HOROR FILMOVI (I SF)

Konačno da pogledamo i ovaj film iako smo trebali to još odavno da učinimo i potpuno ga zaboravimo... Za one koji ne znaju u pitanju je drugi deo The Strangers serijala i polu-nastavak na original, tačnije – film koji uključuje istu postavu maskiranih ubica ali uz novi paket pozitivnih likova (čitaj: predmeta za krvavu zabavu). Film je režirao Johannes Roberts (47 Meters Down, Primate) ali je ovde mnogo veći problem u scenariju...

Ipak, sve počinje više nego zadovoljavajuće uz dobrodošle promene koje nisu automatski značile da ćemo gledati jedan slab film. Za razliku od prethodnika, u kojem je predmet brutalne „zabave” bio jedan mladi par ovoga puta u fokusu imamo četvoročlanu porodicu koja se upućuje u nekakav kamp, ono što Amerikanci nazivaju trailer park, kako bi tu proveli ugodan vikend, šta li. Naši junaci pristižu na lokaciju iste noći, nalaze ključ svoje kućice u kojoj će odsesti ali ih veoma brzo posećuje misteriozna devojka, ista ona iz prethodnika koja traži nekakvu Tamaru. Njeno kucanje na vrata je okidač smrtnosne igre tri mačke i četiri miša koja će uslediti a iz koje definitivno neće svi izaći živi ili neokrvavljeni... U mračnom i potpuno pustom kamp letovalištu (naravno da su naši junaci došli potpuno van sezone kada u parku nema apsolutno nikoga) nema im ko pomoći već će im za pobedu protiv maskiranih ubica biti potrebno da ulože sve svoje sposobnosti. Naravno da će stariji članovi porodice veoma brzo biti neutralisani a finalna borba se stavlja isključivo pred smotanog sina i nadrkanu tinejdžerku. Sledi napeta borba za živote, brutalno poigravanje sa nedužnim žrtvama, spektakularna slasher ubistva, neočekivani obrti a na kraju i šokantno finale, ili bi sve nabrojano makar trebalo biti na papiru.

Već smo rekli da su početne promene u filmu dobrodošle jer ne bi imalo smisla da ponovo gledamo onaj isti film, gde se opet neka dva lika maltretiraju u izolovanoj kući. I zaista, čini se da je lokalitet pustog kampa odgovarajući za jedan film ovoga tipa ali, nažalost, uz neophodne nusprodukte koji ovde sreću kvare. Obzirom da se sada dešavanja odigravaju na mnogo širem području, koje kao da zauzima celi hektar kampa, šumice, puteva i travnjaka sve do žičane ograde, a uz to je prisutno i mnogo više likova, The Strangers: Prey at Night je izgubio najjači adut originala a to je – napetost. Tenziju ovde primećujemo samo u tragovima, eventualno u retkim scenama kada je usamljena žrtva u fokusu. Ovoga kao da su bili svesni i sami autori pa su nedostatak napetosti pokušali da nadomeste zavidnim brojem brutalnih ubistava, mnogo većim nego što ih je posedovao original. Ovo je sasvim logičan i neizbežan potez zbog proste činjenice što je ovde prisutno mnogo više aktera ali i zbog diskutabilne odluke da Prey at Night bude i završetak priče (makar ove, pre pojave nove trilogije). Ipak, bez obzira na opštu pustoš, konstantni mrak i razmere brutalnosti gledalac posmatra film prilično letargično i opušteno, prepušten haotičnoj ali dosadnjikavoj jurnjavi po celom kampu...

Glavni problem The Strangers: Prey at Night je što on nakon kucanja misteriozne devojke na vrata ne postaje ni strašan, ni napet, pogotovo ne jeziv, najmanje ne šokantan već gotovo isključivo – iritantan. Teško je pobrojati sve nerezonske postupke svih prisutnih likova koji uvek izaberu najlošije moguće rešenje, uvek gube pištolj, ne pucaju iz njega kada su u prilici, neprestano se razdvajaju i ni za trenutak ne deluju kao stvarni ljudi. Zar mislite da bi ijedan današnji tinejdžer baš u takvoj situaciji zaboravio svoj telefon, ne bi ispalio metak u osobu koja mu je lišila života člana porodice, ne bi iz istih stopa pozvao policiju ili odmah napustio mesto zločina nego sam istraživao šta se desilo, da se lično uveri... Na ovo se naslanjaju verovatno najgluplje rečenice u istoriji slashera i torture-porn žanra („zašto ovo radite” i „ ostavite nas na miru”) koje žrtve ponavljaju u nedogled iako im je vrlo jasno da im niko neće odgovoriti a i da su odgovori apsolutno nebitni kada im je pola familije pobijeno a druga polovina će biti uskoro. Promena lokacije je dovela do još jednog problema a to je nerealno kretanje maskiranoh ubica. Dok su u originalu oni morali pokrivati samo jednu kuću sa pratećim sporednim objektom ovde uspešno pokrivaju svaki pedalj ogromnog kampa i okoline, gde su uvek iza i ispred žrtava što deluje veoma neprirodno i iritantno.

The Strangers: Prey at Night u principu nema lošu ideju ali poseduje lošu realizaciju što još više čudi ukoliko se ima u vidu da je film čekao jednu deceniju kako bi bio snimljen a nije mnogo falilo i da ne bude. Za desetak godina scenaristi nisu uspeli da ispeglaju napisani materijal kako bi bio uverljiviji, logičniji a samim tim i strašniji a jedino što su uspeli je da ga nafiluju poznatim muzičkim kompozicijama iz 80-ih što povremeno stvara retro atmosferu.  

+ mnogo veći broj brutalnih ubistava nego u originalu
+ dobrodošle promene po pitanju lokacije i likova...
— ...ali je to uzrokovalo ogroman gubitak napetosti
— vrlo iritirajući momenti se nastavljaju u nedogled
— ponašanja ubica koja su na kraju filma i nadljudska
 
Ocena: 4/10