HOROR FILMOVI (I SF)

Na samom početku opisa ovoga filma imam za vas jednu dobru i jednu lošu vest: paradoksalno, i jedna i druga glase da The Mummy (ili punim nazivom Lee Cronin's The Mummy) predstavlja ostvarenje koje ni na koji način nije povezano sa čuvenim serijalom Mumija. Eventualno se može govoriti o nečemu što se modernim filmskim rečnikom naziva „reimaginacija”, a u svakom slučaju, The Mummy (2026) možete pogledati čak i ako nemate nikakvo predznanje o minulih petnaestak filmova serijala i to je u ovom trenutku najvažnije...

Zaplet filma počinje pomalo trapavo i zbrzano ali jasno otkriva neozbiljni ton filma i stavlja do znanja posmatraču da ovo definitivno neće biti ostvarenje koje će ga šokirati svojom realnošću ili verodostojnošću već isključivo zabavom i to na jedan pomalo neočekivani način (više o tome u narednim pasusima). Priča prati televizijskog novinara Charlieja Cannona kojem je tokom boravka u Egiptu u iznajmljenoj kući iznenada nestala ćerkica Katie... Gledaoci su videli kako je nepoznata ženska osoba prišla devojčici, namamila je slatkišima a onda joj dala da zagrize fatalnu jabuku, ali sve ovo je ostalo nepoznato Charlieju i njegovoj supruzi koji narednih osam godina žive bez ikakvih informacija gde je malecka završila i da li je uopšte živa. Cannonovi su se nakon tragedije preselili u Albuquerque, u pokušajima da nastave dalje sa svojim životima dobili su još jedno dete, a preokret nastaje nakon jednog iznenadnog pada aviona negde u egipatskoj pustinji. Naime, jedini preživeli iz letelice je – upravo Katie, koja je nađena zamandaljena u starom kovčegu gde je provela prethodnih osam godina! Devojčica je u izuzetno lošem fizičkom i psihičkom stanju, prekrivena nekakvim čudnim išaranim zavojima, nekomunikativna i odsutna, ali su roditelji ubeđeni da će vremenom uspeti da dopru do nje, samo kada ona oseti toplinu svog doma, i privikne na oca, majku, brata i novu sestru...

Ono što će svi skupa otkriti nešto kasnije, a što je ključno za ovaj film je da je Katie – zaposednuta, i to na jedan drugačiji način, veoma bizaran i zastrašujući čak i za iskusne gledaoce horor filmova. Ti i takvi gledaoci horora treba da znaju da The Mummy predstavlja kombinaciju stare Mumije, modernog Evil Dead nastavka i klasičnog filma o zaposednutim devojčicama, gde su svi ovi segmenti prilično ravnomerno odmereni, ali u korist onog srednjeg, kao da je Lee Cronin i dalje u brutalnom fazonu Evil Dead Rise, ili možda želi da to i u budućnosti bude njegov autorski trademark. Uglavnom, zaplet koji liči na nekakvu bizarnu i uvrnutu bajku ni za trenutak ne deluje uverljivo ali i te kako stvara pogodno tle za jednu šašavu i bizarnu zabavu koju novi The Mummy emituje. Umesto klasičnog buđenja mumije iz sarkofaga Cronin je u skladu sa važećim standardima savremene filmske industrije svoje delo formulisao kao porodičnu dramu i psihološki horor gde se famozna mumija unosi u dom i na tu najveću nerealnost ovoga filma moraćete da zažmurite na jedno oko. Neverovatno deluje da bi neko pronađen u ovako čudnom, nepoznatom i lošem (kasnije i opasnom) stanju bio prepušten na brigu svojoj porodici. Takođe, pojedine scene u kasnijem toku filma prilično su neubedljive i nerealne (put iz Egipta u Ameriku traje nerealno kratko, a primetno je i potpuno odsustvo nadležnih organa nakon haosa na sahrani).

Ipak, neće vam biti teško da se priviknete na nerealnosti, šašavosti i preterivanja jer ovde bukvalno nema mnogo vremena za predah. Već po samom donošenju Katie u svoj novi dom film uspešno gradi jezivu i klaustrofobičnu atmosferu, potpomognutu time što je u Albuquerqueju definitivno skupa struja pa su sve prostorije u velikoj izolovanoj kući uglavnom slabo osvetljene. U toj i takvoj kući (koja se makar po osvetljenju ne razlikuje mnogo od kovčega u kojem je provela prethodne godine) se savršeno dobro uklopila zaposednuta devojčica koja po dolasku počinje sa sprovodjenjem u delo svoga plana. Ono što na početku deluje kao klasična zaposednutost (odsutnost, agresija prema bližnjima, levitacija, povraćanje čudne tečnosti) veoma brzo prerasta u pravi body horor, gde su živo meso, trulež, mumifikacija i fizička transformacija zaposednutih prikazani veoma uverljivo, neprijatno i uglavnom efektno. Primećujemo da je autor poseban pik imao na gadljive gledaoce kojima je rešio da ogadi poslednji obrok i potencijalno im ga istera napolje na usta: The Mummy gotovo neprestano pokušava (i često uspeva) da bude odvratan, da likove na ekranu prska krvlju, maže bljovotinama, kida im nokte, dere kožu i maltretira ih na mnoge druge načine, što gledaoce pre može da šokira i zgrozi nego uplaši. Film sam po sebi nije previše strašan, pogotovo ne za iskusnog gledaoca, ali čak i takav gledalac neće hladnokrvno ispratiti scenu sečenja noktiju devojčice ili neke kasnije kadrove koji su dostojni jednog Evil Dead sequela.

Nije nam se dopalo što se u ovome povremeno preteruje, pogotovo u kasnijoj fazi filma tokom odavanja pošte pokojnici, kada The Mummy usled preterivanja gotovo da zalazi na teren horor komedije, što ne znamo da li je bio plan autora. Iako film traje čitava 133 minuta voleli bismo da su likovi u njemu nešto dublji i detaljnije prikazani, da se na njihovo slikanje potrošilo nešto više vremena umesto što je autor bez preke potrebe nabacao neke za savremeni horor film standardne teme na relaciji muškarac krivac – žena glava porodice. Tokom uvoda filma nismo se mogli oteti utisku kako bi ovo bilo kudikamo ozbiljnije snimljeno da je nastalo tokom 70-ih i 80-ih godina prošloga veka, kada su za horor filmove angažovani iskusni i cenjeni glumci i kada su horori težili da budu što realniji i potresniji, gotovo na nivou teških drama. U The Mummy vas nijedan glumac na ekranu neće razočarati, pogotovo ne Jack Reynor u ulozi Charlieja Cannona i Natalie Grace koja je odlično maskirana za ulogu jezive Katie... Mračna unutrašnjost kuće i trulež oko klinke uspešno bivaju razbijeni kratkom istragom a onda i kadrovima iz Egipta koji znaju biti vedri i vreli, pogotovo kada se odigravaju u gusto naseljenim gradovima ili vreloj pustinji. Kadrovi iz Egipta deluju vrlo autentično a veliki plus je što su za snimanje angažovani autentični glumci iz tog podneblja.

Mnogi će pomisliti kako je Lee Cronin ponosno stavio svoje ime u naslov filma kako bi se pravio važan, međutim, ovo nije bila njegova ideja već je to predložio legendarni horor producent Jason Blum (Blumhouse). Cronin je priznao da mu je u početku bilo neprijatno zbog toga ali nam se dopalo što je publici jasno stavljeno do znanja da ovo nije nikakav rimejk ili nastavak onih starih i od publike prilično voljenih Mumija već nešto potpuno novo i za neke gledaoce neočekivano. Upravo zbog toga The Mummy 2026 apsolutno ne preporučujemo za gledanje fanovima starijih serijala o mumijama već ga nudimo horor fanovima koji bi ovu gnusnu mumiju trebalo oberučke da zagrle kako bi se ovo u budućnosti pretvorilo u horor serijal.

+ body horor, živo mesto, tečnosti, trulež, mumifikacija i fizička transformacija
+ atmosfera bizarne noćne more; odlična Natalie Grace u ulozi zastrašujuće Katie
+ jedan od retkih završetaka modernih horora gde vidimo moralnu satisfakciju
— povremeno u drugoj fazi sklon preterivanju pa postaje gotovo horor komedija
— nešto slabiji likovi; uvod filma je mogao biti nešto logičniji i verodostojniji
 
Ocena: 7/10