HOROR FILMOVI (I SF)

Shelby Oaks je debitantski film Chrisa Stuckmanna, lika koji je dobro poznat svakome ko prati recenzije horor filmova na Youtubeu. Da ne bude kako je samo sedeo i kritikovao (i snimao i zarađivao na tome) Chris je došao na ideju da uradi nešto što niko od njegovih kolega nije – pokrenuo je Kickstarteru kampanju i sakupio 1,39 miliona $, što je svojevrsni rekord kada su u pitanju finansiranja horora na toj platformi, a zatim doniranim mu novcem snimio Shelby Oaks...

Ipak, i pored pozamašne sume novca koju je prikupio nije sve teklo potpuno glatko a definitivno ni brzo. Kompletan posao se otegnuo na čak pet godina a snimanje filma je odlagano nekoliko puta, iz različitih razloga. Nakon što je snimljen komletan materijal prava za prikazivanje filma je dobio Neon ali je zahtevao dodatna tri dana snimanja kako bi se uz još veći budžet dosnimilo nekoliko krvavijih scena uz sečenje 11 minuta originalnog materijala. Film je još pre pojavljivanja dobio neverovatan internet marketing a očekivanja su bila velika zbog jednostavne činjenice da ga je snimio iskusni i gledani filmski kritičar koji ima preko 2 miliona pretplatnika... Masa se vodila logikom „ko će bolje snimiti horor film od onoga ko se naučio na tuđim greškama (i koji je svakome našao nešto da prigovara)” i tom hypeu ni mi nemamo ništa da zamerimo. Još kada se zna da je Shelby Oaks svojom kompanijom podržao i čuveni Mike Flanagan (čije serije poslednjih godina predstavljaju vrhunac horor žanra), stavljajući ponosno svoje ime i prezime na špicu i poster filma, delovalo je da imamo definitivni horor hit pred nama i kandidata za iznenađenje godine, ako ne i horor film koji može hrabro da se bori sa ovogodišnjim teškašima žanra (Sinners, Weapons, Frankenstein...). Međutim, desio se (makar po našem mišljenju) – flop!

Idemo od samog početka. Shelby Oaks prati jednu ženu po imenu Mia koja očajnički pokušava da pronađe svoju mlađu i sada već davno nestalu sestru Riley. Riley je, naime, bila članica Youtube podcasta koji se bavio paranormalnim istraživanjem objekata i lokacija za koje se verovalo da su ukleti ili zaposednuti. Nakon raznoraznih napuštenih zgrada, psihijatrijskih bolnica i drugih lokacija za koje je urbana legenda tvrdila kako ih nastanjuju tajanstveni entiteti put je Riley i njeno troje kolega odveo u Shelby Oaks, gradić koji je već decenijama potpuno nenastanjen i kompletno devastiran. Ovo je poslednje mesto na kojem je četvoročlana ekipa Paranormal Paranoids viđena živa a nakon izvesnog vremena pronađeni su ostaci troje članova dok se Riley narednih 12 godina vodila kao nestala. Međutim, Mia se sve to vreme ni za trenutak nije smirila i postaje opsednuta pronalaskom sestre za koju veruje da je još uvek živa, tamo negde na nekom mestu... Ono što je dodatno motiviše su novi tragovi na koje sasvim „slučajno” nailazi ali potpuno namerno propušta da ih prijavi policiji: Mia potpuno samostalno odlazi u Shelby Oaks, ne bi li istražila te nove tragove ali i posetila ne samo lokaciju na kojoj je njena mlađa sestra poslednji put viđena već i mesto koje su njih dve posećivale u najranijem detinjstvu...

Ne treba ni napominjati kako je tokom svoje potrage Mia došla do šokantnih otkrića ali i da je otkrila demona koji je bio uz nju i njenu sestru od najranijih dana, takorekući su odrastali zajedno! Cela priča je započeta zaista odlično, u stilu found footage dokumentarca, koji na vrlo ubedljiv način kombinuje pronađene snimke iz kamera ekipe, razne snimke sa TV stanica i društvenih mreža, razne tonske zapise, kazivanja svedoka i ostalih koji su na bilo koji način povezani sa slučajem ili ih on jednostavno zanima. Ovakav mockumentary/found-footage format  vrlo efikasno uvlači gledaoce u misterioznost i neizvesnost gradeći horor atmosferu. Iako je takav zaplet već mnogo puta viđen u sličnim horor filmovima nema mu se šta zameriti osim činjenice da nisu svi likovi najubedljivije odglumili svoje uloge, nije im ponuđen najubedljiviji scenario ili nije bilo sredstava za kvalitetniji kasting. Ipak, u tom trenutku gledalac zaista ima utisak da gleda nešto kvalitetno, potencijalno jezivo i horor film koji će mu zaista ostaviti iznenađujuće dobar utisak. Nažalost, nakon završetka ovog kvazi-dokumentarnog segmenta, i nakon što Mia „pronađe” nove dokaze o nestaloj sestri film postaje prilično dosadan, generičan, niskobudžetan i neubedljiv, i to ne samo zbog obilatog korištenja horor klišea.

Sama priča je što se više odmotava sve manje uverljiva. Najneuverljivija postaje u famoznoj kući u šumici a nonsense nastaje kada se Mia popenje na njen sprat. Shelby Oaks zaista deluje kao da je napisan od strane nekakvog amatera koji je uzeo različite delove poznatih horor filmova sličnog žanra i neprirodno ih polepio, zanemarujući logiku, motivaciju i druge elemente koji doprinose krajnjoj ubedljivosti snimljenog materijala. Malo šta će ovde biti uverljivo gledaocu a isto tako i zanimljivo. Završinica filma sadrži nekoliko manje ili više očekivanih obrta ali i oni nisu logični već su tu samo reda radi, kako bi eventualno šokirali pojedine gledaoce. Osim nekoliko jumpscare momenata i činjenice da su zvukovi preglasni u odnosu na govor likova ništa drugo vas ne može uplašiti tokom gledanja filma a čak i kada na ekranu bude nekoliko kadrova koji sadrže specijalne efekte nećete se moći oteti utisku kako zapravo gledate jedno drugorazredno ostvarenje (scene sa hellhounds su najslabije). Shelby Oaks nema nijednu horor scenu koja će vam ostati u pamćenju, što u principu nema ni većina found footage filmova, ali ovaj koji opisujemo nema ni jezivu atmosferu u drugoj polovini, nema tenziju, nema zanimljivu i razumljivu priču a nema ni šokantan završetak.   

Nema sumnje da Chris Stuckmann voli horor filmove i takođe nema sumnje kako je Shelby Oaks uradio sa najboljim namerama tako da smo u ovoj recenziji izbegavali teže reči na račun njegovog dela. Nema sumnje da je Chris uvideo kako je danas teško snimiti dobar horor film bez obzira što ti novac pada sa neba (u njegovom slučaju sa Kickstartera) i što je tehnika za snimanje nikad jeftinija a marketing nikad jači. Shelby Oaks je dobar fan film ili nižerazredno ostvarenje koje će biti zgodno za drugorazredne streaming horor servise ali između njega i kvalitetnog (čak i ovogodišnjeg) horora zjapi čitava provalija.

+ odličan mockumentary/found-footage uvod
+ misteriozan zaplet filma; Camille Sullivan
— u drugoj polovini film potpuno podbacuje
— slaba i nezanimljiva priča; specijalni efekti
— jeftini pokušaji plašenja; mnogi amaterizmi
 
Ocena: 4/10