Više o seriji: https://www.imdb.com/title/tt10970552/
The Haunting of Bly Manor je druga serija Mikea Flanagana a istovremeno i drugi član njegovog (za sada nedovršenog) The Haunting anthology serijala. Serija je objavljena 9. oktobra 2020. godine, sastavljena je od 9 epizoda a iako je postigla određenu gledanost ostala je u senci prethodnog dela istog autora koje važi za priznatije i cenjenije... Ipak, nakon gledanja The Prokletstva Bly Imanja mišljenja smo da je u pitanju gotovo podjednako kvalitetno i zanimljivo serijsko delo...
Za početak treba reći kako je ova serija adaptacija novele iz 1898. godine pod imenom The Turn of the Screw od Henryja Jamesa. Reč „adaptacija“ ovde shvatite uslovno jer Flanagan po svom starom dobrom običaju minimalno koristi pisano/filmsko delo koje obrađuje, uzimajući ga isključivo kao osnovu zapleta, servirajući nam nakon toga priču koja je po mnogim elementima karakteristična i specifična za njegov serijski opus. Flanagan pripoveda Okretaj zavrtnja na jedan drugačiji način, dodatno proširujući i obogaćujući originalni materijal. Međutim, ukoliko ste nedavno pogledali od kritike i fanova odbačeni The Turning zaplet će vam ovde biti više nego poznat: Dani Clayton (Victoria Pedretti) aplicira za poziciju dadilje devojčici i dečaku koji nakon smrti roditelja (ali i smrti prethodne dadilje) žive na udaljenom Bly imanju, u velikom i starom dvorcu... Na imanju već postoji dugogodišnja posluga (domar, kuvarica, baštovanka) a Dani će maloj Flori i nešto starijem Milesu biti učiteljica i vaspitačica. Posluga je dobro prihvata, deca još bolje ali ona odmah po dolasku uviđa da se klinci često ponašaju čudno, kao da vide nečije prisustvo. Još važnije, Dani vremenom postaje sigurna da je staro i ogromno zdanje definitivno zaposednuto...
Dobro, ovo je ekstremno skraćeno i uopšteno prepričavanje zapleta, budući da on traje nekoliko epizoda i ide kako u širinu tako i u dubinu. Imamo priliku da upoznamo desetak likova koji se nalaze u Bly Manoru (i van njega), da u samom startu procenjujemo njihove karaktere a kasnije se i upoznamo sa njihovim istorijatima te shvatimo gde se nalazi njihova pozicija u celoj toj priči. Centralna priča se ne dešava u sadašnjosti jer sve doznajemo iz kazivanja vremešne gospođe koju upoznajemo u uvodu prve epizode. Kakve ova gospođa ima veze sa svim onim što će se dešavati na Bly imanju možemo veoma lako zaključiti, što nikako ne umanjuje efektnost serije ali i samog načina pripovedanja, koji je usporen ali uglavnom hronološki (makar je takav do raspleta). Povremeno slušamo istu gospođu u formi naratora a njen setni glas daje poseban pečat celom doživljaju i diže ga na jedan poseban nivo, povremeno i posebniji od gore već pominjene prve serije istog autora. U ulozi pomenutog pripovedača je Carla Gugino, standardni član Flanaganove glumačke postave, i osoba koja samo naizgled ima sporednu ulogu u ovom projektu. Lično nam je Carla dala pečat ovoj seriji, gotovo isti kao i Victoria Pedretti u glavnoj ulozi.
Pečat seriji svakako daje i specifičan usporeni tempo koji će biti veoma prepoznatljiv svakom ljubitelju serija istog autora. Specifično je i to što on u nekim delovima svog dela ide suviše u dubinu, čineći da The Haunting of Bly Manor ne bude sasvim razumljiv ama baš svakom gledaocu. Tu pre svega mislimo na poslednje epizode, kada radnja ide u nekoliko niti, kada upada u svojevrsnu petlju i više puta se iznova ponavlja, bacajući svoje likove u svetove u kojima se nikada nisu nalazili a u kojima bi se mogli naći, samo da je prošlost bila drugačija. Iako u nekim momentima deluje konfuzno zapravo je sve vrlo lako sklopiti u jednu celinu, mnogo lakše od Hill Housea, pogotovo jer je autor određene tragove razbacao diljem prvih epizoda a oni neće promaći iskusnijem oku vremešnog posmatrača... Ne mislimo da je ovo veliki problem, pogotovo ne propust, ali je činjenica da zbog nekih detalja u prvim epizodama šokantni rasplet nije toliko potresan koliko je mogao biti. S druge strane, finale serije šokantnost nadoknađuje emocijama pa završetak ove serije ocenjujemo kao mnogo tužnije od prethodne. Ukoliko vam tokom poslednjih kadrova zasuze oči znajte da definitivno niste jedini...
Mnogima se ova ljubavna priča neće dopasti ali hej – stigla su neka nova vremena i mi svakako podržavamo svaku ljubav ukoliko je iskrena... U toj i takvoj priči su se odlično snašle Pedrettijeva i Amelia Eve a ukoliko vam se učini da su vam neke face ovde poznate znajte da se kod Flanagana pola glumačke postave ponavlja iz projekta u projekat i to je njegov sada već prepoznatljivi pečat. Ima ovde i novih glumaca koje do sada nismo gledali u njegovim filmovima i serijama a ono što je najbitnije je da su svi vrlo kvalitetno odigrali dodeljene im role pa se definitivno može reći kako je kod Flanagana casting vrhunski i da se njemu posvećuje mnogo pažnje. To se najbolje vidi po ulozi dvoje klinaca, pre svega po maloj Ameliji Bea Smith u ulozi Flore čije presimpatično „perfectly splendid“ se ponavlja iznova i iznova da nikada ne dosadi... Ne bi bilo fer preskočiti i druge režisere koji su radili na ovoj seriji (Mike Flanagan je lično režirao samo prvu epizodu) a njihova imena su Ciaran Foy (Eli), Liam Gavin (A Dark Song), Yolanda Ramke & Ben Howling (Cargo), Axelle Carolyn (Soulmate) i E.L. Katz (Cheap Thrills).
Takođe, ono što iznenađuje je što svaku epizodu scenaristički potpisuje drugi autor ali se to u konačnici ne primećuje jer kompletna serija (sa izuzetkom pretposlednje epizode koja vremenski, lokacijski, akterski i vizuelno odudara od ostatka) deluje veoma koherentno i skladno. Jedna od većih razlika koju primećujemo u odnosu na The Haunting of Hill House je što je ova serija manje strašna. Nije da ovde nema scena koje će vas isprepadati ali je njihov broj upadljivo manji nego u prethodnoj. Ni žanr nije potpuno isti pa The Haunting of Bly Manor svrstavamo u žanr ljubavne priče sa duhovima. Radnja koju pratimo u „sadašnjosti“ je smeštena u 1987. godinu i možemo reći da su kostimografi pošteno dočarali taj vremenski period koji ćete prvenstveno uočavati po specifičnoj frizuri i zastareloj garderobi glavne akterke. Uz auto park koji datira iz tog doba nema previše prilika za zapažanja grešaka, naprosto jer je celo Bly zdanje veoma staro i retro, čak i za taj vremenski period. Ovde jedva da ima običnih telefona a od ostalih tehnologija tog vremena nema ni traga ni glasa...
Povremeno, a kako se bliži svom raspletu, serija zalazi u još dalju prošlost, prvenstveno u detinjstvo centralnih klinaca, dakle u period pre porodične tragedije, a zatim se vraća još dalje u istoriju, prateći neke od prethodnih stanara Bly zdanja čije uramljene slike vise u centralnom holu iznad stepeništa. Priča o dve potpuno različite sestre koje su se zaljubile u istog muškarca ispričana je u formi kompletne epizode a ono što ovde vidimo uglavnom objašnjava zašto je staro zdanje i dalje „nastanjeno“, te zašto se neke duše i nakon toliko godina ne mogu smiriti... Priča o Violi i Perditi vas definitivno neće ostaviti ravnodušnim pa stoga ne čudi da je ova teška i emotivna porodična priča puna jeze, besa i osvete na mnoge gledaoce ostavila najjači utisak te je verovatno s pravom proglašavaju za najbolju epizodu u kompletnom The Haunting of Bly Manor. Ništa od ovoga ne bi bilo moguće da nije uvek odlične Kate Siegel, koju ovde pronalazimo u potpuno drugačijoj roli od očekivane, ali koja se opet odlično snašla. Jeste da Kate uloge kod svog supruga Mikea dobija preko veze ali je u pitanju zaista odlična glumica i na pomenutu protekciju nemamo ama baš nikakvu zamerku.
Pomenuta epizoda je kompletno urađena u crno-beloj tehnici, što joj daje odgovarajući retro izgled, a jedina sitnija zamerka je što nije provučena kroz neki ne-digitalni filter, čime bi dobila još zastareliji retro ton. Za ovu epizodu Flanagan je iskoristio takođe Henry Jamesovu priču The Romance of Certain Old Clothes a to nije jedina priča istog autora koju možemo prepoznati u ovoj seriji. Obično ne bismo pohvalili miksovanje više različitih pisanih dela u jedno filmsko ali ovde je to izvedeno uspešno pa one koji nisu upoznati sa bibliografijom pomenutog pisca svakako može potaknuti da do tih dela dođu i lično ih pročitaju. Definitivno je jasno kako je u pitanju Flanaganova posveta čuvenom piscu a takođe je kristalno jasno da je svoj rad uradio više nego pristojno, zadržavajući visoku lestvicu standarda koje je postavio sa The Haunting of Hill House. Ukoliko vam se prva svidela nemate razloga i dalje odlagati gledanje The Haunting of Bly Manor jer ona to definitivno ne zaslužuje.
0 comments:
Post a Comment