HOROR FILMOVI (I SF)

Radnja The Outsider smeštena je u fiktivni gradić Flint City, Oklahoma, gde mirnu i idiličnu svakodnevnicu meštana narušava jezivi zločin koji sve potresa: naime, pronađen je leš dečaka Frankieja Petersona, koji je što na kraju svog kratkog života a što nakon brutalnog ubistva izmasakriran, osakaćen a onda i silovan. Kompletna zajednica je zatečena i sablažnjena a šok postaje još veći kada za izvršenje zločina osumnjičen i uhapšen biva lokalni baseball trener Terry Maitland, čovek koji je bio omiljen među decom i njihovim roditeljima. Međutim, svi dokazi upućuju upravo na njega: otisci na mestu zločina se poklapaju, baš kao i kasniji DNK nalazi, a i kazivanja određenih svedoka idu u prilog tome kako je Terry iako ugledan porodični čovek, sportski radnik i pedagog zapravo jedan brutalni ubica, pedofil i silovatelj. Dešava se, što bi se reklo, da miran i ugledan čovek napravi nepojmljiv zločin i policija je ovoga puta sigurna kako je uhapsila pravog krivca... Jedino što im „pomalo“ kvari sreću je neoboriv alibi navodnog ubice: naime, u trenutku zločina Terry je bio na potpuno drugom kraju države! Ali, ukoliko je njegov alibi neoboriv, a određeni svedoci kažu da zaista jeste, kako je moguće da se na mestu zločina takođe nalaze neoborivi tragovi koji bi svakog osumnjičenog poslali direktno na električnu stolicu? Kako je moguće da se jedna ista osoba u istom trenutku nađe na dva sasvim udaljena mesta?

Stephen King počinje The Outsider kao jedan savremeni krimi triler baziran na ubistvu i istrazi, što može razočarati pojedine čitaoce koji očekuju nekakav klasični horor. Za one koji to očekuju sledi razočarenje: Autsajder nije klasična Kingova priča strave i užasa, niti u njoj vidimo tople scene prijateljstva koje su krasile neke njegove druge poznate knjige. Iako ovo delo svakako poseduje jezive trenutke i druge specifičnosti koje krase čuvenog pisca ono čitaoca plaši na jedan potpuno drugačiji način, uvlačeći mu se pod kožu i ophrvavajući ga svojim sivilom, bezizlaznošću i nekakvom turobnom atmosferom koja preovladava do poslednje stranice. Na samom startu čitalac biva uveden u letargičnu svakodnevnicu male društvene zajednice, tako specifične za Kinga, gde se prikazuju neke crte iz života meštana koji se međusobno poznaju i kojima ni na kraj pameti nije da će ih uskoro pogoditi nepojmljiv zločin. Zatim sledi sunovrat koji ledi krv u žilama – sam čin otkrivanja ubistva a nakon toga fokus se stavlja na dalju istragu. Sledi spektakularno, javno i za Flint City do tada nikad viđeno hapšenje osumnjičenog, slučaj koji prenosi i televizija u direktnom uključenju, a zatim se King usredsređuje na dalje odmotavanje priče iz fokusa prvenstveno policajca Ralpha Andersona ali i drugih osoba koje su na ovaj ili onaj način uključene u istragu ili su direktno i indirektno pogođene ubistvom dečaka i kompletnim slučajem.

Na samom početku glavni utisak je kontrast koji zavladava u naizgled idiličnom gradiću: za samo jedan tren od veselog mestašceta u kojem žitelji rade svoje svakodnevne poslove a deca bezbrižno treniraju svoj omiljeni sport Flint City postaje mesto silovanog a zatim brutalno izmasakriranog deteta, gradić u kojem se više niko ne oseća sigurno čak i nakon hapšenja potencijalnog ubice i lokaciju koju je naprosto nadvilo neobjašnjivo crnilo. Nakon hapšenja ubice King svakako i dalje istrajava na specifičnoj tmurnoj atmosferi ali čitaocima nudi još nešto: misteriju. Svakom čitaocu je odmah nakon Terryjevog hapšenja jasno kako on nije ubica i kako se iza jezivog zločina krije nešto mnogo strašnije, jezivije i čak potencijalno nepoznato, možda i paranormalno! Dalji tok knjige samo pojačava ovaj utisak jer King neprestano pred detektiva Andersona i ostale likove koji učestvuju u istrazi a onda i pred svoje čitaoce sipa elemente koji ne mogu imati potporu u zdravoj logici i svetu u kojem ne postoje dvojnici... Naravno, King ne bi bio majstor horora kada ne bi izuzetnom jezom obojio makar jedan deo svog pisanog dela pa tako u konačnici vidimo čistu stravu i užas, susret sa direktnim zlom i sa jedinim krivcem što mali Peterson nije među živima. Međutim, King se pita – čak i ukoliko se na kraju pobedi pomenuto zlo da li je suviše kasno za neke ljude kojima je policija i šira društvena zajednica već smrtno presudila?

Moramo još jednom istaći utisak kako je ova knjiga izuzetno depresivna i siva, upravo onakva kakve su joj i korice, da teški i tmurni oblaci teških događaja nikada ne napuštaju teritoriju  gradića i njegove okoline te da se konstantno čini kako sunce nikada neće zasijati, iako se gore pomenuto finale dešava u izuzetno vreloj pustinji. King se u ovom svom delu ne trudi da gledaoca guši preopširnim opisima i na njima se zadržava veoma kratko, tek toliko da dočara neophodno. Njegov fokus u The Outsider je da dočara ljude i njihove muke, počevši od ubijenog i osumnjičenog za njegovo ubistvo, preko grupe policajaca koji učestvuju u istrazi pa do porodica nesrećnog dečaka, Terryja Maitlanda i ostalih likova koje srećemo na 432 stranice knjige. Zajedničko za sve osobe koje upoznajemo je da nemaju sretne sudbine, da se bore sa svojim unutrašnjim demonima ili su pod utiskom svojih ličnih tragedija, ove koja se upravo desila ili nekih prethodnih, da su pod teretom određenih postupaka iz prošlosti zbog kojih se kaju i da veliku većinu pomenutih problema protok vremena nikako ne ublažava. King nakon čina hapšenja osumnjičenog sve više plete svoju mrežu oko nekolicine likova koje zahvata svojom olovkom, neprestano ih bojeći turobnim bojama, što ne prestaje čak ni onda kada u događaje uključi čitaocima već vrlo dobro poznatu Holly Gibney.

Holly je dobro poznat karakter iz nekih prethodnih Kingovih knjiga budući da je bila partnerka Billa Hodgesa u Mr. Mercedes, Finders Keepers i End of Watch a onda se kao sporedniji lik pojavljivala u još nekim drugim knjigama istog pisca. Holly je veoma pronicljiva i ineligentna, poseduje oštar um i izuzetnu moć zapažanja što joj uz informatičko-tehnološke sposobnosti daje ogromnu prednost u odnosu na detektiva Andersona i pruža potpuni kontrast ustaljenoj, zastareloj i rutiniranoj policijskoj logici. Ono što je sputava, ne samo u ovoj knjizi nego i inače, su njena krhkost i nežnost, povremeni opsesivno-kompulzivni napadi i ogroman kompleks inferiornosti. Sva ta njena stidljivost i potreba da uvek bude u nečijoj senci te mu prepušta sopstvene zasluge za učinjena dela ipak ne može da poništi njenu hrabrost u određenim momentima, kada iz nežne ljušture iskoči odlučna žena spremna da uzme stvar u svoje ruke i zaštiti svoj i druge živote. U The Outsider ona jeste nešto sporedniji karakter, koji se pojavljuje negde na sredini knjige i rešava sve, ali joj to ne odmaže da bude najdominantnija i najsimpatičnija na ovim stranama, pravo srce i duša knjige i možda njena jedina svetlost. Delići njene priče i smisao njenih strahova mogu biti nedovoljno jasni ukoliko niste pročitali prethodne knjige u kojima je bila centralna ličnost a ukoliko to još niste uradili svakako ćete to učiniti nakon pročitanog Autsajdera.

Pomenuli smo još na početku da ovo delo predstavlja svojevrsni miks žanrova. Kako se priča bude odmotavala i kako bude napredovala kompletna istraga (i ona zvanična i ona u sopstvenoj režiji pojedinaca koji ne mogu dobiti podršku nadređenih) King pred čitaoca baca sve više neobjašnjivih momenata, gde su dva ista DNK traga na dve potpuno različite lokacije samo jedan u nizu. On veoma polako iz stvarnog sveta pomera čitaoca na teren natprirodnog i potpuno neobjašnjivog, makar do poslednjih stranica knjige. Za teško shvatljive i natprirodne stvari King je utemeljenje našao u latonoameričkoj mitologiji i stvorenju koje je nekakva tamošnja verzija Boogeymana koja jede decu ukoliko nisu dobra, dakle predstavlja suštu suprotnost Deda Mrazu... Za potrebe Autsajdera stvor je nešto izmenjen i nešto brutalniji a podneblje iz kojeg potiče i kompletan njegov istorijat čine da se knjiga makar jednim svojim delom može svrstati i u folk horor. Kompletna njegova pojava je, naravno, u svrsi žestoke kritike savremene američke društvene zajednice (ali i ne samo nje) i njenih načela funkcionisanja gde se obrađuju teme potisnute krivice i nepravde a zatim i javnog medijskog linča te potrebe da se uvek pronađe dežurni krivac bez obzira na utemeljenost optužbi.

Činjenica jeste kako je ova knjiga više zasnovana na proceduralnim elementima, pokušajima da se zdravorazumski poslože svi neobjašnjivi delovi slagalice i samom istraživanju nego na zastrašujućim horor momentima i to može biti veliki problem po pojedine čitaoce koji neće imati dovoljno strpljenja da dođu do konkretne strave ili im količina užasa neće biti zadovoljavajuća. Preopširna, predugačka i preširoka istraga nije ono što pojedinci očekuju od majstora horora pa postoji opasnost da ostanu kratkih rukava ukoliko od The Outsider očekuju još jedan It ili Pet Sematary i batale čitanje još pre polovine knjige, pre pojave Holly Gibney. Neki čitaoci će knjizi takođe zameriti što se pogotovo u svojoj središnjici mnogo više bazira na međusobnim odnosima policajaca, njihovim brljotinama i pokušajima da poprave „narušenu“ istragu nego na centralnoj misteriji a tu negde ubrajamo i za naš ukus dosta razvučene i neuverljive pokušaje da se objasni famozni stvor (dokazi se vade čak i iz starih filmova). Neki će samo finale knjige pronaći kao zbrzano i/ili suviše očekivano, sa čim se i mi možemo složiti, ali upravo kao takvo ono predstavlja malo osveženje i jedva čekamo da vidimo kako su ga odradili u seriji. Finale nije epsko, možda ni previše spektakularno, ali baš kao takvo i deluje potencijalno moguće, naravno, u svetu u kojem se dešavaju natprirodni latinoamerički incidenti.

The Outsider nije tipična Kingova knjiga starog kova i sasvim sigurno neće postati kultna i u rangu njegovih najpoznatijih dela. Ipak, bilo bi je šteta odbaciti jer odiše kvalitetom, doduše sumornim, specifičnim i ne sasvim očekivanim. Upravo zbog svoje narativne koncepcije i kombinacije nekoliko žanrova, gde direktni horor koji sadrži brutalnosti nije najdominantniji, The Outsider je pogodan i kao ulazak u Kingov svet, kao zgodno štivo ljubiteljima književnosti koji nisu tolerantni na stravu i užas i ne uzimaju u ruke nešto što spada u horor žanr. I iskusnima i onima koji prvi put čitaju Kinga nakon zatvorene poslednje stranice ostaće strah jer bi Autsajder bukvalno mogao biti svako oko nas...

+ mračna, sumorna, depresivna i turobna atmosfera
+ snažan uvod a zatim postepeni prelaz u natprirodno
+ knjiga obojena hororom koji se uvlači pod kožu
+ lik Holly Gibney; tipična Kingovska atmosfera gradića
— manje strašan, više proceduralan; razvučena središnjica
 
Ocena: 8/10