HOROR FILMOVI (I SF)

Iako bi se po naslovu ovog filma moglo zaključiti kako je pitanju nekakav monster ili eventualno werewolf horor – ništa od toga... U pitanju je psihološki horor film nižeg budžetskog ranga koji će polarizovati svoje malobrojne gledaoce i one koji uspeju da ga dovrše, uglavnom zbog loših scenarističkih odluka. O tome ćemo nešto više reći kasnije a na početku ćemo se kao i obično pozabaviti sinopsisom...

Radnja filma Alma and the Wolf smeštena je u jedan gradić u Oregon Coastu a prati problematičnog zamenika šerifa po imenu Ren Accord. Ren se u principu konstantno bori sam sa sobom: osim što je izuzetno smotan, neharizmatičan i ne poseduje preko potreban autoritet za obavljanje tako važne funkcije na kojoj se nalazi on ima problem i sa alkoholizmom za koji manje-više svi meštani znaju. Ipak, to ga ne sprečava da bude vrlo ambiciozan i pikira na mesto šerifa ali upravo u trenutku kada ima priliku da karijerno napreduje u inače mirnom gradiću počinju da se dešavaju neverovatne stvari. Jedne sasvim obične večeri on na pustom drumu zatiče Almu, mladu ženu koja ima svoje poroke, a koju pronalazi polugolu, krvavu i sa mrtvim psom u naručju! Almina ispovest je neverovatna pa nije ni čudo da joj Ren ne veruje: po njenim rečima psa joj je zaklao nekakav vuk lično, uz nesebičnu pomoć podivljalih ovaca, njegovih očiglednih pomoćnica. Realno, Ren takav kakav je ne zna šta da radi sa ovim slučajem a sve se po njega dodatno pogoršava kada njegov sin nestane a on sam počne bukvalno da se raspada usled paranoje, straha od nepoznatog i nejasnih dešavanja koja će uslediti. Nakon toga sledi veliki preokret a upravo od doživljavanja istog zavisi da li će vam se Alma and the Wolf dopasti.

Obično naši opisi ne sadrže spoilere ali u slučaju ovog filma napravićemo mali presedan jer, naprosto, bez otkrivanja jednog od većih twistova nije moguće objasniti film te iskomentarisati njegove probleme. Stoga – oprez, ukoliko niste gledali film pređite na naredni pasus. Već smo se do sada u više navrata susretali sa filmovima koji u nekom trenutku prave veliki obrt i gledaocu saopštavaju kako su u dotadašnjem toku radnje gledali fejk dešavanja, onako kako ih je doživljavao glavni lik pomućene svesti ili psihe. To čini i ovaj film ali na mnogo neubedljiviji, bezobrazniji i amaterskiji način. Problem je što kada pomenuti preokret nastupi i kada vidimo da ono što smo do tada posmatrali se naprosto nije desilo (ili makar ne na taj način) gledalac se za trenutak smatra namagarčenim jer film ni na koji način, ni u jednoj sceni nije nagovestio kako je tako nešto moguće. U nekim drugim slučajevima slične filmove je pravo zadovoljstvo reprizirati jer u ponovljenom gledanju možemo videti razne “trigere” koji nam nagoveštavaju da je istina itekako drugačija. U slučaju Alma and the Wolf ničega toga nema: jednostavno se desi „obrt”, gledalac ispadne glup a autor filma pametan jer iako smo gledali dobrog lika on to nije, iako smo gledali lošeg – ni on to nije, iako smo gledali dan bila je noć, a sve belo bilo je crno i obratno.

U tom i takvom oslabo napisanom scenariju veoma dobro se snalazi Ethan Embry u ulozi zamenika šerifa i isključivo njegova izvedba uspeva da spasi ovaj film da ga ne ocenimo katastrofalnom ocenom. Njegove unutrašnje borbe makar do nekog trenutka uspevaju da emotivno dotaknu gledaoca a njegov osećaj gubitka, nesigurnosti, krivice i sveopšte nemoći svakako da zaslužuju mnogo bolji film nego što je to Alma and the Wolf. Ambijent u koji je film smešten je korektan a karakterišu ga depresivni kadrovi učmalog gradića te priobalja. Atmosfera u nekim momentima nije loša a usled pojave vuka i ovaca u specifičnom području film osim psihološkog aspekta poprima i folk elemente. Sama pojava famoznog vuka služi da film poseduje i određen simbolizam ali i da uz pomoć klasičnih horor elemenata pokuša da uplaši i šokira gledaoca kada to već psihološkim aspektom nije uspeo. Specijalni efekti su korektni za ovu klasu filma ali u nekim momentima se jasno vidi njihova jeftinoća, pogotovo kod pojave vuka. Ukoliko ne uspete da „domaštate” određeni deo film i „popravite” neke montaže, monster dizajn ili delove prethodnog sleda dogaja činiće vam se kako Alma and the Wolf sačinjavaju nepovezane scene koje u konačnici ne čine jasno definisanu celinu.

Mi smo imali utisak kako je autor filma mnogo hteo i mnogo započeo ali da je u startu imao slabo napisao scenario, da ne kažemo amaterski. Čak i uz mnogo više truda, talenta ili finansijskih sredstava ovo ne bi ispalo mnogo kvalitetnije ostvarenje, naprosto jer su delovi priče loše osmišljeni skupa sa „šokantnin” twistom, koji je trebao biti glavni adut filma. Ovakav kakav je Alma and the Wolf se može pogledati ali se plašimo da će većina gledalaca ostati razočarana viđenim i posloženim dok će fanovi psiholoških horora možda biti čak i besni...

+ odlična gluma Ethana Embryja u glavnoj ulozi
+ depresivan ambijent i nekoliko uspelih kadrova
— veoma loše osmišljena priča sa slabim twistom
— loša kombinacija psihološkog i monster horora
— u nekim kadrovima se primećuje jadan budžet
 
Ocena: 4/10