HOROR FILMOVI (I SF)

Drop je američka triler horor misterija koju je režirao Christopher Landon (Happy Death Day, Freaky) a po scenariju Jilliana Jacobsa i Chrisa Roacha (obojica su napisala Fantasy Island i Truth or Dare). Reklo bi se da je ovo bila dovoljno kvalitetna i uspešna postava čiji rezultat saradnje nije mogao da omane ali ostaje žal što finalni produkt nije još kvalitetniji, šokantniji i potencijalno uverljiviji...

U fokusu naše pozornosti imamo Violet Gates (Meghann Fahy), mladu udovicu koja radi kao terapeut za žene koje su pretrpele porodično nasilje budući da je i sama jedva preživela opasnu vezu (što naslućujemo iz uvoda a doznaćemo detaljnije nešto kasnije). Uglavnom, Violet se predano brine o sinčiću i pasionirano je posvećena svom poslu sve dok u jednom trenutku ne odluči da pokuša napraviti korak dalje sa svojim životom i pristane da se vidi sa jednim momkom sa kojim se već neko vreme dopisuje preko nekakve mobilne aplikacije. Prvi sastanak ona i Henry (Brandon Sklenar) dogovaraju u luksuznom restoranu jednog nebodera a prvi utisak o potencijalnom partneru je za Violet više nego pozitivan. Međutim, odmah po sedanju za sto, takorekući – pre nego što su naručili i aperitiv, ona na svoj mobilni telefon počinje dobijati uznemirujuće poruke. Poruke su anonimne ali nesumnjivo dolaze od nekoga ko se nalazi u njenoj blizini, jer na tom principu i funkcioniše mobilna aplikacija. Onaj ko se nameračio na Violet nije se zaustavio isključuvo na porukama već je hakovao čitav nadzorni sistem restorana a zatim poslao maskiranog napadača u njen stan koji je uzeo njenog sina kao taoca! Ukoliko ne želi da se njenom sinčiću desi nešto loše naša junakinja ima ispunjavati sve ono što joj tajanstveni pošiljalac poruka naredi...

Drop koristi savremenu tehnologiju kao sredstvo da svog glavnog karaktera uvali u veliku opasnost i gomilu napetih situacija. Način na koji film u tom domenu funkcioniše je definitivno blizak svakom gledaocu filmova a mi ga cenimo kao vrlo upozoravajućeg u pogledu zloupotreba digitalnih tehnologija, privatnih podataka i tehnologija video nadzora iako cenimo da neki segmetni filma spadaju (makar za sada) u naučnu fantastiku (možda se samo tešimo). Film je skockan kao čistokrvni triler u kojem napetost raste iz sekunda u sekund i gde je fokus na psihološkoj tenziji, na borbi centralnog lika da u deliću sekunde odreaguje na ispravan način koji ne bi proizveo žrtve, ni u neposrednoj blizini (restoran) niti u Violetinom stanu. Gledalac je skupa sa glavnom akterkom prepušten velikom pritisku i stravičnim pretnjama, u tolikoj meri da će za manje iskusne gledaoce Drop u kasnijoj fazi biti skoro zaglušujući. Meghann Fahy maestralno nosi ovaj film kao Violet, na izuzetno ubedljiv način nam predočavajući ženu koja je krhka zbog onoga što joj se dešavalo u prošlosti ali je ipak dovoljno čvrsta i odlučna da kao pobednik izađe iz ove situacije i prvenstveno zaštiti svog sina a onda i sve ostale. Meghann se apsolutno fantastično snalazi u svim fazama svog lika, od početne zbunjenosti, preko povremene panike pa do trenutnog instinkta za preživljavanje.

Glavni problem po film Drop je što se raspletljavanje ovako digitalno i tehnološki cyber kriminalno osmišljene priče ne čini potencijalno ili dovoljno realno kada je identitet napadača u pitanju ili mehanika čitavog osmišljenog plana. Nismo stručnjaci za ovu oblast (nisu ni većina gledalaca) ali se nismo mogli oteti utisku da bi dotični napadač mogao postići svoj cilj i uz daleko manje truda, sposobnosti a onda i svedoka te usputnih žrtava ali je ovde definitivno jasno da finale filma trpi zbog dotadašnjeg spektakularnog zapleta i tu nema pomoći. Autori kao da su bili svesni problematike u završnici pa su pokušali „zavarati” gledaoce spektakularnim akcionim kadrovima koji su nerealni ali i suvišni u jednom filmu kao što je Drop. Naš utisak je da se ovako osmišljen film mogao završiti na manje spektakularan ali šokantniji način, gde bi famozni napadač bio na apsolutno drugačiji način povezan sa glavnom junakinjom ali u vezi sa njenim životom i traumama iz prošlosti. Smatramo i da su neki likovi iz restorana vrlo čudni i da ne pristaju ovom filmu (uvrnuti konobar) kao i da su finalni kadrovi očekivani (i to je dobro) ali suviše u rom-kom stilu.

Ne bismo da steknete pogrešan utisak: kompletan rasplet Drop nije užasan, niti spada u epske promašaje zbog kojih bi se gledalac osećao besno ili prevareno, ali smatramo da je uz drugačije finale ovo mogao biti jedan od boljih prošlogodišnjih triler misterija koje smo pogledali. I u ovom obliku Drop zaslužuje našu apsolutnu preporuku ali budite upozoreni na pomalo nategnut rasplet.

+ veoma napeta misterija puna rastuće tenzije
+ maestralna Meghann Fahy u ulozi Violet
+ upozoravajuća poruka; klaustrofobični ambijent
— rasplet pomalo ruinira do tada odličan film
— neki bespotrebno karikirani likovi u filmu