HOROR FILMOVI (I SF)

Georgina Campbell je definitivno potcenjena scream queen današnjice i gotovo uvek je u senci Jenne Ortege, Mie Goth, Maike Monroe, Samare Weaving, Anye Taylor-Joy ili Melisse Barrere. Možda je razlog tome što Campbellova često bira uloge kompleksnih žena sa unutrašnjim borbama, zbog čega neki tvrde da je ona više „kraljica horora” nego „kraljica vriska”, ali mi mislimo suprotno: da je Georgina kompletnija glumica od većine navedenih i da je i te kako zaslužila priznanja, popularnost i titule. Ipak, Psycho Killer joj baš i nije trebao u karijeri...

Psycho Killer je veoma hypeovan horor film koji je po svom izlasku razočarao većinu onih koji su sa nestrpljenjem očekivali njegov dolazak u bioskope. U pitanju je (makar na papiru) moderan slasher horor triler koji pokušava da spoji old school serijskog ubicu sa savremenijim vizuelnim stilom i da sve navedeno smesti u pomalo ekstremno okruženje puno satanizma... U našem fokusu je policajka po imenu Jane Archer (Campbell) kojoj čuveni serijski ubica kojeg je štampa prozvala „Satanic Slasher” ubija supruga pred njenim očima... Satanistički ubica beži u nepoznatom satanističkom pravcu svojim satanističkim automobilom a čim se malo oporavila od tragedije Jane zanemaruje svoj policijski posao u Kansasu i upućuje se u Nebrasku, kako bi tamo pronašla svog dužnika i jednim preciznim pucnjem pokušala da izravna krvave račune. Potraga koja sledi će biti teška, jer nije nimalo lako naći čoveka koji vozi sa jedne na drugu obalu Sjedinjenih Američkih Država, ali ne preteška jer će dotični u bukvalno svakom gradu kroz koji prođe ostavljati krvave tragove, mrtva tela i satanističke simbole. Susret maskiranog ubice i naše junakinje je sve bliži kako se Psycho Killer bude približavao završetku a kada do njega bude došlo videćete eksplozivno nuklearno finale! Nažalost, do tog čina ćete se nagledati bukvalno svega i svačega a najmanje kvalitetnog filmskog programa...

Ne možemo a da na samom početku ne spomenemo kako je ovaj film napisao Andrew Kevin Walker, čovek koji je poznat kao scenarista kultnog Se7en, a onda i 8MM i Sleepy Hollow, dakle veoma priznatih i cenjenih filmova s kraja prošloga veka. Šta se sa gospodinom Walkerom desilo u ovom veku – nije nam poznato, ali je činjenica kako bi scenario Psycho Killer u kudikamo smislenijem obliku napisao čak i današnji AI, i to onaj u besplatnoj varijanti. Jednostavno, sve što gledamo u ovom filmu je rađeno po već dobro poznatoj matrici gde je jedan policajac za petama serijskom ubici a ovaj mu uvek izmiče i usputno masakrira nove žrtve. Likovi su veoma slabo napisani pa ni talentovana Georgina Campbell nije imala priliku da se istakne a mnogo problematičniji od nje je urnebesni misteriozni ubica bez imena, lica i istorijata ali sa jasnim ciljem – da produbi rupu do samog pakla! Malo je reći kako je ovaj ubica stereotipan, natprirodan i kako više deluje kao urbana legenda nego ogroman čovek od krvi i mesa. Njegova teatralna pojava pravi od ovog filma gotovo parodiju a njegovi spektakularni potezi čine da stane rame uz rame sa jednim Michaelom Myersom, i to iz kasnijih dana, kada je postao prava mašina za nerealna ubijanja. Efekat koji upotpunjuje smehotresnu pojavu „Satanic Slashera” je njegov duboki hrapavi glas, u retkim trenucima kada govori, a koji zvuči neprirodno i veštački.

Kao što smo rekli – autori filma su pokušali da killera starog kova smeste u savremeno okruženje i u tome su potpuno omanuli. Iako gledalac jasno vidi da se radnja filma odigrava današnjih dana (dosta kadrova uključuje upotrebu mobilnih telefona i laptopova) to je u principu sve što se tiče savremenih tehnologija. Maskirani ubica od dva metra se komotno šeta duž pola Amerike i nasumično ubija prodavačice, slučajne prolaznike, vozače, sveštenike i druga lica a da ga apsolutno nijedna nadzorna kamera ne snimi, nijedan klinac ga krišom slika svojim iPhoneom, niti ga ijedna postojeća služba locira nakon što ovaj za sobom ostavi preko 40 mrtvih tela! Gledalac čak i nema utisak kako je neka velika akcija policije u toku jer osim sporadičnih paničnih kadrova iz televizijskih vesti jedino uniformisano lice koje vidimo je sama Jane Archer. Vremenska doba se sudaraju pa tako vidimo kako se u današnjoj Americi koriste ulične telefonske govornice, komunicira se putem plaćenih oglasa u štampanim izdanjima dnevnih novina a bogataši svakodnevno kupuju štampu i redovno čitaju oglase. Tek nešto bolje su prošli famozni satanisti koji su ovde apsolutno suvišni i nemaju nikakvu ulogu a prikazani su veoma stereotipno, kao likovi koji rade sve ono što očekuju ljudi koji su o satanizmu saznali preko domaćih TV stanica i tabloida. U kući ove grupe ljudi vidimo najspektakularniju i najbrutalniju scenu kompletnog Psycho Killer a u njoj je skončao i Malcolm McDowell koji je ovde istezgario još jedan penzionerski honorar.

Psycho Killer jeste zabavan film, koji u principu ne poseduje mnogo dosadnih kadrova, a gledalac koji ga posmatra, i koji je (pazite, ovo je ključno!) isključio većinu svog mozga, može u njemu provesti ugodnih sat i po. Nažalost, ono što vidimo na ekranu je veoma površno (ideja o dizanju nuklearke u vazduh), neozbiljno (ubijanje širom Amerike bez posledica) i stereotipno (maskirani ubica ubija sveštenika usred crkve a zatim mu bukvalno pije krv na slamku!), pa film po svojoj sadržini više liči na nekakav ne sasvim ozbiljan strip (koji su nacrtali tinejdžeri koji su tek zakoračili u ekstreman satanistički heavy metal) ili nekakav bizarni crtani film. Psycho Killer je zadovoljavajući horor triler film isključivo ukoliko želite urnebesnu zabavu, komentarisanje u društvu ili ismejavanje, a bojimo se da on nije zamišljen da ispadne tako.

+ dinamičan film pun brutalnih ubistava
+ Georgina Campbell; snežna atmosfera
— urnebesna pojava satanističkog ubice
— veoma neuverljiva radnja i prikaz doba
— stereotipi i klišei; veoma slabi likovi
 
Ocena: 4/10