HOROR FILMOVI (I SF)

Dead City je prvi od tri novija TWD spinoffa koji se pojavio na tržištu (druga dva su The Walking Dead: Daryl Dixon i The Walking Dead: The Ones Who Live). Datum izlaska je možda slučajan (jer je naprosto prvi snimljen), možda logičan (jer su drugi spinoffovi spektakularniji i skuplji), eventualno dogovoren (pravilno raspoređen izlazak svih pomenutih serija kako se gledaoci ne bi bombardovali a serije „ugušile“) a možda je i iznuđen jer je najslabije produciran (ovo poslednje ćemo proveriti čim pogledamo preostale dogodovštine Daryla Dixona, Ricka i Michonne Grimesa)...

Uglavnom, The Walking Dead: Dead City se na opšte oduševljenje preostalih TWD fanova pojavila 18. juna prošle godine a činilo ju je za TWD univerzum standardnih 6 debitantskih epizoda. Odmah nakon izlaska pobrala je hvalospeve gledalaca i kritičara pa je nedugo nakon emitovanja šeste i finalne epizode prve sezone najavljeno snimanje druge, za koju očekujemo da će biti makar duplo duža... Kao što već svi dobro znate u fokusu Dead City su Maggie i Negan, naši stari znanci i dugogodišnji neprijatelji jer među njima stoji nepremostiva barijera Glenovog brutalnog ubistva, definitivno najbrutalnijeg i najmučnijeg trenutka u matičnoj seriji, još dok je Negan bio najveći i nepobedivi antagonista. Dead City se hronološki nastavlja na originalni The Walking Dead ali otpočinje nakon određenog broja godina tokom kojih se štošta izdešavalo... Gledaoci, naravno, sve to ne vide ali neke stvari doznaju na kašičicu u kasnijim epizodama i to kroz međusobna kazivanja dvoje glavnih protagonista. Stvar je u tome da su Maggie i Negan napustili Commonwealth i Hilltop (koji je spaljen tokom napada Whisperersa) i krenuli dalje u život...

Maggie se sa svojim sinom i grupom preživelih nastanila u „novom Hilltopu“ koji se sada naziva Bricks, dakle ciglana, i živela relativno mirno poštujući novog lidera na terenu, izvesnog Hrvata (The Croat). Kako „dobri stari običaji“ u postapokaliptičnom svetu nalažu komuna mu je redovno isplaćivala danak u žitu i ostalim namirnicama kako bi ih ovaj ostavio u životu ali onda je „cena naglo poskupela“ i dotični zlikovac je sa sobom odveo malog Hershela, sada tinejdžera. Maggie mora kako zna i ume otići u rezidenciju Hrvata i njegove ekipe koja se nalazi preko velike reke, u potpuno devastiranom Manhattanu, lokaciji koja je prva bombardovana u početku apokalipse i koja je rušenjem svih mostova ostala potpuno nenaseljena i odsečena od sveta. Za jednu tako opasnu i skoro samoubilačku misiju potreban joj je prekaljeni vuk, iskusni lisac i sposobni partner pa ona silom prilika pronalazi svog starog neprijatelja – Negana, koji konstantno beži od zakona jer se zbog zaštite svoje supruge sukobio sa rendžerima Novog Babilona. Shvatajući da nema mnogo prostora za manevar jer su mu naoružani šerifi za vratom on pristaje da pomogne Maggie te se oboje čamcem otiskuju u mračni, klaustrofobični i veoma opasni Manhattan...

Kada kažemo mračni – zaista to i mislimo. Ovaj potpuno mrtvi grad, baš kao što i naslov serije kaže, kao da je potpuno utonuo u mrak i kao da u njemu nikada ne sviće zora. Naši junaci bauljaju mračnim ulicama koje su okružene polusrušenim neboderima koji sprečavaju i ono malo mesečine da obasja puteve prekrivene raznoraznim opasnostima. Sve deluje tmurno, depresivno i bezizlazno i nijedan ton serije ni za sekundu ne daje naznaku da će se bilo šta promeniti u doglednoj ili dužoj budućnosti... Autori serije su svakako namerno izabrali mračne i plavičaste kolorite kako bi nam jasno stavili do znanja kakva je budućnost koja nas očekuje ali i kako bi ovu seriju vizuelno distancirali od originalne, koja je uglavnom bila vedrijih, šumskih tonova. Ukoliko ste pogledali poslednju sezonu serije The Walking Dead onda vizuelni identitet Dead City možete uporediti sa dve uvodne Acheron epizode, koje se odigravaju u zakrčenom klaustrofobičnom i memljivom metrou. S druge strane, ma koliko ambijent tamnog Manhattana ne bio privlačan i ugodan oku treba reći da nema crnila koje je tipično za moderne horor filmove: ovde je sve savršeno vidljivo i nijednog trenutka nećete čkiljiti da razaznate senke koje se pomeraju u uglovima prostorija ili ulazima u mračne zgrade...

Radnja serije ne pruža velika iznenađenja iskusnijem gledaocu ove franšize jer se sve dešava potpuno očekivano: naši junaci moraju preći put od tačke A do tačke B, na ciljnoj destinaciji likvidirati glavnog negativca ali zatim otkrivaju da to nije sve i da se iza famoznog čoveka bez uha krije ne samo dublja priča već i mnogo jača organizacija. Da sve ne bude lako tu su i rendžeri Novog Babilona koji ne odustaju da uhite ili likvidiraju Negana a tu su i druge podrazumevane skupine preživelih na koje će naš dvojac nailaziti, kako one dobre tako i one koji ih žele skratiti za glavu, zbog resursa ili zadovoljstva radi. Dakle, sve ono što vidimo u Dead City već smo na neki način videli u originalnoj seriji ili njenim spinoffovima pa na tom polju nema nikakvih originalnosti ili većih iznenađenja. Druga strana medalje je da ono što posmatramo deluje dovoljno uverljivo i zanimljivo, da je ambijent dovoljno opasan, nelagodan pa i klaustrofobičan i da će vam serija, makar ukoliko ste preostali TWD fan, svakako biti zanimljiva, tim pre što nije previše dugačka. A da je mogla biti bolja u nekim aspektima – svakako je mogla...

Evo šta nam se nakon dva uzastopna gledanja nije dopalo. Iako je ovo serija bazirana na dva voljena i cenjena lika koja imaju veoma dugačak staž u TWD nisu oba zamišljena ili prezentovana zadovoljavajuće a tu pre svega mislimo na Maggie. Iz nepoznatih razloga ona je kao lik nazadovala pa je od simpatičnog i temperametnog devojčurka koji ne zaklapa usta, preko dominantne i autoritativne vođe komune postala sebična i zatvorena osoba koja uglavnom ne progovara. Naravno da je moguće da se osobe menjaju, pogotovo u svetu u kojem ona živi i nakon svih tragedija koje je doživela (Maggie je lik u seriji koji je doživeo najveće gubitke) ali je činjenica da nije zanimljiva kao ranije i da ovom sezonom neće zadovoljiti stare fanove a kamoli pridobiti nove. Maggie uglavnom ćuti, ne učestvuje u razgovorima, trudi se da sve radi na svoju ruku a kada je kamera zumira uglavnom izbečeno i šokirano posmatra svet oko sebe ili sagovornika, ne trudeći se da ga udostoji čak ni „darylovski“ svedenim rečenicama. Nismo se mogli oteti utisku da je njen lik dosta nazadovao i da nije na nivou iz originalne serije.

Sa druge strane, Negan je ono zbog čega ćete gledati ovu seriju budući da je on gotovo istovetno kvalitetan i zanimljiv kao u TWD pa se gledalac može uživeti u priču i poverovati da je to onaj isti lik kojeg smo gledali u prethodnih pet sezona. Negan i dalje ne zaklapa svoja usta, i dalje je spreman na sve, i dalje konstantno balansira na granici između pozitivca i negativca a tu su i neki zanimljivi detalji i flashback kadrovi koji se tiču njegove prošlosti. Opet imamo prilike da ga za trenutak gledamo kao vođu Sanctuaryja, tu je i neizbežni Simon, a tu su i neki susreti koji u novom dubu vraćaju onog starog Negana, kojeg su se plašili i gledaoci i žitelji Kingdoma, Hilltopa, Alexandrije i Oceansidea. Taj i takav Negan je dobro povezan sa glavnim negativcem ove sezone, osmišljen je neki zajednički istorijat koji može da pije vodu, a osmišljene su i neke niti priče koje idu dalje od šeste epizode, čime se svakako stvorilo plodno tle za nekoliko budućih sezona koje će biti snimljene ukoliko naredna bude gledana. Lično bismo voleli da se ekipa nekako iskobelja iz sumornog mračnog grada ali pretpostavljamo da će i naredna dešavanja biti osuđena na Manhattan, makar u još jednoj sezoni.

Još jedna stvar koja nam se nije dopala su nešto slabiji sporedni likovi. Ovo se ne odnosi na Hrvata, kojeg odlično igra Željko Ivanek, već na one ljude koje naši junaci usputno sreću na svom putu. Osim traumatizovane devojčice o kojoj se Negan brine ovde nema apsolutno nijednog sporednog lika za kojeg biste brinuli ili kojeg će vam biti žao kada brutalno skonča. Svi su samo topovsko meso, prilično bezlično i kratkotrajno i bukvalno nijedan vam neće ostati u sećanju ili izazvati ikakvu emociju. Stvar sa sporednim likovima je svakako mogla biti bolja i kvalitetnije izvedena ali je činjenica da su po ovome karakteristične i poslednje sezone matične serije. Neki momenti su nam delovali kao prilično zbrzani, što možemo pripisati i ograničenom broju epizoda prve sezone, dok su nam neke scene eksterijera delovale suviše animirano, recimo vožnje automobila. U nekoliko kadrova je primetan mali budžet, poput vožnje u ambulantnim kolima, pa serija tada deluje kao niskobudžetni film koji je sniman u Rumuniji. Ipak, vizuelni kvalitet je uglavnom na zadovoljavajućem nivou, sa kvalitetnim animacijama razorenog grada i odličnim izgledom zombija na koje naši junaci nailaze.

Na polju zombija vidimo i jedan od originalnijih momenata u seriji (proizvodnja goriva) ali se TWD serije odavno ne gledaju zbog (većih) originalnosti nego zbog dodatnog proširivanja priče koja tvrdokornim fanovima uvek prija i nikada im neće dosaditi. Kao upravo takvom fanu, koji je sve TWD serije pogledao više puta, ocenjujemo The Walking Dead: Dead City pozitivnom ocenom i preporučujemo je svim onim gledaocima kojima su se dopale poslednje sezone matične serije. A od Negana i Maggie svakako mnogo više očekujemo u narednoj Dead City sezoni...