HOROR FILMOVI (I SF)

Bring Her Back je dugoočekivano ostvarenje braće Philippou, Dannyja i Michaela, širom horor sveta cenjenih zbog hita Talk to Me, po mnogima (ali ne i po nama) jednog od boljih horor filmova prethodne decenije. Mase su čekale sa nestrpljenjem, nestrpljenje je raslo, većina je od filma očekivala da bude Talk to Me 2 (što on nije, jer će se pomenuti film tek pojaviti) a on je po izlasku podelio publiku i gotovo doživeo fijasko na bioskopskim blagajnama...

Ostavićemo po strani šta je uzrok finansijskom podbačaju (možda je i loš tajming uticao da film gotovo jedva povrati uloženo) i preći na radnju filma: u našem fokusu su brat i sestra po imenu Andy i Piper, čiji otac najednom strada pa njih dvoje budući da nisu punoletni moraju neko vreme (tri meseca, koliko starijem Andyju nedostaje do punoletstva) provesti u nekoj hraniteljskoj porodici. Socijalna služba ih nakon analize dodeljuje Lauri, ekscentričnoj sredovečnoj ženi koja je bivši socijalni radnik a koja se trenutno već brine o nemom dečaku po imenu Oliver. Piper prihvata svoju starateljku Lauru, možda jer je mlađa i naivnija, možda jer nije imala majku a možda jer je skoro potpuno slepa dok stariji i temperamentniji Andy od samog početka pokazuje netrpeljivost prema ženi i odmah po dolasku primećuje mnogo stvari koje ne štimaju. Laura, koja je i sama nedavno pretrpela porodičnu tragediju i gubitak deteta, pokazuje veću naklonost ka Piper ali pokazuje i svoj bolesni um koji pokušava da unese seme razdora između veoma bliskih brata i sestre. Andy čeka prvu priliku da Laura ode od kuće kako bi istražio mesto i propratne objekte ali mu ni na kraj pameti nije da se i on i sestra nalaze u središtu zastrašujućeg rituala a da su oboma životi u opasnosti...

Bring Her Back je manje originalan film od svog prethodnika ali i dalje zadržava neke specifičnosti svojstvene svojim autorima. Braća Philippou su jednu standardnu i mnogo puta viđenu priču o zaposedanju i vraćanju iz mrtvih adaptirali na svoj način, ubacujući u događaje ne samo specifičnosti po kojima su poznati već i elemente koji su aktuelni u današnjem horor filmu. Međutim, problem po Bring Her Back je što se ova dva segmenta filma jasno razaznaju a između njih zjapi provalija, što jasno pokazuje na nekoherentnost filma koji ne deluje kao skladna celinu. Da razjasnimo, uz nešto spoilera: centralna priča bavi se tragedijom žene koja je izgubila svoje dete ali ne može da se pomiri sa tim gubitkom, u tolikoj meri da gubi razum i pribegava „ruskim voodoo magijama” kako bi ga povratila iz mrtvih, uz njoj nebitan broj usputnih žrtava razne dobi. Ukoliko posmatramo ovaj segment priče ocenili bismo ga kao već viđenog ali uvek zanimljivog, poučnog i vanvremenskog jer bol koju majka oseća ne poznaje ni vreme ni mesto, samo jačinu i neprolaznost. Stvar koja šteti ovom segmentu filma je užasna predvidljivost jer odmah po dolasku klinaca u hraniteljsku kuću uviđamo kuda sve vodi (između ostalog zbog prologa filma ali i njegovog naziva) pa gledaocu ne preostaje mnogo iznenađenja do odjavne špice, uključujući tu i veoma predvidljivo finale.

Dodatni problem koji postoji sa ovim segmentom je što on u principu nije ni najmanje strašan i što bi on kao takav bio sasvim obična misterija pomešana sa dramom. Toga kao da su bili svesni i sami autori pa su na film pomalo neprirodno „nakalemili” izvesnog Olija, navodno usvojenog nemog klinca o kojem se Laura brine a koji je (naravno, odmah ćete to znati) zaposednut i služi za dalje izvođenje rituala. Oliver uglavnom baulja po kući i okućnici tokom celog filma, ni za trenutak nemajući ideju šta će sa sobom, baš kao što ni autori filma nisu imali ideju šta će s njim: Oli služi isključivo za brutalne, krvave i body horor scene i da nema njega veliko je pitanje da li bi se Bring Her Back uopšte svrstao u horor žanr. Scene brutalnosti koje vidimo, a koje se uglavnom tiču njega, su veoma brutalne, gnusne i mogu biti uznemirujuće ali su isto tako random nabacane i dešavaju se bez velike logike i razloga. Autori su na jadnom klincu izređali kompletan arsenal brutalnih maltretiranja, kasapljenja i sakaćenja, bacajući njegov lik u danas opet popularni body horor. Delu gledalaca će ovo maltretiranje nesretnog Olivera biti sasvim dovoljno da film proglase hororom godine a mi ćemo reći da Bring Her Back svakako ima neugodnih scena za pamćenje ali da je na polju neizvesnosti, jezive atmosfere, emocija i misterije (što su stvari koje cenimo više od neugodnog i bezrazložnog žvakanja noža) ipak neverovatno slab.

Iz nekog razloga autori filma apsolutno nisu sakrili misteriju u vezi glavne junakinje i njenih mračnih namera već sve doznajemo iznenađujuće brzo, gotovo odmah nakon prologa. Očigledno je da priča nije bila stvar na koju su autori stavili akcenat i da su zaključili kako neizvesnost sa šokantnim obrtom nije element na koji će igrati kao na stvar koja je za današnje horor gledaoce prevaziđena. Fokus je stavljen na već pomenuto maltretiranje nemog dečaka ali i na druge gadosti koje se dešavaju tokom celog trajanja filma a koje uključuju upotrebu mokraće, konzumaciju leševa i izbljuvaka, ljubljenje mrtvaca u usta itd. Autori kao da nemaju granice dobrog ukusa kako bi gledaoca uvaljali u svoje bljuvotine, povraćku i splačine a problem predstavlja i što je deo tih scena prilično usiljen i ne deluje uverljivo, poput kadra na sahrani. Time se i ove „horor” scene savršeno dobro uklapaju u neubedljivu celinu koja se tiče priče a koja nijednog trenutka ne deluje dovoljno ubedljivo pa samim tim ni šokantno, potresno i emotivno. Već sam zaplet sa famoznim ruskim VHS kasetama koje Laura premotava po potrebi kao nekakav voodoo priručnik za vaskrsavanje mrtvih deluje prilično glupo i suvišno a treba reći i da film nastavlja trend iz Talk to Me a to je da gledalac ne dobija neke važne detalje koji se tiču centralne priče. Sve je ostavljeno u magli i na samozaključivanje gledalaca, ukoliko ih to uopšte zanima...

Nije sve u filmu sasvim crno, naravno, iako on u konačnici deluje vrlo mračno: ambijent nam se svideo više nego onaj u prethodnom filmu a iako je po svojoj sadržini težak i turoban dešavanja se uglavnom odigravaju po danu. Lokacija je pristojno izabrana i većina filma se dešava u Laurinoj kući koja se nalazi izolovana i udaljena od grada, tik pored šumice što u kompletu sa jesenjom atmosferom dosta dobro izgleda. Čini se da su autori pronašli dobar balans između fokusiranja na lokaciju i stavljanja akcenta na nekolicinu likova a zanimljivo deluje i konstantno insistiranje na elementu kružnice. Svidela nam se hemija u odnosu brata i sestre kao i neki topli detalji koji taj odnos dodatno obogaćiju (grejpfrut). Posebnu pohvalu zaslužuje odličan kasting gde pre svega mislimo na Sally Hawkins u ulozi Laure. Sally uspeva da i pored mušičavog scenarija svoj lik napravi istovremeno i simpatičnim i zastrašujućim, neprestano pružajući odličnu glumu i konstantno balansirajući između manične sreće i depresivnog očaja. Sally je definitivno pružila jednu od najboljih ovogodišnjih horor gluma ali je takođe šteta i što film nije bolji jer bi tako njena rola bila više upamćena i cenjena. Pohvaljujemo i debitantsko pojavljivanje Sore Wong kao Piper, zaista slabovide devojčice, koja pruža hrabru, autentičnu i uverljivu ulogu. Voleli bismo da ovo ne bude njeno prvo i poslednje filmsko pojavljivanje jer za osobe sa invaliditetima svakako ima i mora biti mesta u budućim horor ostvarenjima.

Bring Her Back je svakako film koji se može i treba pogledati ali je i film koji će polarizovati i podeliti gledaoce. Dok će ga jedna polovina proglasiti za horor godine druga će mu subjektivno i objektivno zamerati stvari koje smo naveli u gornjem opisu ali i mnoge druge koje zbog nedostatka prostora nismo. Zbog svih slabosti koje smo uočili film preporučujemo fanovima vizuelnih brutalnosti i body horora te onima koji gledajući film neće postavljati nikakva pitanja a ne onima koji od jednog filmskog ostvarenja traže jasnu i zaokruženu priču sa odgovarajućim finalem.

+ odlične Sally Hawkins kao Laura i Sore Wong kao Piper
+ vizelno efektne brutalnosti i body horor na jadnom Oliju
— veoma predvidljivo odvijanje filma i očekivani preokreti
— skoro sav horor koji vidimo u filmu dešava se jednom liku
— insistiranje na gadostima; gomila nejasnih elemenata priče
 
Ocena: 5/10