HOROR FILMOVI (I SF)

The Gorge (iliti klisura) je američki film zanimljivog žanra budući da je u pitanju science fiction romantic action horror ostvarenje... U njemu igra Anya Taylor-Joy, što je samo po sebi dovoljno za našu preporuku filma, a još jedan adut može biti i to što ga je režirao dokazani Scott Derrickson (The Black Phone, Deliver Us from Evil, Sinister, The Exorcism ofEmily Rose).

Film prati dvoje elitnih snajperista kojima je dodeljen jednogodišnji supertajni zadatak – čuvanje nekakve ogromne klisure... Sa jedne strane dubokog, maglovitog i jezivog procepa koji krije svakojake zastrašujuće tajne i zrači smrtonosnu opasnost nalazi se Levi (Miles Teller), ex-U.S. Marine snajperista. On je smešten na vrh betonske osmatračnice u kojoj osim prostorije gde će živeti u narednoj godini poseduje i sisteme za vezu pomoću kojih daje svoj jednomesečni izveštaj te gomilu naoružanja kojim neutrališe pretnju iz klisure kada krene da se širi van maglovite tajnovitosti. Tačno preko puta njega ali na ovećoj udaljenosti nalazi se ista takva betonska osmatračnica ali koju je postavila suprotna strana, u ovom slučaju Litvanska: na njoj se nalazi njihov najbolji snajperista po imenu Drasa (Anya Taylor-Joy), koja će takođe u narednih godinu dana živeti na tom izolovanom i jezivom mestu, nadgledati pomeranja u klisuri a po potrebi i dejstvovati protiv šireće opasnosti. I jednom i drugom stražaru je strogo zabranjena komunikacija sa suprotnom stranom ali izolovanost, usamljenost i zastrašujući sled događaja je doveo upravo do suprotnog: Levi i Drasa prvo počinju da komuniciraju na daljinu, putem poruka, da bi nešto kasnije usledio i fizički spoj te neminovna borba za goli život udvoje...

The Gorge nije tipični SF, ali ni horor ili triler već neobično ostvarenje koje kombinuje više gore navedenih žanrova, uključujući i akciju, avanturu, psihološki triler, romansu i preživljavanje u jezivom okruženju. I po atmosferi film jeste miks nekoliko vremenskih perioda, gde betonski tornjevi i dve suprotstavljene strane neodoljivo podsećaju na hladnoratovske napetosti između dva bloka dok upotreba naprednog naoružanja u finalu filma ipak donosi moderan pa čak i naučnofantastični pečat. Ipak, atmosfera izolovanosti i osećanja da opasnost samo što nije nastupila je dominantna u filmu, u tolikoj meri da svaki gledalac već na samom početku zna da će se dva glavna lika na ovaj ili onaj način naći na dnu klisure, okruženi svim onim smrtonosnim opasnostima koje su povremeno bujale izvan nje. Pomenuta atmosfera izolovanosti je dodatno potpomognuta početnom pisanom komunikacijom Drase i Levija a film definitivno ne bio na ovom nivou da se u njihovim ulogama nisu našli Taylor-Joy i Teller. Oni donose likove sa prošlošću i određenim unutrašnjim konfliktima, sa emocionalnom težinom koja je tek zagrebana ali koja je dovoljna da ponor koji zjapi između njih dvoje, koji su po skoro svemu različiti ljudi osim po snajperskim sposobnostima, gledamo na malo drugačiji način.

U filmu postoje unutrašnje borbe likova, određeno kajanje, traume iz prošlosti, tenzije sa nadređenima i lični konflikti ali su ove stvari pomalo zbrzane za naš ukus, nauštrb scena kontakata između dva lika i akcije koja je u kasnijoj fazi filma dominantna. Iz nekog razloga tempo filma je mnogo bolji kada se radnja dešava u vojnoj bazi, na tornjevima za nadgledanje klisure ili kada su „mirnodopski” odnosi između Levija i Drase u pitanju. Kada se napeta i dinamična dešavanja premeste na dno klisure The Gorge deluje veoma zbrzano, kao da ekipa nije imala na raspolaganju dovoljno novca za dočaravanje apokaliptičnih uslova i famoznih „stvorenja” pa je požurila da nam nabrzinu ispriča ono za što je trebalo još makar pola časa. Samo nekoliko sekundi i samo jedan pogled u kompjuter je Leviju dovoljan da zaključi kompletan istorijat dešavanja u klisuri (sporije se naš Windows oparativni sistem podiže nego što je njemu trebalo da ukapira višedecenijsku vojno-naučno-katastrofičnu zavrzlamu) a stvari odlaze u pomalo pogrešnom pravcu (neralna i pomalo dečija akcija) u finalu filma tokom scena sa džipom. Negde u istom rangu su nam i pojedine nerealne odluke likova a i samo post-finale je užasno mlako i nedorečeno, deluje prilično zbrzano i ne poseduje dovoljan emotivni naboj.

Logiku ne vidimo ni u kompletnom zapletu (nećemo vam otkrivati detalje zbog spoilera) pa vam za uživanje u The Gorge savetujemo da smanjite aktivnosti vašeg moždanog sistema i prepustite se prvenstveno vizuelnom uživanju. Jer, naprosto, The Gorge izgleda odlično... Tornjevi na kojima se naši likovi nalaze su zaista u izolovanom šumovitom području, miljama daleko od bilo kakve civilizacije, a provalija koja ih deli izgleda veoma zastrašujuće i duboko, sa animiranom maglom i sa animiranim opasnostima koje će vremenom pokušavati da se uzveru uz strme litice. Kanjoni, litice i dramatični pejzaži obeležavaju ovaj film a svaki deo prirode imaće svoju veliku ulogu u sudbini Drase i Levija... Ambijent na dnu klisure je takođe animiran ali se ne možemo oteti utisku da su brojni detalji napravljeni praktičnim specijalnim efektima koji su veoma maštoviti, bizarni i čak zalaze na teritoriju body horora. I sam dizajn famoznih stvorenja je veoma uspeo pa ostaje žal što se na dnu nije odigrao veći deo filma jer je za tako nešto itekako bilo potencijala. Ipak, ocenjujemo da Scott Derrickson itekako zna kako da snimi ambijent kao što zna da upotrebi kompjuterske animacije ali ne u tolikoj meri i takvog kvaliteta da mu film izgleda jeftino, drugorazredno ili nerealno.

The Gorge je film težak za definisanje ali i film kojim mnogi gledaoci neće biti zadovoljni jer, naprosto, teško je zadovoljiti posmatrača jednim filmskim ostvarenjem koje je zagazilo u nekoliko naizgled nespojivih žanrova. Posebna zamerka može biti to što su nama pomalo nebliski žanrovi (romantika i akcija) verovatno najproblematičniji elementi filma uz neke scenarističke odluke ali bi bilo vrlo nepravedno zbog svega pomenutog oceniti The Gorge kao loš film jer on to nije. U pitanju je nesavršen ali itekako vizuelno kvalitetan, odlično odglumljen i veoma zanimljiv i napet film pa mu kao takvom i dajemo našu finalnu ocenu.

+ odlične vizuelne karakteristike
+ Anya Taylor-Joy i Miles Teller
+ napetost; specijalni efekti; lokacija
— mnogo nerealne akcije; zbrzanost
— neiskorišten potencijal; završnica
 
Ocena: 7/10