Više o seriji: https://www.imdb.com/title/tt33332385/
Serija Widow's Bay je jedan od najvećih ovogodišnjih serijskih hitova i naslov za koji su čuli čak i oni koji ne prate isključivo horor naslove. Osim jake promocije po medijima i društvenim mrežama, i činjenice da se serija pojavila na sve popularnijoj platformi Apple TV (koja je odnedavno dostupna i na domaćem tržištu), uspehu serije je osim njenog kvaliteta doprinelo i to što je na nedavnom Emmy Awards dobila čak 14 nagrada! Nakon ovako velikog uspeha, što je nesumnjivo doprinelo i odgovarajućoj zaradi matičnoj kompaniji, nije nikakvo iznenađenje da je odmah najavljena i druga sezona...
Radnja Widow's Bay je takva da će vas već sam početak prikovati uz ekran: kompletna dešavanja su smeštena na jedno omanje ostrvo po kojem je serija i dobila naziv, a koje se nalazi dovoljno daleko od obala Nove Engleske da je život na njemu veoma izolovan. Osim nedostatka mobilnog i internet signala život stanovnika krase i retki odlasci na kopno pa je njihova svakodnevnica vrlo jednolična i usporena, nalik nekim davnim vremenima. Nekoliko stotina meštana se veoma dobro poznaje i jasno deli na starosedeoce i došljake a većina se tokom dana bavi ribolovom dok se s večeri okupljaju u lokalnom pabu. Gradić vodi ambiciozni gradonačelnik Tom Loftis, koji nije rođen na ostrvu, a na svoju funkciju je došao samo zato što niko drugi nije hteo. Loftis planira da od uspavanog ostrva napravi poželjnu turističku destinaciju, što, naravno, neće biti nimalo lako, ne samo zbog gradonačelnikovog neostrvskog porekla i činjenice da nad stanovnicima nema ama baš nikakav autoritet, već i zbog tragičnog istorijata gradića, koji seže duboko u prošlost. Naime, baš poput mnogih američkih mestašceta, i Widow's Bay ima mračan istorijat zbog kojeg kao da je trajno okovan: još pre više vekova, u vreme nastanka gradića, dogodilo se veliko prokletstvo zbog kojeg je nad glavama žitelja sve do današnjih dana nadvijen zlokobni oblak koji povremeno ispaljuje smrtonosne munje...
Te „munje“ mestimično pogađaju ostrvo u nepravilnim razmacima i u raznim oblicima, često uz nevine žrtve, a uvod serije nas postepeno upoznaje sa njima. Ovako osmišljen uvod je definitivno zanimljiv ali neprirodno dugačak budući da nas svaka naredna epizoda upoznaje sa novim „oblikom“ prokletstva, koje se ogleda u nekakvoj jezivoj i neobjašnjivoj pojavi. Prva epizoda prikazuje kako se na ostrvo spušta smrtonosna magla a iz nje izlazi još smrtonosnija pojava, u drugoj epizodi gledamo kako oživljava stara ribarska legenda o jezivoj prikazi, a zatim i oživljavanje urbane legende u klovnu ubici u ukletom lokalnom hotelu. A to je samo početak... Prva polovina serije donosi razne uklete, demonske i paranormalne situacije koje deluju prilično nabacano i nepovezano ali nakon pete epizode, i ključnog povratka u daleku prošlost, sve dobija nekakvu svrhu i (uglavnom se) sklapa u jednu skladnu celinu. Ipak, ostaje mala zamerka da ovako ispričana serija, gde u prve četiri epizode (ali i kasnije) svaka deluje kao zaseban događaj i obrađuje pojavu nevezanu za ono što se do tada događalo, deluje veoma nekoherentno, poput nekakve antologije, a ne materijala koji poseduje jednu centralnu nit koju gledalac prati od početka do finala. Neiskusnim gledaocima ovakav način pripovedanja može delovati prilično konfuzno ali je i to jedan od razloga zašto je Widow's Bay pogodan za repriziranja.
Pojedinačni prikazi raznih prokletstava i lokalnih urbanih legendi mogu se posmatrati i kao omaž čuvenim predstavnicima horor žanra a u ovoj seriji ćete definitivno primetiti elemente iz, recimo, The Fog, The Shining, Jaws, Halloween, It, The Witch... Zadovoljstvo je gledati brojne detalje koji ovde ne deluju preslikano, reciklirano ili ubačeno jer autori nisu imali ideja, već su postojeće ideje obradili na potpuno svež način, poput urnebesnog završetka kasnije slasher epizode koja (konačno) pruža završetak kakav smo oduvek želeli i koji stavlja tačku na snimanja svih narednih sequela. Sve te dijametralno različite elemente definitivno nije bilo lako scenaristički uklopiti, pogotovo kada imamo u vidu da se epizode osim po sadržini, tempu, glumačkoj postavi i lokaciji razlikuju i po žanrovima. I ovo poslednje može biti kamen spoticanja za pojedine gledaoce jer za uživanje u Widow's Bay morate biti otvoreni za razne horor podžanrove, počevši od paranormalnog horora, preko istorijskog pa do čistokrvnog slashera. Veoma je pohvalno što nijedan od pomenutih žanrova nije promašen ili urađen slabo, već je sve na visokom nivou i serija nijednog trenutka ne deluje kao otaljana, čak naprotiv. Svaki trenutak je na veoma visokom nivou, jasno pokazujući da su autori serije definitivno znali šta rade i da su sposobni za stvaranje raznolikog horor materijala. Ostaje nam samo da sačekamo drugu sezonu i vidimo na koja horor „područja“ će se serija raširiti...
Već od uvodnih kadrova i upoznavanja sa glavnim junacima postaće vam jasno kako serija predstavlja vrhunski balans horora i ekscentrične komedije. Svaku pojedinačnu epizodu krase efektni horor kadrovi koji su snimljeni na visokom nivou i u kojima možemo videti odlične specijalne efekte. Pretpostavljam da je za snimanje horor scena upotrebljena određena doza kompjuterskih animacija ali sve deluje prilično autentično, kao da gledamo stare dobre praktične efekte. Ruralni ambijent ostrva itekako pogoduje stvaranju jezive atmosfere budući da sadrži pregršt lokacija na kojima bi se komotno mogli snimiti celovečernji horor filmovi... U određenim fazama sezone jezivi događaji se odigravaju u samom gradiću i njegovoj okolini, ali i u starom ukletom hotelu koji je sagrađen na periferiji, na pustom i mračnom šumskom puteljku, u svetioniku tokom jake oluje, u drevnim katakombama sagrađenim ispod grada, a onda i na negostoljubivoj pučini okeana, u dve vremenske linije. Gotovo neprestano gledalac ima osećaj odsečenosti zajednice od ostatka sveta i može uživati u učmaloj atmosferi ostrva koje je okruženo morem, maglom i lokalnim legendama. Prosto se ne možemo odlučiti da li žitelje više ograničava uzburkana hladna morska pučina, smrtnosna magla koja sa te pučine dolazi ili sujeverje i mračna prošlost ostrva...
A onda je tu i komedija. Komični elementi nisu mnogobrojni, i autori nisu upali u zamku da ama baš svaki kadar natrpaju gegovima koji bi u kasnijoj fazi postali nesmešni ili usiljeni. Widow's Bay ne pokušava da svaki događaj načini komičnim ali se groteskne situacije ponavljaju a neprijatne sve više pojačavaju. Najviše komičnih momenata dolazi od gradonačelnika lično, uglavnom zbog njegovog karaktera, koji apsolutno ne odgovara funkciji koju obavlja, ali i zbog njegovog skepticizma u vezi lokalnog sujeverja. Upravo zbog ovog poslednjeg on upada u niz jezivih situacija koje neprestano balansiraju između horora, komedije i neprijatnosti a najurnebesnija je ona koja se desila tokom jedne veoma konfuzne noći, kada se nagutao famoznih pečurki za halucinacije. Humor koji vidimo je precizno doziran, nikada ne nadjačava horor i misteriju i nikada od serije ne pravi neozbiljan ili banalan materijal, bez obzira što je povremeno na samoj granici. Često je na granici i da pretera, ali to nikada ne čini, jasno pokazujući da su autori scenarija itekako znali šta rade, nikada ne nudeći vulgarne štosove, iako se oni ponekad tiču seksa. Humor koji vidimo je uglavnom pritajen, deluje ispod površine i vreba iz prikrajka u duhovitim replikama, opaskama i detaljima, pa stoga mislim da se može okarakterisati rečju – inteligentan. Stoga, ukoliko ste navikli na savremene (horor) komedije u kojima dominiraju toilet humor i štosevi u vezi polnih organa – znajte da ovde toga nećete naći...
Bizarni humor nije rezervisan isključivo za Toma Loftisa već i za nekoliko sporednijih karaktera, pre svih za Dalea, smotanog šerifovog službenika koji se ne pojavljuje mnogo ali maksimalno koristi svoju minutažu, i Rosemary, vremešnu istoričarku koja je takođe zaposlena u gradonačelnikovoj kancelariji. Osim što je službenica, Rosemary je i lokalna istoričarka zbog čega je glavni akter ne samo najurnebesnije scene ove serije već i kompletne ovogodišnje horor sezone (čitanje porodičnog stabla meštana). Iako ne poseduje preveliku minutažu neke njene izjave su već postale viralne (“Dead baby. Dead baby. Lesbian.“), baš kao i replike sa Patricijom (“I have my qualms.“). Patricija je pravo otkrovenje Widow's Bay i meni apsolutno najdraži lik, simpatičniji čak i od povremeno urnebesnog gradonačelnika. Iako u početku deluje kao sporedni karakter ona vremenom postaje mnogo značajnija nego što bi se dalo očekivati a njena neobičnost, socijalna nespretnost, usamljenost i potreba za prihvatanjem kulminiraju u epizodi Beach Reads, u kojoj je ona glavni akter dok pokušava da napravi punč zabavu i postane voljena i cenjena, nešto za čim već duže vremena čezne. Beach Reads nije samo najbolja epizoda Widow's Bay već i nešto najoriginalnije i najkvalitetnije što možete pogledati ove godine u horor žanru. Pomenuta epizoda svakako zaslužuje da se reprizira i obrati pažnja na neke detalje (ime pisca famozne knjige) pa sam je i sam pogledao tri puta pre nego što sam nastavio dalje sa serijom...
S druge strane, Patricija u nekim trenucima pokazuje iznenađujuću hrabrost (slasher epizoda u kojoj je ona takođe centralni karakter) a poseduje i zanimljivu prošlost koja u seriji nije prikazana već se samo spominje. I zbog te prošlosti i zbog njenog specifičnog karaktera mislim da je zaslužila da dobije veću minutažu u narednoj sezoni a, zašto da ne, i svoj spin off... Patriciju je odlično odigrala Kate O'Flynn, koja je definitivno zaslužila svoj Emmy, ali se ona samo dobro uklapa u inače odličnu glumačku postavu u kojoj niko ne štrči i svi su odlično odradili svoje role. Bez obzira koliko se neki lik malo pojavljuje na ekranu pružiće odličnu glumu i neke duhovite replike, poput šerifa (“...what the fuck are you doing?“). Jedini lik koji mi nije bio zanimljiv je Loftisov sin, koji je ovde valjda ubačen samo zbog toga da serija poseduje i taj tinejdžerski element. Takođe, priča o Loftisovoj supruzi deluje kao suvišna ili makar nedovoljno dobro uklopljena u celinu. Iz vizuelne celine, a svakako i vremenske, iskače epizoda Our History, koju je režirao čuveni Ti West (X, Pearl, MaXXXine), reklo bi se najsposobnije ime koje je moglo snimiti jedan istorijski horor. Ova epizoda se odigrava u trenutku nastajanja gradića a karakterišu je veoma kvalitetno urađeni ambijenti i kostimi, kao i sumorna atmosfera, apsolutno lišena komedije koja je prisutna u ostalim epizodama. Možda zbog toga, ili zbog nečeg drugog, Our History je nepravedno potcenjena epizoda.
Widow's Bay je veoma zanimljiva serija za ljubitelje horora, ne samo zbog svoje lokacije i natprirodnih pojava kojima se bavi, već i zbog originalne konstrukcije i kvalitetnog scenarija. Ukoliko ste otvoreni ka horor komedijama ovo je serija koju bukvalno morate pogledati a ukoliko vam se dopadne postoji šansa da je reprizirate više puta. Nama kojima se Widow's Bay svideo ne preostaje ništa drugo nego da čekamo na drugu sezonu, uz određenu bojazan, jer je prva sezona zaista visoko postavila lestvicu kvaliteta.
0 comments:
Post a Comment