Uželeli ste se savremenih, da ne kažemo tehnoloških horora kakvi su veoma aktuelni u današnjem filmskom svetu? E zato je tu Srđan Dragojević, čovek od kojeg ne biste očekivali jedan digitalni horor a verovatno ni čovek od kojeg bi uopšte očekivali bilo kakvu knjigu. Dragojević je mnogo poznatiji po filmovima koji nisu imali dodira sa horor žanrom ali s obzirom na to da mu je u poslednje vreme (kako on kaže) onemogućeno snimanje (nećemo zalaziti u političke detalje) bio je prinuđen da se lati pera i na hartiji ostavi neke svoje (filmske) ideje...
Priča ove knjige se odvija u jednom luksuznom hotelu na dalmatinskoj obali, nekadašnjem produktu socijalizma koji je u današnje vreme pretvoren u simbol kapitalizma. I baš u tom i takvom neopisivom luksuzu (u kojem se uspešni provode za sve pare, kako bi rekli domaći tabloidi) obrela se glavna junakinja ove knjige – influenserka po imenu Mili. Mili je personifikacija današnjih javnih ličnosti, jutjubera, influensera, reality učesnika, tiktokera i svih drugih uticajnih osoba koje će u našoj državi potpuno zasluženo u nekom trenutku konkurisati za nacionalnu penziju. Jer, u pitanju su društveno zaslužne osobe na koje se ugleda naša omladina preko svojih skupih mobilnih telefona i osobe koje su tu da vaspitavaju mlađe naraštaje dok su im roditelji dananoćno odsutni, uglavnom po izrabljivačkim radnim mestima ili kladionicama. Uglavnom, nekadašnja Milanka iz Gudrana, a sada uticajna ličnost pod imenom Mili, pristiže u gore pomenuti luksuzni hotel na morskoj obali, svoj teatralni dolazak konstantno deli sa pratiocima na Instagramu ali joj jedan potpuno neplanirani incident ruši godinama građeni imidž na društvenim mrežama. Odjednom, kompletan njen život se ruši (život na društvenim mrežama jer drugi zapravo i nema) a broj lajkova i subscribera na njenom profilu počinje rapidno opadati. Mili, groteskna pojava novih vrednosti – između budućeg života bez pratilaca i smrti bira ovo drugo, ali na jedan viralan način zbog kojeg će postati najsharovaniji reels. Nažalost, kako to već biva na društvenim mrežama – bila je viralna samo jedan dan, pa je veoma brzo pala na dno feeda a potopile su je druge važne Instagram objave...
Naime, Dragojević je za potrebe knjige Lajk iskoristio jednu navodnu urbanu legendu, po kojoj pokojnik može vaskrsnuti ukoliko ga ispraća milion ljudi! To nije uspelo nekim od najpoznatijih pokojnika u ljudskoj istoriji (između ostalih spominju se Papa Franja, princeza Dajana, ajatolah Homeini i Josip Broz Tito) ali je uspelo našoj Mili, doduše u nešto drugačijem i savremenijem obliku. S obzirom na to da je uticajnija od svih nabrojanih zajedno (dokaz za to su njeni pratioci, dok gore pomenuti nisu ni imali Instagram i Tik-Tok profile) Milinu smrt u „lajvu” je pratilo preko milion ljudi zbog čega su joj osigurali besmrtnost. Ali, nisu joj osigurali bukvalnu besmrtnost već – u digitalnom svetu! Sada, nakaradni i deformisani duh ionako nakaradne i moralno deformisane influenserke „živi” u mobilnim telefonima ljudi koji posećuju hotel u kojem je ona skončala a mi ćemo to doznati kroz jednu naizgled sasvim prosečnu današnju porodicu koja naredne godine dolazi tu na letovanje. Porodica je sastavljena od (samo na papiru) glave porodice tj. oca, njegove uspešnije i dominantnije supruge, te dvoje dece – mlađeg tinejdžera i njegove sestre, koja će ovde biti predmet Milinog digitalnog progona. Veoma brzo po njihovom dolasku (ali i po ćerkinom otvaranju Instagram profila, što je za ovu priču zapravo važnije) počinju jezivi događaji, gomilanja mrtvih tela i dešavanja koja će im u potpunosti promeniti život. Ali, da situacija ne bude jednostavna (kao da je jednostavna kada vas po ogromnom hotelu proganja duh mrtve influenserke) tu je i izvesni Saša, Milin momak koji je sada zaposlen kao recepcioner...
Roman Lajk se žanrovski definitivno može svrstati u horor, dakle negde u istu grupu sa filmovima poput Bedeviled ili Countdown, gde nekakav entitet ili ukleta aplikacija imaju direktne veze sa tehnologijom od koje glavni junaci zavise i pomoću koje ih i ubijaju. I ovde vidimo dosta „digitalnog horora”, „demonskih objava”, iskrivljenih reelsova, raznih smetnji u „vezi” i u „otelotvorenju” zla, vidimo mutnu ali jasno definisanu granicu između digitalnog i našeg sveta a vidimo i demona za kojim bespogovorno koračaju njegovi pratioci. S druge strane, tipičan horor vidimo kroz nekoliko ubistava i brutalnih momenata ali morate znati da ovo nije klasičan horor roman već on svoju jezu sadrži ispod površine. U pitanju je hirurški precizna satira današnjeg Balkana gde Dragojević na pomalo karikiran i prenaglašen ali veoma istinit način dočarava današnju opsednutost rejtingom, lajkovima i pratiocima, toliko precizno da knjiga na trenutke prestaje da bude duhovita i postaje jezivo istinita. On bez sekunde predaha i bez trunke milosti secira današnje društvo, ne štedeći ni mlađe ni starije naraštaje, jasno nam poručujući da su starije i iskusnije generacije i te kako odgovorne za sve ono što se mladima događa. Kao najjači deo knjige ocenili bismo prikaz influensera i njihovih pratilaca ali kroz današnji (kapitalistički, što pisac neprestano potencira) svet koji je takođe iskvaren, možda i bespovratno. Konstantno je prisutna i snažna kritike tranzicije i modernog kapitalizma, savremenog poimanja luksuza kroz prizmu letovanja a takođe i digitalnog narcizma i opsesivne samopromocije putem društvenih mreža.
S obzirom na to da je Srđan Dragojević prvenstveno režiser ne čudi da je Lajk pisan tako da se brzo čita a da tokom čitanja onaj ko drži knjigu u rukama ima utisak kao da gleda jedan savremen i dinamičan igrani film. Radnja se odvija prilično brzo, možda i prebrzo za naš ukus, nema mnogo praznog hoda ili gubljenja vremena a na stranicama se konstantno nešto događa. Dinamika je pojačana time što je sve podeljeno na kratka poglavlja, koja su opet iscepkana na još sitnije „kadrove”, a u toj i takvoj brzoj radnji nije bilo vremena da se likovi naslikaju nešto ubedljivije. Ili možda nije bilo želje: većina karaktera koje budemo upoznali u hotelu su veoma stereotipni i karikirani a kao takvi predstavljaju određeni tip ljudi koji imaju određeno mesto u hijerarhiji savremenog sveta koji se ovde kritikuje. Ovako naslikani likovi su veoma efektni za jednu satiru, za brzo čitanje svakako, ali usled toga roman gubi na emocijama u nekim momentima. Nekima bi se roman mogao činiti „prenatrpano”, budući da obrađuje previše ideja u kratkom vremenu, ali mi smo imali utisak kako je autor to učinio sa namerom. Jednostavno, treba imati na umu da je Srđan Dragojević „pojednostavio” ovu knjigu kako bi na neki način bila pogodnija mlađim naraštajima a tu negde treba tražiti i razloge zašto je u njoj manje simbolike od očekivanog i zašto se gotovo sve kaže direktno u lice. Nama je mnogo više zasmetalo to što su neki horor elementi nedovoljno razvijeni i iskorišteni, kao i to što vidimo određene horor klišee koji nemaju neku svoju svrhu (poput famoznog oltara). U knjizi i te kako ima prepoznatljivog Dragojevićevog humora i cinizma ali joj nikako ne treba pristupati kao komediji jer je ona mnogo ozbiljnija od toga.
Zaista ne znamo da li je Lajk u samom startu trebao da bude celovečernji film ili je silom prilika postao knjiga, ali znamo da bi se od nje itekako moglo snimiti više nego prosečno savremeno horor ostvarenje namenjeno nešto mlađoj publici, vršnjacima tinejdžerke koja je ovde na letovanju ili još bolje rečeno – namenjeno generacijama koje jure za influenserima poput Mili. Ali, pošto mi nemamo Blumhouse ili neku drugu filmsku kuću koja ceni i snima komercijalne horore Lajk će verovatno ostati isključivo na papiru što i ne mora biti tragedija: u pitanju je odlična knjiga koju apsolutno preporučujemo, koja se brzo čita, svakako je veoma originalna u domaćim okvirima, a dovoljno je aktuelna i poučna za mlađe naraštaje da bi komotno mogla biti uvrštena u školsku lektiru.
0 comments:
Post a Comment