Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt23172090/
Trailer: https://youtu.be/lQqmOjPDlWg?si=OUaTe9k1C-ZFsdZQ
Dust Bunny su male grudvice prašine koje se uglavnom nalaze ispod nameštaja u prostorijama koje se ne čiste redovno. Podignite vaš krevet u videteće male „zečiće” sastavljene od dlaka, kose, vlakana, ljuspica mrtve kože i prašine ali i paukovih mreža te drugih otpadaka i krhotina koje isprepletene formiraju nešto nalik filcu. Iako su u pitanju definitivno ružne i odvratne tvorevine u filmu Dust Bunny u pitanju je nešto mnogo veće i kudikamo opasnije...
Radnja filma je fokusirana na 8-godišnju devojčicu Auroru koja sa svojim roditeljima živi u ovećem stanu jedne starije zgrade koja se nalazi u neimenovanom gradu ali svakako blizu Kineske četvrti. Ona je naizgled sasvim obično dete ali ima jedan veliki i nesvakidašnji problem: naime, ispod njenog kreveta živi jedno opasno biće, po kojem je ovaj film i dobio naziv, a koje preti da je pojede, baš kao i mnoge u prethodnom periodu! Pomenuto stvorenje izlazi iz parketa uglavnom noću, hrani se ljudima (i njihovim jaucima, kako to u jednom trenutku kaže mala Aurora) a posebno ga alarmira ukoliko neko hoda po parketu. Stoga Aurora na raznorazne kreativne načine pronalazi rešenja da nikada svojim stopalima ne kroči na pod sve dok ne napusti površinu stana i izađe na hodnik zgrade... Naravno, kako to uvek biva u sličnim filmovima – njoj roditelji ne veruju kada im kaže za postojanje čudovišta ispod kreveta i sve pripisuju njenoj bujnoj dečijoj mašti, međutim, kada se jednog jutra probudila devojčica je pronašla svoj stan devastiran a od roditelja joj nije bilo ni traga ni glasa... Budući da joj je odmah bilo jasno kako su joj i otac i majka pojedeni prethodne noći ona se odvažuje da potraži pomoć od jedine osobe koja joj se u tom trenutku činila kao dovoljno sposobna, obučena, istrenirana i opasna da naudi famoznom Dust Bunnyju – od plaćenog ubice iz susednog stana!
Naravno, ni on neće odmah poverovati u priču o čudovištu ispod kreveta iako je devojčica simpatično tvrdoglava po tom pitanju. On nestanak njenih roditelja pripisuje grešci svojih potencijalnih likvidatora koji su pogrešili stan ali pristaje da pomogne Aurori, iz nekih svojih razloga koji će se otkriti prilikom daljeg odmotavanja filma... Moramo reći da i pored svih drugih kvaliteta koje ovaj film poseduje ono što predstavlja njegovo glavno „gorivo” je gluma i hemija između glavnog dvojca. Bezimeni komšija iz susednog stana je isprva hladan i nepoverljiv prema Aurori ali svakim narednim trenutkom uz nju (a pogotovo usled sleda događaja) jača njegovo poverenje, u tolikoj meri da više niti može niti želi da se vrati nazad. S druge strane, malena Aurora u liku hitmena vidi svog zaštitnika i anđela čuvara, doduše sa pomalo čudnim navikama da u kadi seče na komade tela svojih protivnika, ali viđala je ona i gore stvari tokom svog dosadašnjeg osmogodišnjeg života... Mads Mikkelsen (komšija plaćenik) i mlada Sophie Sloan (Aurora) naprosto briljiraju u svojim ulogama i dok za iskusnog glumačkog vuka kao što je Mikkelsen to i nije neočekivana pohvala za Sophie to svakako jeste: u pitanju je presimpatična devojčica koja pleni svojim glumačkim talentom i klinku koji igra neodoljivo boji tvrdoglavošću, odlučnošću i hladnokrvnošću, uz bistar um i oštar jezik.
Dust Bunny je debitantski film Bryana Fullera, čoveka koji je do sada bio poznat isključivo kao scenarista Hannibal serije i pojedinih Star Trek nastavaka. Ovaj film on je snimio kao neobičnu, nestandardnu, prilično originalnu i neobičnu kombinaciju više filmskih žanrova, gde osim horora kao dominantnu prepoznajemo fantaziju, zatim akcioni i superherojski film ali i dečiju bajku, što Dust Bunny prvenstveno i jeste. Nismo sigurno da li će se baš svaki gledalac pronaći u ovom filmu i uživati a priznajemo da smo i sami bili veoma pogubljeni tokom početnih akcionih scena koje su možda i sa namerom postavljene upravo u uvod filma. Ukoliko najveću (akcionu superhero fantasy) žabu progutate odmah, i to vam bude prijalo, sve su šanse da ćete uživati i u nastavku jer ovaj film ima mnogo toga da ponudi i to na više različitih polja. Iza šašave i apsolutno neozbiljne radnje krije se sasvim ozbiljna tematska slojevitost koja obrađuje strahove iz detinjstva, nasilje nad decom i njihove traume, elemente gubitka i tuge ali i jačine dečije mašte. Ideja da devojčica unajmljuje plaćenog ubicu koji bi likvidirao čudovište koje se krije ispod njenog kreveta sasvim sigurno nije viđena u dosadašnjim horor filmovima ali to nije jedina originalnost koju ćete ovde primetiti.
Ceo ugođaj tokom gledanja filma je kao da gledate nekakvu uvrnutu bajku, povremeno akcionu, pokatkad toplu, na momente i šokantnu, ali svakako priču iz bujne i bizarne dečije mašte, obojenu jarkim dečijim tonovima, naslikanu po uzorima iz njihove mašte i začinjenu njihovim strahovima i težnjama. Verovatno iz tih razloga kompletan film izgleda veoma stilski, vizuelno prenaglašeno, sa estetikom koja kao da datira iz nekih prošlih vremena. Sve deluje veoma nadrealno i apstraktno, sa mnogo umetničkih detalja u enterijerima koje karakterišu, recimo neobični lusteri, kineske tapete, kompleksne teksture i jarke boje. Likovi nose neobična odela (i sama Aurora je u svakom narednom kadru drugačije obučena i stilizovana) kao da je u pitanju modna pista za retro odevne predmete koji datiraju još iz druge polovine prošloga veka! Kompletan izgled, sa svim detaljima, cvećem, neobičnim jelima, naoružanjima i kostimima predstavlja bizarnu mešavinu starovremenskih elemenata, uvrnutih James Bond gadgeta i ikonografije koja nesumnjivo crpi inspiraciju iz pojedinih radova Luca Bessona, pa možda i Tima Burtona, a koja može postati trademark Bryana Fullera ukoliko se on odluči da nas počasti narednim filmom koji će biti smešten u ovom univerzumu. Poslednje (ali ne i najmanje važno) – u jednoj od uloga gledamo i Sigourney Weaver, opet odličnu, iako pomalo karikaturalna uloga nije ono što gledaoci od nje očekuju.
Dust Bunny se mahom oslanja na kompjuterske animacije, ne samo monstruma već i okoline, bez obzira da li se radnja dešava u zatvorenim prostorima ili na otvorenom (većina filma se dešava u jednom stanu). Tek u nekoliko navrata nam je pomalo zasmetala animacija parketa ali i to može da potpadne pod „dečiju maštu” koja je i direktni krivac za kompletan film. Dust Bunny na prvi pogled deluje kao ostvarenje koje ne zna da li je horor, bajka, akcija ili fantazija a pravi odgovor je da – je u pitanju sve, manje ili više uspešno. Ukoliko ovom filmu pristupite kao horor ostvarenju sve su šanse da ćete ostati razočarani ali ukoliko ste otvorenog uma i žudite za filmovima sličnim Krampusu ovo može biti ostvarenje za vas. Iako u pitanju nije porodični film koji je namenjen najmlađim gledaocima (sadrži neke scene koje definitivno nisu za najmlađi uzrast) predviđamo da bi mogao postati kultni u određenim krugovima. Ali, čak i ukoliko se to ne desi šteta bi bilo da od nesumnjivo talentovanog Bryana Fullera ne vidimo naredni film.
0 comments:
Post a Comment