi zbog lokacije na kojoj se odigrava svrstali u tzv. „močvarni” film. Njegovi autori su Celine Held i Logan George (radili su na serijama Servant i Dark Matter) a zanimljivo je da je producent filma čuveni M. Night Shyamalan. Još zanimljivije (ili bolje reći poraznije po njega) je što Caddo Lake predstavlja zanimljivije i bolje ostvarenje od bilo kojeg Shyamalanovog filma iz poslednje decenije...

Radnja je smeštena na jezero iz naslova koje se nalazi na granici Louisiane i Texasa. Tok priče je podeljen u dve niti koje paralelno pratimo i to na isprepleten način, poput svojevrsne filmske pletenice... U prvoj niti posmatramo mladića po imenu Paris (Dylan O'Brien) koji istražuje (po njemu) misterioznu smrt svoje majke. Iako je nesrećna žena godinama bolovala od određene bolesti, koja je i dovela do njene tragične smrti, Paris je sve ubeđeniji da je istina potpuno drugačija a da „bolest” sa kojom se njegova majka borila itekako ima veze sa Caddo jezerom, tačnije sa njegovim nivoom tokom sušnih godina i određenim pojavama koje se tada stvaraju na njegovoj površini. Druga nit priče prikazuje devojku po imenu Ellie (Eliza Scanlen) koja očajnički traga za svojom 8-godišnjom sestrom koja je iznenada nestala. Potraga nije nimalo laka jer Ellie, baš kao i Paris, živi na obali močvarnog jezera a svuda unaokolo je voda, rukavci jezera, negostoljubivo vodeno rastinje pa čak i (močvarni?) vukovi! Nestala klinka može biti bukvalno bilo gde, živa ili mrtva, a one iste pojave koje je Paris primetio prave probleme i Ellie u potrazi. Pomenute pojave su ključne za celu priču i pogodiće oba centralna karaktera, na način na koji oni to apsolutno ne očekuju. No, dobra stvar u vezi ovog filma je da to ne očekuju ni gledaoci...

Kao što rekosmo – dve niti priče gledamo naizmenično a njihovo smenjivanje je učestalije od očekivanog, čime se stvara dinamika i napetost. Gledaoci očekuju da se ove dve priče u nekom trenutku susretnu, i to se zaista dešava u poslednjoj trećini filma, te na ovom polju nema velikih iznenađenja. Iznenađenje je što se prva polovina filma odigrava na pomalo neočekivan način, makar ukoliko ste od Caddo Lake očekivali da bude horor, triler ili naučna fantastika: prva polovina protiče u stilu drame, sa veoma sporim odmotavanjem pozadine oko Parisa i Ellie, sa dosta porodičnih drama, emotivnih problema, narušenih porodičnih odnosa, bolesti bližnjih, nezaceljenih rana i drugih teških tema koje su obrađene ili ovlaš dotaknute. Prva polovina zahteva strpljenje posmatrača a baš u trenutku kada smo se zapitali da li smo pogrešili žanr film prerasta u misteriju a ona u misteriozni SF. Ne bismo želeli da spoilerišemo ali ćemo napisati da Caddo Lake poseduje nešto što predstavlja vremensko-prostorne petlje, uzročno-posledične veze između likova koje niste očekivali a koje na prvu loptu nisu očigledne i radnju koja se odmotava na način koji može biti težak za praćenje određenom broju gledalaca koji naprosto neće moći da shvate gde je ovde početak a gde kraj...

Tačno je: ovaj film je potrebno pažljivo pratiti, detaljno posmatrati kako se jedna nit naslanja na drugu, pomno gledati nivo vode (!), pratiti vremenske uslove i doba dana ili dokumente sa kojima se likovi susreću. Samo u tom slučaju možete biti sigurni gde se ko nalazi i u kakvoj je vezi sa drugim likovima na ekranu a postoji mogućnost da vam i tada sve kockice neće biti posložene. Caddo Lake je svakako jedno teže i neobičnije ostvarenje, sa prilično komplikovanim načinom odmotavanja pa tvrdimo da je itekako pogodan za ponovna gledanja, naravno, ukoliko volite ovaj naučno-fantastični stil. Ukoliko vam on ne leži ili naprosto nemate snage i volje da se uhvatite u koštac sa nečim što je „počelo nakon što se završilo i obratno” možete uživati u izuzetno atmosferičnom ambijentu močvare koji je definitivno najveći vizuelni adut filma (iako je u pitanju SF zaboravite na specijalne efekte). Vidimo sumornu stajaću vodu, maglu, depresivnu šumu, nemogućnost kretanja bez čamaca koji se svako malo zaglavljuju u blatu, gledamo gacanje po blatnjavim obalama i posmatramo život male izolovane zajednice koja se na ovom prostoru iz nekog razloga nastanila. Ceo krajolik deluje izuzetno sumorno, melanholično, depresivno i izolovano a u taj i takav ambijent se misterija koju vidimo savršeno dobro uklapa.

Ne možemo a da ne spomenemo izuzetnu glumu Elize Scanlen (Sharp Objects, Old) i Dylana O'Briena (The Maze Runner, Send Help) koji naprosto briljiraju u rolama koje neprestano ispoljavaju emocije, slomljenost ali i odlučnu želju da dođu do nekih šokantnih odgovora. Ovaj dvojac (iako se gotovo ne susreće na ekranu) se uspešno nosi sa složenom i zamršenom radnjom te su i oni jedan od potencijalnih razloga za repriziranje filma.  

+ odlični Eliza Scanlen i Dylan O'Brien
+ vremensko-prostorne petlje i posledice
+ izuzetno sumorna i depresivna močvara
— mnogo više drame nego što se očekuje
— finale je moglo biti bolje i emotivnije
 
Ocena: 7/10