HOROR FILMOVI (I SF)

Pojava 28 Years Later, trećeg i najnovijeg dela ovog serijala, predstavlja idealan tajming za repriziranje prethodnih filmova, pogotovo ukoliko ste ih pogledali jako davno, još pre dve decenije... Za one malobrojne koji ne znaju – u pitanju je postapokaliptični britanski horor film koji je po mnogima redefinisao žanr i pokazao da horor publika ne želi samo tinejdžerske slashere koji su tržištem vladali krajem prošlog veka već i nešto mnogo ozbiljnije i brutalnije.

Za razliku od većine filmova na istu ili sličnu temu 28 Days Later pokazuje sam početak smrtonosne pandemije: grupa aktivista za prava životinja provaljuje u jednu laboratoriju i protivno upozorenjima naučnika oslobađa zaraženog i veoma agresivnog šimpanzu. Pomahnitala životinja ih sve brutalno ubija i beži na slobodu, čime se posthumno ostvarila želja boraca, ali po koju cenu: zarazu na Ostrvu više niko ne može da zaustavi i ona će trajati sve do današnjih dana... Film se nastavlja 28 dana kasnije kada posmatramo mladića po imenu Jim, „Glovo” dostavljača koji je nakon udesa bio smešten na lečenje u londonsku bolnicu. Međutim, nakon što se probudio iz jednomesečne kome imao je šta videti: grada i civilizacije koju je ostavio u trenutku kada je na njega naleteo automobil više nema... Grad je potpuno opustošen i devastiran a ljudi žive zabarikadirani i u strahu od većih grupa pobesnelih „zombija” koji u hordama napadaju i brutalno komadaju malobrojne preživele. Jim uspeva da se donekle pribere i pridruži se Seleni i njenom prijatelju u potrazi za sigurnim utočištem. Oni uspevaju da uhvate vojni radio signal koji preživele poziva na sigurnu lokaciju a to im se u tom trenutku čini kao najbolja opcija... Međutim, kako to već obično biva u datim okolnostima, postavlja se pitanje ko je veća zver, da li oni koji su zaraženi smrtonosnim virusom besnila ili ljudi koji su preživeli...

Početak filma će vam delovati vrlo poznato, pogotovo ukoliko ste gledali početak serije The Walking Dead. Oba glavna lika, i Jim i Rick se nalaze u komi, svako zbog svoje povrede, obojica se bude iz kome nakon početka apokalipse i devastacije sveta, a zatim izlaze iz bolnice i doživljavaju šok. Nakon upoznavanja sa postapokaliptičnim svetom i susreta sa prvom preživelom osobom velike sličnosti prestaju (osim što obojica nadalje traže utočište) ali je teško oteti se utisku da je tu neko nekoga prekopirao. Robert Kirkman (tvorac TWD stripa) se kune u majku da je 28 Days Later pogledao neposredno pre puštanja stripa u štampu, dakle suviše kasno da bi mu mogao poslužiti kao inspiracija, a da su sve sličnosti proizvod sasvim slučajne koincidencije. Za razliku od Kirkmana Alex Garland (scenarista ovog filma) je kao uzore za 28 Days Later naveo Night of the Living Dead serijal i knjigu The Day of the Triffids, koju su, čini se, oba autora imala kao inspiraciju. Bilo kako bilo, mi pratimo Jima, britanskog Ricka Grimesa, koji upada iz nevolje u nevolju, servirajući tako gledaocima akciju bez prestanka, ne dozvoljavajući im da predahnu. I zaista, pauze u galopirajućem tempu vidimo samo u retkim trenucima, kada se Jim i Selena pokušavaju zbližiti ali pod teretom eksplozivnih dešavanja to im neće biti nimalo lako...

28 Days Later pokušava da bude revolucionaran u svom žanru i to mu često polazi za rukom. On uvodi brze i agresivne zaražene umesto sporih i po autorima dosadnih zombija koji su dominirali žanrom u prošlosti a takođe, izbačen je i sam termin „zombi” umesto kojeg se koriste termini zaraze i zaraženih što je mnogo savremenije ali i bolje pristaje društvenoj alegoriji koju autori filma pokušavaju plasirati. Ubitačnom tempu ne pomažu samo navedene stvari već i odluka da inkubacija jezivog virusa besnila traje svega nekoliko sekundi, što dramatično skraćuje prostor za planiranje borbe ili bega već nameće promptno spašavanje golog život, odmah i sada. Budžet filma je za ono vreme i za sadržinu koju poseduje bio nešto skromniji ali on definitivno nije uticao na ličnu odluku Dannyja Boylea da se za snimanje koristi miniDV Canon XL1, jedna od prvih digitalnih kamera. Ova kamera je za današnje standarde apsolutno prevaziđena i nedostojna jedne selfi kamere savremenih mobilnih telefona, budući da joj je rezolucija tek 480p kvaliteta, ali je upravo zbog toga ona stvorila zrnastu i prljavu fotografiju kakvu je režiser i želeo. Zbog ovakve kamere nećete naći kopiju filma koja tehnički odgovara današnjim filmskim standardima, čak i ukoliko skinete BluRay kopiju, ali ćete zato gledajući film imati ugođaj kao da posmatrate autentične događaje, pa čak i nekakav postapokaliptični dokumentarac.

U početnim kadrovima 28 Days Later pleni pustim ulicama razrušenog i uglavnom napuštenog glavnog grada: i zaista, London verovatno nikada ranije nije izgledao praznije i jezivije. Druga polovina filma više stavlja akcenat na zaražene ali i na mnogo veće zveri od njih – preostale (naoružane) ljude, efikasno prikazujući slom ljudskog morala, prevashodno u urbanim gradskim okruženjima. Film jaše na 9/11 strahu koji je vladao tih godina, jasno upozoravajući da smo vrlo ranjivi bez obzira na navodnu snagu vojske i druge odbrane, i to ne samo od terorizma već i od raznih vrsta biološkog oružja, pa čak i od nekakvih benignih grupa ljudi, poput ovde viđenih boraca za prava životinja. Kritički se ispituje slom civilizacije ali i na kojim načelima bi se ona trebala podići, što će gledaoca definitivno podstaći da razmišlja o nekim pradavnim vremenima i koje su žrtve tada, recimo, pretrpele žene. U događajima koje posmatramo u filmu korektno su se snašli svi glumci, bez obzira koliku minutažu imaju, iako treba reći da su dva glavna lika, Jim i Selena, mogli biti nešto ubedljiviji i razrađeniji. Pomalo nam je neprirodno delovao Jimov razvoj jer je on od običnog dostavljača za bukvalno jedan dan postao Rambo, a to je put za koji je, recimo, Ricku Grimesu bilo potrebno 5 sezona serije...

28 Days Later je prilično značajan, zanimljiv i kvalitetan „zombi” film koji je podnošljivo izdržao test vremena, ukoliko izuzmemo njegov namerni nekvalitet fotografije. Iako je po tehničkim standardima zastareo po svojoj sadržini, brzini zaraženih te porukama sveprisutne anksioznosti kojima se bavi on je itekako aktuelan, gotovo istovetno kao i u vreme kada se pojavio.

+ atmosfera beznađa i sveprisutnog straha
+ odlično prikazani brzi i agresivni zaraženi
+ teme kojima se film bavi su i dalje aktuelne
— neke nerealne scene; tehničke slabosti
— vojnici su dosta karikaturalno naslikani
 
Ocena: 7/10