HOROR FILMOVI (I SF)

Dolly je nezavisni (indie) američki horor film, zvanično strpan u slasher žanr ali kod koga primećujemo elemente B-horora, body horora i monster horora. Više od svega – u njemu vidimo omaž drugorazrednim horor filmovima 70-ih a pojavio se na Shudder-u, kojem se očigledno veoma dopao ”70’s vibe”. Iako smo u nekoliko svežih recenzija pohvalili kvalitet filmova koji se pojavljuju na ovoj streaming platformi pokazalo se da je ona i te kako sklona ”hit or miss” rezultatima...  

Priča prati Macy (Fabianne Therese), mladu ženu koja odlazi na romantično vikend putovanje sa svojim momkom Chaseom (Seann William Scott). Oni kreću put tradicionalne američke nedođije, negde duboko u šumu gde nema ni traga ni glasa od signala mobilne telefonije. Gledalac ne zna gde bi tačno trebalo da doputuju ali zna da bi se sve trebalo završiti velikom romantikom i svečanim uručivanjem vereničkog prstena. Doznajemo da Chase ima dete iz prethodnog braka/veze, da Macy još uvek nije spremna da se uda za svog budućeg verenika a dok gledalac razmišlja zašto je onda ona uopšte i krenula na ovaj put – nepoznata maskirana osoba u odelu Deda Mraza ređa svoje jezive lutkice pored sveže iskopane rake negde u dubini šume... Naši junaci žele da svečani čin obave na ivici provalije (logično) ali dok pristižu na liticu uočavaju jezive lutke povešane po drveću duž čitave šumske staze. Kada budu čuli zvuke iz muzičke kutije – već će biti suviše kasno a nailazak na jezivu maskiranu pojavu će to samo potvrditi, i to na izuzetno brutalan i body horor način. Chase u tom trenutku biva neutralisan dok Macy biva oteta, odvedena u misterioznu kuću koja se nalazi u sred šume a u kojoj obitava poremećena osoba sa porculanskom maskom na glavi. Tu će ova tzv. ”Dolly” držati zarobljenu Macy pokušavajući da je natera da živi kao njena beba...

Prva stvar koja će vas dočekati kada započnete gledanje ovog filma je retro kvalitet fotografije koji odgovara nečemu što potiče iz 70-ih godina prošloga veka. Kompletan film je snimljen u Super 16mm formatu kako bi se postigao prljav i sirov izgled svojstven pomenutoj deceniji i kako bi se dodatno pojačao osećaj užasa i straha. Pohvaljujemo što se u tome i uspelo: film vizuelno zaista deluje kao autentični materijal iz nekih davnih filmskih vremena, fotografija je zrnasta, puna nekakvih analognih artefakata, atmosfera je kudikamo jezivija nego što bi bila da je sve snimljeno savremenim digitalnim 4K kamerama a boje nisu pretežno sive kao kod većine savremenih horora. Dolly je pravo uživanje posmatrati, pogotovo kada se odigrava na otvorenom prostoru i u šumi, iako su neki elementi van fokusa prilično mutnjikavi, kao da film gledate u lokalnom bioskopu u kojem je kvalitet prikaza ostao na nivou iz doba komunizma (pričamo iz ličnog iskustva). U taj i takav vizuelni identitet filma se savršeno dobro uklopa jeziva pojava maskirane spodobe i njena efektna porculanska maska sa pukotinama i sa jednookim pogledom skrivenim negde duboko u zastrašujućoj tami... Old school (dakle dobri) su i izuzetno brutalni specijalni efekti a sve je rađeno praktičnim metodama, uz dosta krvi a bez upotrebe animacija.

Prvu manu filma uočavamo veoma brzo: ukoliko je on takav kakav jeste, dakle zaista poput produkta nekih davnih vremena, zašto se onda i njegova radnja ne dešava u tim vremenima? Mišljenja smo da bi sve bilo kudikamo uspelije da se ono što posmatramo zaista dešava pre više decenija jer viđeni retro vizuelni utisak naprosto ne ide uz korišćenje mobilnih telefona, savremene odeće i frizura, moderne heavy metal muzike i drugih sitnica koje smo primetili a koje su suviše savremene u odnosu na zastarelu fotografiju. Toga kao da je bio svestan i sam autor pa je tokom snimanja Dolly bio svojevrsna podeljena ličnost: da njegov uradak ne bi bio (veliki) vizuelni nonsense učinjeno je da polovina likova imaju zastarele frizure, pojedinci nose retro komade tehnike i svi automobili su stari gotovo pola veka... Ipak, to verovatno neće biti glavni problem koji ćete ovde primetiti već sledeće: film Dolly je razrađena verzija 4-minutnog filma Babygirl iz 2022. godine ali i, nažalost, pokazatelj da autor filma nije znao kuda da odvede svoj film nakon efektne početne ideje, ili to naprosto nije želeo (na kraju odjavne špice najavljuje se sequel pod nazivom Dolly 2). Ovde, nažalost, osim početne ideje vidimo malo toga zanimljivog ili smislenog, sve ostalo je nabacano i nerazrađeno, sa nejasnim i neobjašnjenim detaljima i to ne samo kada je u pitanju centralni negativac.

Da li slučajno ili ne, tek Dolly zaista na momente deluje amaterski, poput trećerazrednih filmova iz doba koje pokušava da dočara, sa lošom i neuverljivom pričom, gomilom neobjašnjivih amaterskih kadrova, neizvodljivih scena a onda i sa čitavim nizom nerezonskih postupaka glavne junakinje. I sami ste svedoci da junakinje horor filmova uglavnom ne pribegavaju logičnim postupcima ali Macy ih je sve prevazišla, u tolikoj meri da gledalac u nekom trenutku počinje da navija za Dolly. Da je ovo po svojoj sadržini problematičan film zaključujemo već na samom početku, kada Chase čuje muzičku kutiju negde duboko u šumi ali Macy ne čuje njegovo urlanje sa istog mesta. Slični kadrovi se nastavljaju do samog finala, preko apsurdnih scena gde lik bez donje vilice jasno izgovara nečije ime (što je anatomski nemoguće bez usana i zuba), pa do nebuloznog momenta gde rendžer ne vidi krupnu Dolly iako stoji ravno ispred njega. Postoji mogućnost da su sve nabrojane slabosti filma namerne, i da su autori svesno želeli da njihovo ostvarenje deluje i izgleda poput trećerazrednih horor ostvarenja iz 70-ih, ali smo mi mišljenja da se ovde itekako trebalo poraditi na priči jer ovako deluje da su veoma uspeli tehnički elementi filma upropašteni lošom pričom, neistraženim negativcem, gomilom random momenata i lošom završnicom.

Završnica je posebna priča jer je Dolly zapravo nezavršen film na čijem kraju vidimo post-credits scenu koja nam najavljuje Dolly 2. Nismo sigurni da li je taj film ikome potreban (ukoliko bude kvaliteta kao opisana Dolly, naravno) a dok se to ne desi mi vam preporučujemo da pogledate The Texas Chain Saw Massacre, The Baby i Barbarian, mnogo kvalitetnije filmove od Dolly ali iz kojih on crpi većinu inspiracije.

+ retro kvalitet fotografije i atmosfera
+ jezivi izgled Dolly; specijalni efekti
— potpuno neistraženi negativac Dolly
— prilično loše napisan i nezavršen film
— nelogičnosti, amaterizmi, neodlučnosti
 
Ocena: 5/10