HOROR FILMOVI (I SF)

The Curse of the Necklace je jedan od onih horor filmova koji vas privuku zanimljivom idejom i svojom glumačkom postavom ali onda doživite veliko razočaranje jer finalni proizvod (zlobnici bi rekli – poluproizvod) deluje veoma generički, bez apsolutno ijednog detalja koji ćete pamtiti. Kao što veoma često biva u savremenom hororu – ovo je režiserski rad debitanta a po scenariju lika u čijoj biografiji dominiraju romantične komedije. Pitamo se kome je ovaj tandem delovao kao dobitna kombinacija?

Laura Davis (Sarah Lind) se navodno rastala od svog supruga Franka (Henry Thomas) zbog njegovog alkoholizma ali mi ovde ne videsmo ni čašu, ni flašu pa smo bračno zategnute odnose u The Curse of the Necklace pripisali savremenom setup-u u kojem je žena uvek žrtva a suprug nasilnik i kao takav se ima iseliti iz svog porodičnog doma u najbliži hotel. Uglavnom, dok Laura pokušava da prehrani, vaspitava i brine se o svojim ćerkama Ellen i Judith, Frank pokušava da se kao puvanjak umuva u svoj doskorašnji dom, smišljajući svakojake izgovore da izgladi odnose sa svojom još uvek zakonitom suprugom. Možda zbog toga što je sav novac spiskao na viski (kao što rekosmo, ni u jednom kadru filma on ne konzumira alkohol) ili zbog toga što su nekada davno u policiji bile male plate (Frank je policajac, a radnja ovog filma se odigrava 60-ih godina prošlog veka) on ne uspeva da skupi novac da Lauri kupi „poklon izvinjenja” već joj uredno pakuje nekakvu staru ogrlicu sa kristalnim medaljonom koju sasvim slučajno pronalazi u jednom davno zatvorenom predmetu u policijskoj arhivi. Neoprezan, nerazuman i nepromišljen (kakvi su muškarci obično, jel’) on ni ne pokušava da pročita spise iz istrage davnog tragičnog slučaja (i da je pročitao ne bi poverovao, jer takvi su muškarci) već ogrlicu odnosi direktno Lauri i na taj način uvaljuje u probleme nju samu ali i svoju decu...

Dobro, zaplet filma ne zvuči previše loše kada je prepričan na papiru jer ukleti ili zaposednuti predmeti znaju da budu potencijalno zanimljivi i itekako mogu da stvore napetu ili jezivu radnju. A ova ogrlica je upravo takva: ona funkcioniše kao centralni izvor zla jer poseduje veoma tragičan i poguban istorijat, nosi određenu simboliku u vezi pohlepe, a uz sve to pokazuje znake paranormalnog. Naime, jednom kada uđe u nečiji dom ogrlica naprosto odbija da ga napusti, makar ne dok su svi članovi te porodice na svojim nogama... Ona se vezuje za pojedince koje počinje da zaposeda i njima upravlja, lako prelazi sa osobe na osobu, kod njih izaziva traume i zastrašujuće halucinacije a uglavnom se njen boravak u nečijem domu završava višestrukim smrtima ili ubistvima. E sad, priča koja povezuje porodicu Davis i dešavanja iz prošlosti je veoma loše napisana pa sve što vidimo u inače traljavo snimljenim flashbackovima deluje prilično amaterski, niskobudžetno, nejasno i nezanimljivo. Stvoren je kakav-takav istorijat koji je uzročnik onome što se dešava porodici na ekranu ali sumnjamo da će bilo koji gledalac biti previše zainteresovan za analizu viđenog već će dok traje tarapana u domu Davisovih on provoditi vreme uglavnom zevajući. I opet, pitamo se kako je ovaj i ovakav scenario nekome delovao kao dobitna formula za upeh filma...

U The Curse of the Necklace uglavnom posmatramo veoma konfuzna dešavanja, užasno naivna i pre svega nezanimljiva. Film deluje kao da je sklepan od više delova nekih drugih filmova, i to onih delova koji su mnogo puta viđeni u daleko boljim izdanjima. Sve što ovde vidimo deluje izuzetno generički i rađeno po formuli, kao da su se autori plašili da skrenu sa strogo utvrđene putanje kojim su išli brojni drugi filmovi, ili možda nisu ni znali da osmisle nešto originalnije s obzirom na njihovo (ne)iskustvo... Neiskustvo (ili možda skroman budžet koji nije omogućio da se predanije odradi ovaj segment) vidimo i u prikazu datog vremenskog perioda, dakle 60-ih godina prošloga veka, jer tu primećujemo određene nedoslednosti koje mogu zapasti za oko pažljivijim gledaocima. Filmu ne pomaže da deluje ozbiljnije ni to što se povremeno fokusira na neuverljivu i po centralnu priču nebitnu porodičnu dramu Davisovih ali ni to što mestimično primećujemo veoma naivne momente, nategnute poveznice između događaja a onda i veoma neuverljiva objašnjenja određenih postupaka. Nama najgluplji momenat filma je bio kada vremešni policajac objašnjava zašto je ogrlica najsigurnija dok je zaključana u policijskoj arhivi (nije precizirao da li je ogrlica vezana „lisicama”) a film poseduje još nekoliko kadrova tokom kojih ćete prevrtati očima.

The Curse of the Necklace poseduje za horor žanr klasičnu priču o klincima koji su zbog nekog ukletog predmeta zaposednuti. Ovde je taj predmet sasvim slučajno ogrlica ali je mogla biti nekakva fotografija, ćup, čajnik ili felna od automobila, potpuno svejedno, jer predmet sam po sebi nema nikakvog značaja osim što cure, naravno, lakše nose na sebi medaljon nego automobilsku gumu. Uglavnom, klinkama se „priviđaju” osobe iz prošlosti i nekakva jeziva žena što stvara podlogu za nekoliko jump-scare scena ali je to, nažalost, sve što se tiče horora. Kako se film približava svom završetku kadrovi postaju sve animiraniji pa se opet se pitamo – kome je palo na pamet da u jedan natprirodni film ubaci toliko jeftinih animacija koje ne bi bile prikladne ni jednom hororu sa početka ovoga veka... Pitanja se samo nižu: kako su producenti uspeli da nahvataju prilično poznata glumačka imena kada je scenario više nego slab? Ovde vidimo inače prilično talentovane sestre Violet (Separation, M3GAN) i Madeleine McGraw (The Black Phone, Black Phone 2), u drugim projektima odličnog Henryja Thomasa (The Haunting of Hill House) ali niko od njih ne pruža preterano dobru glumu a neki su čak i prilično loši (Thomas). U hrpi loše napisanih karaktera najslabija je starija žena koja igra medijuma a njen segment sa egzorcizmom je neprirodno nakalemljen na dešavanja u vezi famozne ogrlice.

The Curse of the Necklace ne preporučujemo za gledanje jer je u pitanju prilično slab film koji kao da je napisan, režiran i animiran od strane likova koji su u svom životu pogledali samo nekoliko (i to savremenih) horora. Velika je šteta što su inače dobri glumci protraćeni na nešto ovakvo pa se iskreno nadamo da će svako od gore pomenutih veoma brzo ostvariti uloge u nekim kvalitetnijim horor naslovima a da će ovaj film i njihovo učestvovanje u njemu biti zaboravljeno.

+ početna ideja o zaposednutoj ogrlici
+ Violet i Madeleine McGraw, ipak
— izuzetno naivan i konfuzan scenario
— slabo napisani likovi; gomila klišea
— animacije; nestrašan i nezanimljiv
 
Ocena: 3/10