HOROR FILMOVI (I SF)

Ubeđeni ste da ste gledali dovoljno specifičnih i neobičnih horor filmova? Čekajte samo da vidite Undertone, kanadski natprirodni horor film koji je izbacila A24, produkcijska kuća koja se gotovo specijalizovala za ovakve nekonvencionalne naslove. Film je debitantsko ostvarenje Iana Tuasona (najpoznatijeg po tome što će snimiti Paranormal Activity 8), pored svoje neobičnosti je postigao veliki komercijalni uspeh pa je višestruko povratio uloženi novac u snimanje...

O čemu se ovde radi? Radi se o mladoj ženi po imenu Evy (Nina Kiri), punim imenom Evangeline Babić, koja živi u svom domu, brinući se o teško bolesnoj majci koja neprestano spava u komi. Osim negovanja nepokretne starice Evy vreme provodi vodeći svoj podcast na temu paranormalnih pojava zajedno sa svojim kolegom Justinom, sa kojim komunicira isključivo na daljinu. Film počinje onog trenutka kada Justin dolazi na genijalnu ideju, da se u programu uživo preslušavaju i analiziraju jezivi misteriozni audio zapisi koje je njemu neko poslao u inbox. Ovi snimci su stigli sa čudne adrese i naslovljeni su nerazgovetnim nazivima, ukupno ih je deset, a na njima se čuju jedna žena i njen suprug kako postepeno zapadaju u paranormalni haos. Žena u prvom snimku počinje da čuje nekakve zvukove, u kasnijim i da ih sama proizvodi a kada bude (čini se) jasno primećivala nečije prisustvo u stanu stvari će postati daleko ozbiljnije, ne samo za tu porodicu (njihova sudbina je u klasičnom found footage maniru, dakle – zapečaćena) već i po samu Evy. Sa preslušavanjem svakog narednog snimka i naša junakinja će postajati sve uznemirenija i paranoičnija, kao da je deo onoga što se desilo nepoznatoj porodici sa zvučnih zapisa prešlo i u njen dom. Ukleti događaji sa „traka” kao da se odražavaju na njen sopstveni život a sve kulminira onoga trenutka kada sazna da je trudna...

Undertone je film koji definitivno možemo okarakterisati kao klasičan primer minimalističkog ostvarenja. Kompletan film se odigrava isključivo na jednoj lokaciji (ovećoj kući na dva nivoa), u tek nekoliko prostorija a uključuje samo dva lika, Evy i njenu majku. Minimalizam je još izraženiji zbog toga što je jedan od dva pomenuta lika (majka) ovde isključivo u vegetativnom stanju, dakle ne pomera se i ne progovara, dok je jedini živi i aktivni karakter naša trudna junakinja. Svi ostali likovi koji su prisutni u filmu (Justin, lekar, slušaoci, porodica sa digitalnih audio zapisa) zabeleženi su isključivo glasovno, dakle ni u jednom trenutku ih ne vidimo, čime se osećaj izolacije glavne junakinje itekako pojačava. Taj osećaj, ali i osećaj nelagodnosti, je dodatno pojačan činjenicom da se Evyni podcasti redovno snimaju noću, negde baš u ”witching hour”, a da je njen dom iako gotovo sasvim prosečan obojen veoma jezivom atmosferom. Gledalac ima osećaj da se bukvalno svakog trenutka iz nekog mračnog kutka dnevne ili spavaće sobe može stvoriti nekakav užas, jeziva senka ili druga paranormalnost koju smo pre samo nekoliko trenutaka čuli na snimcima koji se preslušavaju. Undertone ne preteruje u plašenju gledalaca (neki bi rekli da ne koristi prilike koje je sam stvorio) a mi bismo rekli da mu to i nije bila namera već da je u pitanju ostvarenje koje funkcioniše na jednom potpuno drugačijem principu od jeftinog plašenja.

Glavna ideja ovoga filma je da se umesto agresivnog plašenja gledalaca vizuelnim užasima koristi zvuk kao glavni izvor horora. To ni u kom slučaju ne znači da Undertone ne poseduje nekoliko vizuelno jezivih kadrova ali u njemu nećete naći specijalne efekte, brutalnosti ili jump scare-ove. Jedino što ćete u ovom filmu videti je izuzetno sporo odvijajuća priča koja se mahom oslanja na audio dizajn, pa dok posmatrate glavnu junakinju morate pažljivo pratiti šumove, distorzirane i izmenjene glasove, višeslojne ili obrnute razgovore, raznorazne zvukove sa snimaka ili iz Evynog stana a na posletku – i tišinu kao takvu, jer je ovde i ona zaglušujuće jeziva, pogotovo u 3 sata ujutru... Ipak, stvari nam nisu delovale idealno jer ono što čujemo na famoznim snimcima ne deluje uvek dovoljno autentično. Nagledali smo se u prošlosti mnogo found footage filmova i možemo reći da ovo što se čuje u Undertone deluje korektno ali ne i dovoljno uverljivo. Isto se može reći i za Justina, doktora i slušaoce podcasta koji se uključuju u program pa mislimo da se na ovome moglo poraditi. I te kako se moglo poraditi i na demonskoj pozadini priče jer ona nije sasvim ubedljiva ili zastrašujuća već više deluje kao da je samo pročitana sa wikipedie ili reddita (što u principu i jeste). Problem je i što se film nakon dugog građenja misterije ne završava zadovoljavajućom i logičnom kulminacijom pa cenimo da će većina gledalaca biti razočarana finalom.

Filmu bismo mogli uputiti još neke zamerke, poput nejasnog načina širenja prokletstva putem downloada, kao da je u pitanju nekakav paranormalni kompjuterski (pa još macOS) virus. Sve ove stvari su nedovoljno detaljno obrađene i istražene, preko njih se pretrčalo ili su se podaci nabrzinu izdeklamovali pa nam se kompletna priča činila neubedljivom i zbrzanom, u čistoj suprotnosti sa sporim odmotavanjem filma i postepenim građenjem atmosfere u kući. Undertone je definitivno izvadila Nina Kiri, glumica rođena u Jugoslaviji a odrasla u Kanadi, koja svojim glumačkim sposobnostima uspeva da nosi ovaj film, što nikada nije lako kada su u pitanju ostvarenja u kojima je isključivo jedan lik na ekranu. Nina pred kamerom deluje veoma prirodno i spontano pa imamo utisak kao da ne gledamo klasičnu horor heroinu već stvarnu osobu. Ipak, mislimo da je Undertone ostvarenje koje svoju originalnu formu i izvedbu stavlja ispred sadržine koja je veoma tanka i u drugoj polovini (a pogotovo finalu) veoma razočaravajuća.

+ jeziva atmosfera u kući i nekoliko jezivih kadrova
+ Nina Kiri deluje veoma prirodno i spontano u filmu
+ neobičan horor film baziran na audio komponenti...
— ...što će neki gledaoci pronaći kao problematično
— povremena neubedljivost; nejasna pozadinska priča
 
Ocena: 5/10