HOROR FILMOVI (I SF)

The Morrigan smo pogledali sinoć a već danas žurimo sa pisanjem recenzije dok ga nismo zaboravili... Da smo stavljanje naših utisaka na papir ostavili za sutrašnji dan bojimo se da bi nam većina izvetrila a vi biste ostali uskraćeni za opis jednog horor filma koji nikako ne trebate gledati s večeri: iako je noć apsolutno adekvatna za gledanje horora cenimo da bi vas Morrigan ekspresno povukao u carstvo snova čak i ukoliko ne biste bili pospani...

Colum Eastwood, režiser i scenarista ovog filma, očigledno ima neku potrebu da snimi film o Morriganu, keltskoj boginji rata, smrti, sudbine, plodnosti i suvereniteta. Još 2015. godine on je snimio kratak film istog naziva ali drugačije priče. Umesto jednog para koji je na proputovanju a onda pronalazi izvesnu devojčicu a preko nje i zlu boginju ovoga puta u centru pažnje imamo jednu arheološkinju koja u cilju istraživanja potencijalne grobnice putuje skupa sa svojim šefom i svojom ćerkom u Irsku, negde u potpunu nedođiju na kamenitim obalama malog ostrva iznad zloslutnog hladnog okeana. Na iskopinama će ekipa veoma brzo pronaći veliki misteriozni kovčeg a u njemu izvesnu mumiju koja čim dođe u kontakt sa prvom osobom – zaposeda je. Ispostavlja se da je u pitanju The Morrigan himself, moćna boginja koja je zaštitnica zemlje i stoke ali i ratnica koja utiče na ishod bitaka i uliva strah neprijateljima... Međutim, ovde se pojavljuje u vidu nekakvog zlog entiteta koji ubija sve na koje naiđe, što stvara haos na lokalitetu iskopavanja ali i u obližnjem objektu gde je ekipa smeštena. Kreće krvavi i furiozni pokolj na izolovanom ostrvu ali ova rečenica zvuči kudikamo napetije i zanimljivije nego što to sam film zapravo jeste...

Sama pozadina priče o boginji Morrigan ovde nije dobro iskorištena niti je gledaocu koji nije upoznat sa irskom mitologijom dovoljno jasna (više sreće u trećem pokušaju gospodine Eastwood). Gledalac ni u jednom trenutku ne zna zašto se neko božanstvo koje bi trebalo da bude zaštitnik ovde ponaša kao generički zlokobni entitet iz nekog jeftinog possession horor filma. Ali, izgleda da izvesni sveštenik koji se iznebuha pojavio na mestu događaja to itekako zna: on čak pokušava i nekakav obred egzorcizma kako bi isterao „entitet” iz zaposednute osobe koja ubija ali i taj pravac film brzo napušta jer nijednog trenutka nije siguran u kojem smeru bi trebao ići. Loše i nejasno je prikazano da se boginja može pojaviti u obliku vrane, izostavljen je element da može da proriče sudbinu a jedino što ostaje savršeno jasno je da je veoma moćna, da za nju ne važe zakoni gravitacije, da joj oči svetle u mraku i da njima može hipnotisati svakoga. Onoga koga hipnotiše ona može ubiti ali i on može izvršiti samoubistvo tako da i tu ostaju nejasnoće u vezi njenih metoda i sposobnosti. Dodatno, u jednoj sceni vidimo da ona bukvalno siluje nesrećnog klinca pa cenimo da je i u tom segmentu film nejasan i nedorečen.

Radnja filma se dešava na negostoljubivim irskim obalama ostrvceta koje zapljuskuju ledeni talasi okeana. Rekli bismo da je ovo jedan od retkih aduta filma ali i tu i takvu lokaciju autor filma u dobroj meri zanemaruje pa svoje (ne)delo još pre polovine gura u mrkli mrak koji traje sve do finala. Činjenicu da je pomenuto ostrvo potpuno izolovano (traje oluja, mrak, plima, oseka i nema telefonskih veza niti interneta) on takođe ne koristi pa gledalac nema utisak izolacije niti bezizlaznosti. Jedina opasnost koja ovde vreba je od osobe koja je zaposednuta a čak i tu ne vidimo ništa što bismo pohvalili, osim eventualno specijalnih efekata u nekim kadrovima. Svi likovi koje posmatramo, uključujući tu i dva glavna – majku i ćerku, su površno i neuverljivo napisani a njihove reakcije i postupci ne deluju uvek realno ali zato često zbrzano i neprirodno. Vidimo dosta klišea u istorijatima likova (devojčica bez oca, nastradala žena vlasnika kuće, njegov brat sveštenik sa kojim nije u dobrim odnosima) ali pomenuti elementi uglavnom nemaju značaja po centralnu priču niti su u potpunosti pojašnjeni. Ipak, ukoliko bismo želeli da upremo prstom u glavnog krivca što je sve tako ispalo rekli bismo da je to scenarista Colum Eastwood a ne ista osoba kao režiser.

The Morrigan je trebao biti film koji pomoću motiva iz keltske mitologije i sukoba između paganizma i hrišćanstva istražuje teme majčinske zaštite od natprirodnih sila ali je u konačnici ispao veoma konfuzan, nejasan, nezanimljiv, nedorečen i neubedljiv, ispodprosečan i generički horor film koji i pored potentne ideje i dobre lokacije nije uspeo da dosegne čak ni do proseka moderne horor produkcije.

+ sumorna atmosfera kišnog irskog ostrvceta
+ gnusni specijalni efekti u nekoliko kadrova
— konfuzna, zbrzana, neubedljiva i nejasna priča
— mnogo nebitnih, naivnih i kliše elemenata priče
— slabi likovi; neiskorišten potencijal; animacije