HOROR FILMOVI (I SF)

Ukoliko ste ljubitelj Jurassic Park serijala, ali i filmova 80-ih uopšte, preporučio bih vam The End of Oak Street, film koji sadrži dinosauruse a smešten je u 1982. godinu. Verujem da su samo ove informacije dovoljne da se zainteresujete za film ali morate znati da on poseduje još aduta kojima će opčiniti posmatrače. Nažalost, film na repertoaru ima i neke slabosti standardne za savremenu filmsku produkciju pa svakako ostaje žal što finalni proizvod nije drugačiji a samim tim i bolji...

Kao što rekoh, The End of Oak Street se odigrava početkom 80-ih, a radnja je smeštena u predgrađe grada iz naslova filma. Oak Street je mirno mestašce, koje živi svoj idilični letnji život sve dok jednoga jutra ne nastupi kataklizma, i to kakva. Potpuno nenadano (vidimo samo nekoliko sitnijih nagoveštaja onoga što će uslediti) celo prigradsko naselje biva „prebačeno” u praistorijsko doba i odsečeno od ostatka sveta, bukvalno kao da je na njega pala ona čuvena Kingova kupola! Svi putevi koji vode izvan kvarta su odsečeni (zarasli u pravu prašumu), neki drugi izlazi su odsečeni i bukvalno, i to zjapećom provalijom, a istog trenutka nestaje električne energije i kreće oskudevanje sa hranom. Sve ovo posmatramo kroz perspektivu familije Platt, jedne sasvim prosečne porodice tog doba, majke Denise koja je spisateljica (Anne Hathaway), njenog supruga Grega koji je dostavljač pizze (Ewan McGregor) i njihovo dvoje dece, tinejdžerke Audrey i mlađeg joj brata Briana. Naravno, kakav bi to bio porodični film 80-ih da ova porodica ne poseduje i psa, a kakav bi to „praistorijski” film katastrofe bio da pomenutu porodicu već jutro nakon jezive noći pune čudnih zvukova ne dočeka – Coelophysis lično i personalno, a odmah za njim i mnogo opasniji Allosaurus, najopasniji mesožder ovoga filma!

I sad, Plattovi se moraju ujediniti i udružiti kako bi izbegli predatorske dinosauruse i pronašli način da prežive u novoj realnosti. Naravno, dok to pokušavaju oni će sklapati kockice u vezi situacije koja ih je zadesila a potencijalno će tražiti i nekakvo rešenje... To, opet, neće biti nimalo lako jer opasnosti vrebaju bukvalno na svakom koraku a vremena za predah i razmišljanje gotovo da nema. Opasnost je neprestana, sve veći broj raznih dinosaurusa isplivava na površinu, leševi komšija se gomilaju po ulicama a Plattovi ne mogu da pripreme nikakvu strategiju, iz prostog razloga što nemaju pojma sa kakvim neprijateljem se susreću! Porodica je u kompletnom haosu ali neprestano ima određene ciljeve kojima teži a koji su standardni za ovakav tip filma (pokušavaju da pronađu nedostajućeg člana, da nekome pomognu ili se domognu određene teritorije). Ovo je dobro poznat i uvek uspešan recept za stvaranje velikog broja napetih scena i to je svakako segment u kojem je The End of Oak Street veoma uspešan. Gledalac će poput likova na ekranu imati veoma malo vremena za predah i stratešku analizu situacije te se može prepustiti napetim i dinamičnim kadrovima, akcionim i povremeno brutalnim momentima. Nešto iskusniji gledalac će određeni broj gorepomenutih motivacija centralnih likova pronaći kao veoma nerealan i usiljen ali u situaciji kada hrane i vode ponestaje a drvene kuće baš i ne predstavljaju siguran zaklon razlog za izlazak na čistinu i nije toliko važan.

Ono čime se autor filma izuzetno ponosi a što se meni nije dopalo je da se porodica više od pola filma ne može ujediniti, prvenstveno zbog emotivnog udaljavanja supružnika, koje čak ni silazak dinosaurusa na Zemlju ne može omesti od bračno-emotivnih rasprava i razmirica. Autor je svoj film preživljavanja suviše „osavremenio” porukama koje gledamo u skoro svakom filmu, postavljajući na centralno mesto ženu i njene emocije, istovremeno delimično ili potpuno zanemarujući sve ostale oko sebe, ne samo svog supruga već i zajedničku decu. Stvar je dodatno pogoršana činjenicom da ni za trenutak nije vidljivo gde je gorući problem njenog braka, pa ne mogu a da određene elemente ovog filma ne strpam u savremene trendova u kojima ženska sebičnost izbija na prvo mesto. Uglavnom, umesto da se brinu o preživljavanju, potencijalnoj nabavki oružja ili hrane u obližnjem supermarketu, Greg, a pogotovo Denise zamaraju gledaoca ličnim dramama za koje definitivno nije ni vreme ni mesto. Istovremeno, zbog potrebe da se sve vrti oko Denise i njenog konstantnog nezadovoljstva, Greg je skoro potpuno skrajnut i nedorečen, što je velika šteta jer ga igra uvek odlični Ewan McGregor. Ovo verovatno nije slučajnost, kao što nije slučajnost da u celom predgrađu nema sposobnih muškaraca, jer je The End of Oak Street jedan od onih filmova gde se isključivo žena bori za svoju porodicu i samo ona ima kapacitet da je očuva (sa ili bez muškarca)...

Pomalo iznenađuje što u filmu vidimo tek nekolicinu sporednih likova a čak i kada se pojave na ekranu služe isključivo kao kratkotrajna poveznica između dva događaja, gde uglavnom veoma brzo skončavaju u raljama dinosaurusa, samo kako bi porodica koju imamo u fokusu preživela. Čak i kada se neki od malobrojnih sporednih likova zadrže nešto duže na ekranu (Jeannette) to deluje prilično neprirodno i veštački nakalemljeno, u tolikoj meri da pojavu ove devojčice ocenjujem kao potpuno bespotrebnu. Scenario filma nije uvek najubedljiviji, često stoji na vrlo klimavim nogama, ali cenim da to ljubiteljima jednokratne letnje zabave neće mnogo smetati. Verujem da većina ljudi neće otići u bioskop kako bi gledala kvalitetnu priču već da gleda dinosauruse a oni u The End of Oak Street izgledaju zaista fenomenalno. Budžet ovog filma je očigledno bio dovoljan da se različite vrste dinosaurusa veoma kvalitetno animiraju i da njihova pojava uvek znači spektakl. Primetićete da određene vrste dinosaurusa izgledaju nešto drugačije nego što ste navikli (imaju perje ili krzno), da autor filma u akcionim scenama koristi split-diopter tehniku (gde prednji i zadnji plan ostaju istovremeno u fokusu) a da sve kadrove sa dinosaurusima karakteriše visokokvalitetni CGI i njemu odgovarajući audio dizajn.

Ipak, ukoliko niste pristupili gledanju The End of Oak Street isključivo zarad jednokratne zabave imaćete utisak da ovom filmu nešto nedostaje. Iako je vizuelno ozbiljniji nego što se očekivalo ovaj spoj porodične drame i katastrofe je sadržajno nedovoljno dubok i impresivan, pogotovo kada su u pitanju likovi, njihove motivacije i postupci. Iako je u pitanju definitivno gledljivi letnji (horor) hit koji poseduje prvoklasne animacije njegova priča, likovi i dijalozi kao da više odgovaraju nekakvom B-hororu...

+ izuzetno kvalitetan izgled dinosaurusa
+ nekoliko veoma napetih akcionih scena
+ idilični izgled predgrađa i početna tenzija
— mlaki, generički i nezanimljivi likovi
— bračna drama koja guši; predvidljivost
 
Ocena: 6/10