HOROR FILMOVI (I SF)

Personhood je španski nezavisni naučno-fantastični film koji se, što je danas veoma aktuelno, bavi temom veštačke inteligencije. Ipak, za razliku od većine filmova na temu AI i robota za druženje (companion robota) koje sam opisao na ovoj stranici Personhood nije horor film, već isključivo SF, sa obilnim dodatkom filozofije. Dakle, pre nego što uplovite u vode španskog viđenja AI budućnosti razmislite da li ste pogodna osoba za jedan ovakav filmski materijal...

Radnja filma je smeštena u Španiju (ne brinite, sve je snimljeno na engleskom jeziku) a odigrava se u neodređenoj ali bliskoj budućnosti. Ta budućnost je veoma slična našoj, makar ako je sudeći po kući glavnog junaka, Waylena: njegov dom je relativno bogat i luksuzan ali tehnološki veoma blizak našem dobu. Jedina bitna razlika, koja je i najvažnija po gledaoce filma, jeste to što u pomenutom dobu postoje – androidi na iznajmljivanje. Kao i u drugim sličnim filmovima na ovu temu i ovaj android je u obliku žene, lepe, mlade i poslušne, spremne da sasluša, pomogne, radi kućne poslove a kada padne noć – i da prilegne, gde god i kada god Waylen to želi. Android (ime joj je Gala) je isprogramiran tako da bespogovorno sluša svog šefa, da je uvek zaljubljena u njega i da joj je on centar sveta, bez obzira ko im dolazi u dom, sa koliko osoba ona komunicira i kakvi markantni tipovi joj ulaze u digitalni vidokrug. I to sve ne bi bilo previše čudno (svi znamo takve slučajeve iz naše okoline, je l’) da Waylen nije – invalid. Dobro, čak ni ova situacija nije sasvim nemoguća ali, priznaćete, (pogledajte slike uz ovaj opis) neko ko izgleda kao Gala teško da bi mogao biti toliko zaljubljen u nekoga ko izgleda kao Waylen, makar ukoliko dotični nije multimilioner, i to ne u dinarima. Ali, Gala je isprogramirana upravo na taj način pa nema muškarca koji bi joj odoleo, bez obzira da li zna da je ona robot ili ne...

Bez obzira na to koliko je dugo čeznuo da ostvari emotivni i seksualni kontakt sa nekom ženskom osobom Waylen nije zadovoljan Galom jer se osim suočavanja sa sopstvenim nesigurnostima dodatno razočarava načinom na koji ona funkcioniše. Personhood nije ostvarenje koje svog AI pogonjenog junaka pretvara u ubicu i pretnju svakome ko se nađe između njega i isprogramiranog predmeta obožavanja; ovo je ostvarenje koje u prvi plan stavlja filozofske dileme, da li android može pružiti iskrenu emocionalnu podršku, gde je granica između emocija i programskog koda i može li uopšte postojati ljubav ukoliko jedna strana nije čovek? Da li su emocije stvarne samo kada su upućene drugom ljudskom biću ili su one važeće bez obzira kome su upućene ukoliko ih mi doživljavamo kao stvarne? Waylen pokušava da „dresira” Galu prema svojim željama, trudeći se da stvori idealnu osobu, samo da bi saznao da mu je ta savršenost neuzbudljiva. Kako bude menjao Galu „nabolje” uvideće da ga njena opsesivna „ljubav” i neprestana pažnja umaraju, u tolikoj meri da pribegava nekim alternativnim i „nesavršenim” rešenjima. Dodatni problem nastaje kada u Waylenov dom potpuno nenajavljeno stigne njegov rođeni brat, lik koji je potpuno različit, ali koji odmah baca oko na Galu što stvara dodatni niz problema. 

S obzirom na to da je u pitanju jedno nezavisno ostvarenje od filma Personhood ne možete očekivati neke spektakularne specijalne efekte već se sve bazira na priči i dijalozima, uz stalno analiziranje teme usamljenosti kroz prizmu glavnog junaka. Iako je u pitanju hendikepirani muškarac verujem da će se određeni deo muške populacije poistovetiti sa nekim Waylenovim strahovima, nesigurnostima, odnosima u porodici i dilemama a s obzirom na to da je ovo veoma spor film gledalac ima dovoljno vremena da analizira viđeno i razmišlja skupa sa glavnim likom. Imajući u vidu da je ovo niskobudžetno ostvarenje svet koji vidimo nije u potpunosti razrađen niti futuristički u toj meri da odgovara komercijalnoj upotrebi androida ali to je nešto na šta se morate navići. Ono što će vam definitivno pomoći da lakše „progutate” film je Agathe Levi u ulozi Gale koja je veoma uverljiva u svojim veštačkim pokretima i hladnom izrazu lica. Njena lepota još više dolazi do izražaja zbog kontrasta u odnosu na njenog partnera a film donosi i nekoliko zanimljivih detalja kada je companion robot u pitanju, recimo način na koji se puni njegova baterija a koji je sa današnje tačke gledišta mnogo realniji nego onaj iz Soulm8te. Izbor glavnog glumca je možda mogao biti drugačiji ali je činjenica da osobe poput Elliota Harrisa svakako treba da budu prisutni u današnjim filmovima.

Personhood je specifično ostvarenje koje dobrom delu današnje publike neće biti zanimljivo ali koje će ljubitelji ove tematike prilično ceniti, pogotovo ako imaju strpljenja ka nešto sporijim filozofskim ostvarenjima. Film se umesto na vizuelni spektakl i akciju fokusira na usamljenost u savremenom svetu, kvalitet razmenjenih emocija, međuljudske odnose i etička pitanja o veštačkoj inteligenciji pa ukoliko vas ove teme zanimaju, a ne mrtva tela koje android seje za sobom – slobodno pogledajte ovaj film...

+ tema AI obrađena ne nešto drugačiji način
+ dosta filozofskih, moralnih i etičkih pitanja
+ odlična Agathe Levi u ulozi androida Gale
— svet koji vidimo nije dovoljno razrađen
— mogao je biti nešto kraći i dinamičniji
 
Ocena: 6/10