HOROR FILMOVI (I SF)

Tek što je počela godina a već imamo kandidata za Oskara... Za one koji ne znaju Send Help je najnovije ostvarenje Sama Raimija (The Evil Dead, Evil Dead II) ali njegov prvi uslovno rečeno horor film još od čuvenog Drag Me to Hell. Voleli bismo da se Sam u potpunosti vrati nama omiljenom žanru strave i užasa a samo će budućnost pokazati da li mu je važnija dečačka ljubav ili džakovi puni Marvelovih zelembaća...

Nakon što im poslovni avion padne u sred Tajlandskog okeana službenica po imenu Linda Liddle (Rachel McAdams) i njen novi CEO boss Bradley Preston (Dylan O'Brien) uspevaju da se domognu obale nekakvog izolovanog ostrva dok je ostatak posade i putnika skupa sa olupinom aviona završio na dnu mora... Sada, njih dvoje moraju preživeti kako znaju i umeju dok ne dođe spasilačka ekipa, no, to neće biti nimalo lako. Bradley je povređen i Linda pokušava da ga oporavi dok se istovremeno trudi da oboje održi u životu, pronalazeći im hranu, sklonište i ostale neophodne stvari koje se mogu pronaći u divljini. Ona istovremeno istražuje ostrvo, lovi ribu i divljač te postavlja Bradleya na noge iako je njihov odnos od samog početka više nego turbulentan. Naime, Linda je razočarana i besna jer joj njen šef nije dao očekivano unapređenje dok je on razočaran njenim držanjem a pogotovo činjenicom da u novonastalim ekstremnim survival okolnostima mora zavisiti direktno od jednog činovnika kojem u ambijentu svoje uspešne firme ne bi dao ni da mu glača cipele. Ipak, njih dvoje su primorani da se oslanjaju jedno na drugo kako bi preživeli u nemilosrdnom okruženju, prepuštajući se međusobnom odnosu koji je pun napetosti, paranoje i crnog humora, sve dok u nekom trenutku ne nastupi i klasična Raimijeva brutalna završnica...

I odmah na početku dođosmo do već pomenutog Oskara... Međutim, pre nego što pomislite na dodeljivanje čuvene statue Samu Raimiju, autoru ovog filma, reći ćemo vam da nije on u pitanju već – njeno glumačko veličanstvo Rachel McAdams, dame i gospodo! Rachel igra povučenu, smušenu, neurednu ali ambicioznu službenicu računovodstva, veoma predanu svom poslu ali radnicu koja želi da bude pohvaljena i nagrađena, što u korporativnom poslovnom okruženju najčešće nije slučaj. Gledalac je od samog početka na njenoj strani, spreman da čvrsto zagrli tu anksioznu, vrednu, neshvaćenu i necenjenu osobu tako sklonu blamovima, ponižavanju i neprijatnim situacijama. Linda koliko god bila krhka to ne želi da pokaže pred kolegama a pogotovo ne pred šefovima: i u trenucima najtežih lomova osmeh je njena odbrana i fasada koju će uporno pokazivati svima, kako u svom poslovnom okruženju tako i kada ostane nasukana na ostrvu sa svojim neomiljenim šefom. U svim ovim kadrovima i na svim terenima Rachel McAdams se maestralno snalazi, čvrsto držeći ovaj film u svojim rukama i uspevajući da uvek bude dominantna na ekranu, čak i pored talentovanog Dylana O'Briena. Ona je svakog trenutka očaravajuća, bez obzira da li ispoljava emocionalnu inteligenciju, da li izaziva saosećanje gledalaca ili pokazuje drugu stranu svoje ličnosti koja nije bila tako očigledna na samom početku...

Linda je naizgled nežna i krhka ženica ali apsolutno ambiciozna i odlučna u svojim namerama, tvrdoglava i temperamentna, spremna da se uhvati u koštac sa životnim opasnostima, bez obzira da li je „doterana” za posao ili prekrivena krvlju, izbljuvcima i svinjskim iznutricama. Veoma važno po Send Help je da Linda ima i svoju privatnu pasiju a to je reality show Surviver i sve ono što ima veze sa dotičnim i sa preživljavanjem u pustoj divljini. Upravo pripremljenost za ekstremne uslove preživljavanja je doprinela da Linda i njen povređeni šef prežive na ostrvu ali i da se početne poslovne uloge dobrano promene i da onaj koji je zavisio od milosti svog nadmenog i bahatog rukovodioca sada postane gospodar života i smrti. Rekli bismo da je u ovom aspektu Send Help najglasniji i najpoučniji samo je veliko pitanje da li oni koji su ovde predmet kritike uopšte gledaju filmove i da li ih je briga: vidimo žestoku kritiku kapitalističkog poslovnog okruženja, bezdušnog ponašanja nadređenih ka svojim zaposlenim ljudima koje tretiraju isključivo kao brojeve i iskorištavaju ih dok se ne potroše a zatim menjaju drugim brojevima. Oni prisvajaju njihov trud i uspehe, ne ceneći i ne nagrađujući ih za predan rad, gledajući sve kroz novac koji najednom na pustom ostrvu više nema nikakav značaj. Vidljiv je izuzetan napor da nekada moćan a sada prilično jadan Bradley Preston prihvati kako zavisi od jedne sasvim obične i njemu nevažne žene koja je do nedavno bila samo predmet ismejavanja.

Send Help može biti razočaravajući ukoliko ste zbog imena njegovog režisera očekivali neki brutalni horor film. Ukoliko ste očekivali novi Evil Dead moramo vam reći da ni ne pokušavate sa gledanjem jer u njemu nećete naći ništa zastrašujuće, jezivo ili šokantno. Send Help je u osnovi triler preživljavanja ali sa velikom dozom crne komedije koja je baš u trenutku potencijalnog prelaza na teren romantične komedije postala brutalno otrežnjujuća i Raimijevski vizuelno spektakularna (čitaj: brutalna i krvava). Da li će ovakvo finale i konačni rasplet viđene drame zadovoljiti vaše apetite (koji su rasli tokom proteklih sedamnaest godina ukoliko ste fan Sama Raimija) i očekivanja koja ste gajili tokom trajanja filma – veliko je pitanje a mi smo se nadali da će sve ipak otići u drugom pravcu jer bi u tom slučaju i poruka filma bila jasnija. Na način na koji je finiširan Send Help je pomalo izgubio oštricu i usled potrebe za šokom po svaku cenu, za obrtom i savremenim filmskim standardima o jakoj ženi koja uvek zna šta hoće i to hoće po svaku cenu narušio svoju dotadašnju težinu i smisao. Ukoliko nemate nameru da analizirate motivacije glavne akterke, ali ni autora filma, pronaći ćete Send Help kao vrlo gledljiv i zanimljiv film, pogodan čak i onim gledaocima koji nisu bliski sa horor žanrom, makar do poslednjih 20 minuta.

Ovaj film se ne trudi da bude težak, potresan, zastrašujuć ili realan kada je preživljavanje u datim okolnostima u pitanju već na prvo mesto stavlja zabavu, stvarajući povremeni utisak kako se centralni dvojac našao na privatnoj peščanoj plaži a ne u divljini gde postoji milion opasnosti po život. Pomenute opasnosti su prikazane veoma uverljivo, možda i upotrebom praktičnih efekata (osim animiranog pada aviona koji je vizuelno ovde najslabiji detalj), a sam film je krcat brutalnim, gnusnim i krvavim kadrovima kao što i dolikuje jednom ostvarenju ovog autora. Ipak, kao što smo već napomenuli – Send Help ni za trenutak nije strašan niti mu je to namera ali možete biti spremni na raznorazna klanja i povređivanja, sakaćenja, povraćanja, trovanja i druge vrste zabave koje i priliče jednom izolovanom pustom ostrvu. Treba istaći i da duhovitost koju ovde vidimo uglavnom dobro funkcioniše, da posmatramo zaista mnogo duhovitih, smešnih ili simpatičnih momenata i da je upravo zbog njih, ali i zbog već pomenute glume Rachel McAdams ovo apsolutno pogodan film za repriziranja iako ćemo na drugo gledanje znati kako se cela drama završila.

+ veoma gledljiv i komercijalan film starog majstora
+ apsolutno maestralna Rachel McAdams kao Linda
+ humor mahom dobro funkcioniše; mnogo brutalnosti
— završetak filma je mogao biti jasniji i konkretniji
— neke slabe animacije; neki propusti u logici priče
 
Ocena: 7/10