HOROR FILMOVI (I SF)

Hajde da konačno uronimo u novu The Strangers trilogiju, iako smo se dosta dugo opirali tome, uglavnom zbog našeg neopisivog straha od novih remakeova. Naravno, ne pribojavamo se strave i užasa koji ćemo videti u njima već katastrofalnih reimaginacija koje uglavnom brišu sve ono što je dobro u poznatim, uspešnim ili kultnim originalima a bombarduju nas generičkim sadržajem i apsolutnim neshvatanjem zašto je neki film svojevremeno bio kvalitetan i cenjen.

Sličnu stvar primećujemo i kada je u pitanju prva trećina novog The Strangers, tačnije njegov Chapter 1. Kao što znate u pitanju je rimejk čuvenog home invasion triler horora iz 2008. ali koji je prerađen tako da predstavlja uvod u nova dva filma... Ovo je nešto drugačiji prilaz novim obradama čuvenih horor naslova (ali i novi prilaz ceđenju para gledalaca) a za naš konačni sud u vezi ove pojave sačekaćemo pojavljivanje Chaptera 3, kada ćemo novi The Strangers sagledati u celini, njegovom kvalitetu, svrsishodnosti i svrhi postojanja. Da ne budemo odmah na početku recenzije strogi reći ćemo da su autori filma na inteligentan način pristupili izradi ovog remakea, ne samo snimajući istovremeno sva tri filma, već i po načinu na koji su reciklirali materijal iz originala. Oni su naprosto iščupali ključne sastojke (momente) po kojima je stari film bio poznat i cenjen i umetnuli ih u novi zaplet, novo okruženje, među nove i dodatne likove i sa drugačijim raspletom koji više pogoduje nastavljanju filma u vidu novih poglavlja. Ili da budemo precizniji – i ovde imamo jedan mladi par koji odseda u izolovanoj kolibi podno šume, i ovde devojka ostaje sama kada počnu napadi, i ovde misteriozna ženska osoba traži Tamaru, i ovde je prisutan gramofon, šupa, ukradeni/razbijeni telefon i pištolj, i ovde se ubija pogrešna osoba a takođe vidimo i neke specifične kadrove koji su karakterisali original (vidi poslednju sliku u ovoj recenziji).

Kao što rekosmo, sve pomenute detalje, scene i karakteristične pojave (pa i još neke druge) autori The Strangers: Chapter 1 su ubacili u potpuno novi zaplet u kojem posmatramo jedan mladi zaljubljeni par koji svojim automobilom putuje kroz nedođiju Oregona. Kada naiđu na gradić po imenu Venus njima se najednom kvari automobil a iako su pukli ogromne pare na novi BMW terenac nisu uplatili pomoć na putu pa su prinuđeni da ostave svoje vozilo kod sumnjivog lokalnog redneck mehaničara. Dok je automobil na popravci oni iznajmljuju udaljenu kolibu podno šume i to je dovoljan zaplet da se našim junacima nadalje dešava upravo ono što i očekujemo: veoma brzo po smeštanju u oveću kuću momak odlazi put grada (baš kao i u originalu) a devojka ostaje sama da bude plen onim istim maskiranim krvolocima koji ipak nisu skončali u The Strangers: Prey at Night (verovatno nismo dobro videli). Nastaje borba mačke i miša, borba za goli život, ali za razliku od originala ovde je potera u dobroj meri izmeštena iz same kuće i u znatno većoj meri se odigrava u propratnim objektima i okolnoj šumi. Na ovaj način The The Strangers: Chapter 1 samo polovično ostaje home invasion dok se u drugoj polovini pretvara u woods invasion triler horor. No, iako se ovaj segment događa u gotovo potpunom mraku (a kasnije i magli) priznajemo da predstavlja dobrodošlu promenu u odnosu na ono što smo očekivali.

Film, naravno, zadržava specifične maske ubica koji bez apsolutno ikakve motivacije proganjaju naše junake, čisto zabave radi. Ovaj maskirani trojac i dalje predstavlja jezivu i tihu pretnju, prisutnu u svakom kutku kuće i svakom delu šume, sa nekim uspelim elementima (teatralne umetničke kretnje Pin-Up Girl) i nekim koji deluju apsolutno promašeno, neshvaćeno i ruiniraju utisak (maskirana napadačica koja trčeći beži). Dopalo nam se i što je napuštena shaky kamera (iritirajuća drmusava kamera) koja nas je nervirala gotovo deceniju u raznim horor i triler filmovima a dopalo nam se i što je za glavnu ulogu izabrana Madelaine Petsch, glumica koja itekako zna da dočara strah i paniku. Nažalost, ona nije Liv Tyler ali ćemo se na to morati navići... Nažalost po sam film on ne zrači onom neizdrživom napetošći kao original, delom zbog neadekvatno sklepane priče koja nije dovoljno klaustrofobična a delom i zbog već gore spomenute činjenice da se većina filma dešava van kuće. Likovi su ovde suviše objašnjeni ali kao takvi deluju generički i stereotipno, potpuno drugačije od dvojca iz originala koji je bio nedorečen ali je delovao kudikamo realnije i životnije. Ovde nema narušenog ljubavnog odnosa pa samim tim i čuvena finalna scena gubi na težini a filmu ne pomaže ni to što bez ikakvog razloga (ili makar za sada tako deluje) vidimo čitav niz sporednih likova zbog kojih film ne poseduje atmosferu samoće, beznađa i izolovanosti.

Film je (naravno) predvidljiv, čak i za one koje nisu gledali original, a nekoliko jump scare momenata je sve što možete očekivati na polju plašenja. Čak i u pogledu ovih scena autori su pribegli bezobrazluku gde se uglavnom Man in the Mask pojavljuje iza naših junaka a već u sledećoj sekundi ga nema iako za to vreme i iz kradra koji posmatramo se on ne može neprimećeno udaljiti, makar ukoliko nije u pitanju paranormalni entitet. Iako ne priznaje postojanje prethodnika The Strangers: Chapter 1 kao da poseduje atmosferu Prey at Night, njegove načine (ne)uspešnog plašenja i „paranormalna” svojstva negativaca, zanemarujući kudikamo bolja i efektnija rešenja iz originala. Chapter 1 svakako nije dobar film iako je nešto bolji od naših očekivanja; on gotovo ni na jednom polju nije bolji od originala pa je kao samostalan film apsolutno bespotreban. Ali, kao što smo rekli u uvodu, njegova funkcija i smisao nije da stoji samostalno već kao deo trilogije pa ćemo našu finalnu ocenu dati kada pogledamo Chapter 3.

+ nešto originalnije zamišljen remake The Strangers
+ efektne maske ubica; odlična Madelaine Petsch
— u gotovo ničemu ne nadmašuje čuveni original
— bez napetosti, neizvesnosti, klaustrofobije i tenzije
— „paranormalna” svojstva negativaca nerviraju