HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Kaamel Hasaun

Don't Come Looking spada u žanr horor filmova – mi smo ga pogledali da vi ne biste morali... Sad kad smo to razrešili možemo da pređemo na recenziju... U pitanju je film koji se streamuje na Tubi servisu, što jasno govori kojeg je produkcionog nivoa, po nama trećerazredno ostvarenje koje na momente deluje prilično amaterski i kao takvo ne može zadovoljiti nikoga osim one pojedince koji su zagriženi ljubitelji horor ostvarenja niske produkcije...

Sve počinje jednim kraćim prologom u kojem neki tamnoputi momak i njegova devojka uživaju u vikendu na jezeru. Oni su se očigledno smestili u nekakav napušteni letnji kamp, kupaju se i provode za sve pare a tik pre nego što su opušteni stupili u željno iščekivane intimne odnose devojku neka misteriozna ženska figura počne dozivati iz okolne šume... Ova krene za njom i istog trena nestade, za njom kreće i njen momak pa nestade i on... Odmah zaključujemo da Don't Come Looking koristi u principu korektnu ideju kako u američkim šumama obitavaju nekakvi skin walkersi, kako se u filmu nazivaju misteriozna bića iz šume, tačnije duhovi koji zaposedaju žive, iz nepoznatog razloga. Nije sve razjašnjeno na zadovoljavajući način ali je delimično nagovešteno da svemu kumuje i nekakva voodoo magija u vidu famoznih medaljona, uglavnom, poenta je u ovome: kada duh iz šume (najčešće oličen u ženskoj osobi) pozove neku osobu koja je odsela u letnjem kampu koji videsmo u uvodu filma ona ne sme da se odazove i prati je. Ukoliko to učini biće namah ubijena pa će se automatski i sama naći u ulozi pozivača ostalih preživelih... Na taj način će (potpuno logično) broj živih da se smanjuje a broj „duhova“ u šumi povećava, opet kažemo – iz nepoznatih razloga ali to svakako nije najveća mana Don't Come Looking.

Iako gotovo amaterski filmu se mora priznati da je smešten na odličnu lokaciju. Letnji šumski kampovi koji se nalaze pored jezera su odlični lokaliteti za slashere ili filmove sa duhovima pa je tako i ovde lokacija glavni adut Don't Come Looking, pogotovo što je u pitanju definitivno neki napušteni objekat koji u gotovo svakoj sceni odaje svoju vremešnost gomilom specifičnih, ruiniranih, prašnjavih ili zarđalih detalja koji uporno i depresivno poručuju kako je ovo mesto nekada davno imalo mnogo bolje i srećnije dane. Ovu lokaciju do maksimuma koriste i autori filma, fokusirajući se na brojne detalje kako u kampu tako i u njegovoj neposrednoj blizini, uspevajući da od tih brojnih kadrova depresivne prirode stvore nekakvu sumornu atmosferu. Nažalost, rekli bismo da je ovo što smo nabrojali, uz veoma kratko trajanje filma (tek 72 minuta), i jedina pozitivna strana ovog ostvarenja... Misteriju koja postoji a koja se tiče tajanstvenih stvorenja nismo stavili na stranu elemenata koja može ili treba da zainteresuje gledaoca iz prostog razloga što pomenuta nija intrigantna niti zanimljiva a na koncu ni jasna. Čak i ukoliko vas zainteresuje priča o famoznim skin walkersima nećete dobiti zadovoljavajući payoff niti u konačnici doznati bilo šta važno o dotičnima, njihovim namerama ili istorijatu...

Ipak, ne možemo a da ne spomenemo ubedljivo najgoru stvar ovog filma a to je kasting, gluma i scenario. Don't Come Looking gotovo u potpunosti sadrži ženske likove, što ne zameramo, i to gotovo sve odreda afroameričke, što takođe nije problem. Problem je što su sve glumice koje ovde vidimo bez talenta, užasno antipatične, poganog jezika i iritantnih manira, bahate, silikonske, tetovirane po grudima i nogama, sa noktima k'o Freddy Krueger, bez naznake ikakve harizme i glumačkog talenta, makar za žanr filmova koji mi volimo. I zaista, ova ekipa glumica kao da je ispala iz nekakvog porno filma a, nažalost, i delovi scenarija su na novou zapleta koji možemo videti u tom žanru... Ništa ovde nije uverljivo, nijedan dijalog se ne čini prirodan, nijedan horor kliše (a samo njih i gledamo) ne deluje iole prihvatljivo a sreća u nesreći je što poslednja trećina filma deluje prilično zbrzano pa se film srećom veoma brzo završava i ne muči gledaoca koliko je delovalo da će. Dodajte tu i veoma slab, gotovo amaterski scenario, probleme sa fotografijom i montažom, slabe specijalne efekte, predvidljivosti i sveopštu jeftinoću koja isijava iz svakog kadra.

Tehničke manjkavosti filma nisu za zameriti ekipi koja je snimala Don't Come Looking jer su oni, naprosto, snimali kako su znali i umeli te sa čime su raspolagali (čitaj: malo novca). Verovatno je ovo maksimum koji se može dobiti kada ekipa skupi koju hiljadu zelembaća i odluči da snimi horor film skupa sa svojim prijateljicama ali to nikako ne znači da ovaj film treba vi da pogledate...

+ odličan lokalitet napuštenog letnjeg kampa
— slab scenario i dijalozi; neubedljivi potezi
— veoma slaba gluma i antipatične glumice
— nezadovoljavajući i vrlo nejasan završetak
— predvidljivost; slabi efekti i opšta jeftinoća