Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt37287335/
Trailer: https://youtu.be/gMC8kkwbIQQ?si=NzFn3IBrZl3niq1-
U prethodnom periodu sam opisao četiri najuspešnija ovogodišnja horora na bioskopskim blagajnama (Backrooms, Scream 7, Send Help, The Mummy) a peti u nizu, Obsession je zaradio najviše od pomenutih, čak 514 miliona $ u trenutku pisanja ovog opisa! Jedan indie film u koji je uloženo sredstava u vrednosti tepsije ribe postao je pravi pravcati fenomen i jedan od najgledanijih i najcenjenijih horor filmova, ne samo poslednjih godina, već i u istoriji, ostavljajući iza sebe teškaše poput Sinners, The Conjuring ili Five Nights at Freddy's...
O čemu se ovde radi? Radi se o mladiću po imenu Bear koji je očajnički zaljubljen u svoju koleginicu sa posla Nikki. Ali, kako to obično biva Nikki prema našem junaku (ili bolje reći – našem jadniku) gaji isključivo prijateljske emocije, njemu nedovoljne, dok one jače ostavlja za Bearove kolege i druge članove ekipe sa kojima se uglavnom druži nakon posla. I dok se kompletna ekipa na čelu sa Nikki silno zabavlja po lokalnim pabovima nesrećni mladić ćuteći mašta o svojim narednim potezima i konačnom izjavljivanju ljubavi svojoj simpatiji (kao da bi to nešto promenilo, je l’)... Nakon ko zna kojeg po redu neuspešnog pokušaja da Nikki izjavi svoje emocije, nesigurni, stidljivi i skoro pa devastirani Bear sasvim slučajno se zatiče u jednoj antikvarnici, a tu pronalazi nekakav ”One Wish Willow”, navodno magičnu, drvenu muzičku amajliju koja ispunjava jednu želju, naravno, pod određenim uslovima (i po velikoj ceni, što će saznati nešto kasnije). Nakon što odsvira svoju melodiju i nakon što njen vlasnik naglas izrekne jednu želju ovaj „ispunjivač želja” u obliku grančice se lomi, a nakon toga nema više povratka: želja se bespogovorno ispunjava, ne postoji mogućnost da se ona opozove, ali ni da se lomljenjem druge grančice promeni ili anulira... Svi već pogađate šta je očajni Bear poželeo a ne treba ni naglašavati da je prelomljeni ”One Wish Willow” već istog trenutka počeo da deluje i našem junaku ispunio najveću životnu želju. Ili je makar on tako mislio u tom trenutku...
Zaista, Nikki iste sekunde počinje da se ponaša potpuno drugačije, upadljivo izjavljujući ljubav Bearu, direktno i indirektno, bukvalno ne mareći ni za koga oko sebe osim za svoju (novu, od pre nekoliko trenutaka) veliku ljubav! Mladiću to nimalo ne smeta, makar u početku, i njih dvoje zaista otpočinju ljubavnu romansu, poput onih iz romantičnih (pa i erotskih) ljubavnih komedija u kojima naprosto ne može postojati ništa drugo osim hepienda... Međutim, nakon određenog perioda i Bear i sami gledaoci postaju svesni da stvari nisu idealne: Nikkino ponašanje se potpuno menja jer u njenom životu ne postoji apsolutno niko osim osobe koja je prelomila onu čudesnu „grančicu”... Sve ide u tom smeru da njena ljubav prerasta u intenzivnu, nepredvidivu i zagušujuću, opsesivnu zanesenost Bearom, u toj meri da ga nakon nekog perioda počinje gušiti a onda i dovoditi u niz skandaloznih i neugodnih situacija, od kojih su neke na javnim mestima. Za tili čas ljubav iz udžbenika (ili iz ljubavnih vikend romana) pretvara se u pravu noćnu moru, za oba aktera, samo iz različitih razloga: Bear uviđa da „kletva” nije bukvalno promenila Nikki već je samo zarobila njenu pravu svest duboko unutar sopstvenog tela, primoravajući njeno fizičko biće da sprovodi u delo Bearovu striktnu želju. Kada bude video da „prava” Nikki povremeno „isplivava”, Bear će biti prestravljen ali i siguran da je onomad pogrešio. On će sada sve učiniti da poništi svoju naglas izrečenu želju, samo, čini se da je za tako nešto već suviše kasno.
Obsession koristi jednu uvek zanimljivu a svakom gledaocu blisku ideju da „pazimo šta poželimo jer nam se to možda i ispuni”. Ova ideja je smeštena u određene okvire sa svojim pravilima koja su na sličan način već mnogo puta obrađena u prošlosti... Poput mnogih filmova koje sam već opisao na ovoj stranici (The Monkey's Paw, Wish Upon prvi mi padaju na pamet od novijih naslova) i Obsession donosi uvek poučnu priču o nezasluženom dobitku i velikoj ceni koja se za njega mora platiti ali upakovanu u jednu ljubavnu romansu u kojoj se većina gledalaca može (makar delimično) prepoznati. Mislim da je upravo ovo jedan od razloga zbog kojih je Obsession postigao neverovatan uspeh jer, za razliku od velike većine savremenih horor filmova, gledalac se zaista može poistovetiti sa Bearovim težnjama i željama ili sa kasnijom Nikkinom agonijom i odbijanjem emocija. Verujem da je (skoro) svako u jednom trenutku poželeo emotivno zbližavanje sa nekom drugom osobom koju iz raznoraznih razloga (a najčešće zbog nedostatka emocija sa druge strane) ne može imati, baš kao što verujem da bi većina takvih ljudi u datoj situaciji reagovala potpuno isto kao i nesrećni Bear – lomljenjem grančice koja bespogovorno ispunjava želju... To su sasvim očigledno znali i autori ovoga filma, te su smišljeno ponudili publici materijal sa kojim se ogromna većina publike može identifikovati, iako definitivno nisu mogli predvideti da će njihov film postići baš ovoliki uspeh.
Obsession bi se, kada ne bi postojalo interneta, mogao podmetnuti nekom gledaocu (ili još bolje gledateljki) kao romantičan film koji će na njeno ili njegovo zgražavanje u svojoj drugoj fazi prerasti u nešto natprirodno i krajnje jezivo i zastrašujuće. Čak i iskusni horor fanovi ne mogu da predvide u kojem pravcu će krenuti veza između Beara i Nikki, iako veoma dobro znaju da stvari ni u kom slučaju neće biti idealne, a da se cena za nezasluženo posedovanje nekoga ili nečega kad-tad mora platiti. Film poseduje snažne alegorije na savremenu internet kulturu i današnju omladinu koja je i pored brojnih digitalnih sredstava za komunikaciju otuđenija nego ikada, a kroz stereotipe o dobrim momcima i težnjama današnjih devojaka obrađuje osećaj prava na tuđu pažnju i zastrašujuću potrebu da se partner kontroliše i zaobiđe njegov pristanak na emotivnu vezu. Obsession karakteriše drama, povremeni crni humor ali i groteska, dok su horor kadrovi malobrojni ali veoma efektni, pogotovo kada zađu na teren body horora. Umesto da horor scene budu urađene spektakularnim ili brutalnim specijalnim efektima autori su pribegli mnogo prikladnijoj a efikasnijoj metodi, pogotovo imajući u vidu skroman budžet koji su imali na raspolaganju – da ti kadrovi budu uznemirujući i nelagodni. Nekoliko scena koje vidimo u ovom filmu su jezivije od bilo koje kompjuterski animirane karakondžule koja glasno vrišti sa ekrana a stvar koja filmu definitivno pomaže jeste to što sve deluje veoma realno.
Postoji opravdana mogućnost da vas Obsession neće uplašiti ali će vas verovatno uznemiriti i zgroziti, stvoriti vam osećaj nelagode a onda vas i naterati da razmislite o nekim stvarima, ne samo o ljubavnom paru koji doživljava životnu dramu na ekranu već i o nekim vašim (potencijalnim) postupcima, ranijim ili sadašnjim vezama, o vašim mogućim ili propuštenim šansama i postupcima koji su mogli da budu drugačiji... Dok to činite nemojte propustiti da uočite brojne detalje koji se kriju na periferiji kadrova, u senkama Bearovog stana u noći kada sve kreće nizbrdo, u njegovoj kutiji za užinu, među cvećem iza kojeg se krije prelepo lice nesrećne Nikki ili u telu još nesrećnije kućne mačke... Obsession je mestimično težak za gledanje, uglavnom zbog stanja u kojem se našla glavna junakinja i zbog njenih apsolutno nepredvidivih postupaka, ali i zbog Bearove izmučene i istraumirane face koju ne skida tokom čitavog trajanja filma. Mnogi tvrde da je glavni junak koji deluje kao da će svakog trenutka zaplakati najodbojniji element ovog filma i ja se u velikoj meri slažem sa njima. Bear je definitivno slabija polovina centralnog dvojca dok je dominantnija i simpatičnija Nikki, tačnije – takvom ju je načinila Inde Navarrette, glumica koja je ove godine ostvarila najubedljiviju glavnu ulogu u jednom horor filmu. Inde osim nespornog glumačkog talenta i osmeha koji je dostojan filma Smile poseduje i izuzetnu sposobnost za trenutne emocionalne promene na svom licu, što će joj, nadam se, osigurati uspešnu glumačku karijeru...
A završetak filma? Završetak je jedini mogući kada imamo u vidu šta mu je prethodilo, a dopalo mi se što nisam video kolebanja između više mogućih rešenja, već se autor odlučio za jednu jasnu dramaturšku putanju. A dok svi repriziramo ovu krvavu horor bajku o posesivnosti i divimo se uspehu koji je postigla – čekamo brojne klonove koji će pokušati da materijalizuju uspeh Obsession i jašu na talasu koji je on pokrenuo...
0 comments:
Post a Comment